Foto-štafeta #35: Fragmenti Sare Ive Vujin

Foto-štafeta je rubrika Before After portala u kojoj predstavljamo fotografe iz regiona i njihove foto knjige/serije fotografija. Svaki od fotografa prikazuje jedan svoj projekat, odgovora na niz od 8 istih pitanja i predaje štafetu sledećoj osobi po svom izboru. Ideja je da se predstavi fotografska scena regiona, pa i šire, kroz stvaralačku i kolegijalnu prizmu. Svaka osma štafeta je početak novog ciklusa pri kom prekidamo loop i dodeljujemo je nekom novom. Poslednja  Foto-štafeta petog ciklusa došla je do Sare Ive Vujin.

Na fotografiji Sarah Iva Vujin, ph. Ema Bednarz

Ko si ti?

Sarah (Sarah mi je pravo ime ali čita se Sara) Iva Vujin. Iz Beograda sam, 20 godina (do sledećeg vikenda), od jeseni student treće godine FLU (smeh).

Šta je na fotografijama koje vidimo?

Na fotografijama sam ja. U stvari ljudi koje volim, prizori koji me okružuju, svetlost koja me prati i boje. Ali sve je to niko i ništa drugo do – ja.

Kada se to dešavalo?

Fotografijom se bavim poslednja 3 meseca, i u tom periodu sam imala priliku da upoznam nekoliko “ozbiljnih fotografa” i ljudi iz te priče koji su mi kroz priču o svojim iskustvima i pretežno spominjali neiskusne modele i držali lekcije o tehničkim stvarima… Što se tiče prve stvari, model nije bitan. Ako si fotograf, bar po mom mišljenju, jedina osoba od koje zavisi uspešnost fotografije jesi ti i samo ti. Ti primetiš kadar, uhvatis svetlost, uklopiš boje, i prilagodiš modela tome, ispričaš priču bez i jedne reči, ti.

Zašto si odlučila to da fotografišeš?

Moje fotografije nastaju u hodu, kada pred polazak negde osetim da treba da ponesem aparat jer ću usput primetiti znak koji treba da zabeležim. Znak, to kažem jer moje fotografije stvarno proriču sudbinu, a mislim da bi to mogli da kažu i još neki ljudi kada bi zabeležili stvari koje im privuku deo pažnje u najnebitnijem mogućem trenutku.

Gde je ova serija fotografija nastala?

Znaci konkretno vreme i mesto nastanka mojih fotografija je uvek i svuda, u prisustvu ljudi koji oslikavaju moje raspoloženje u tom datom trenutku.

Koja ideja stoji iza ovog projekta?

Sto se tiče ideja, nekoliko sam na početku realizovala, kasnije sam odlučila da se fokusiram da na svakom filmu imam sto vise različitih fotografija na razlicitim mestima i uz moje varirajuće stanje svesti/nesvesti, apsolutno svejedno.

Nekada (vrlo često) mi se čak desi da mislim da znam šta sam fotografisala (duga reč, ali greh mi je da kažem slikala jer studiram slikarstvo) i kad razvijem film otkrijem nešto skriveno, na primer ona fotka okruglog prozora sa kutijama unutra. Ja te kutije uživo nisam videla, jer je prozor bio skroz crn. Zastala sam da bih zabeležila odnos krugova i pravougaonika koji me je privukao, i nisam mogla da objasnim sebi zašto me i pored toga vrh te zgrade toliko fascinirao da sam mu posvetlia pet minuta zumiranja i odaljavanja i traženja savršenog kadra da sve lepo uhvatim. I kad sam razvila haa… Magija i objašnjenje.

Čime si fotografisala? Kako si zadovoljna ishodom?

S obzirom na to da fotografisem analognim aparatom, ishod me uvek oduševi jer sa sobom nosi faktor iznenađenja… Magija razvijanja filma i ogromnog iščekivanja i nestpljivosti, uzimanje filma, čekanje busa i na stanici gledanje negativa, zatim stizanje kući, paljenje kompa i velikog praska sreće. Mogu reći da sam prilično zadovoljna ishodom dakle haha.

Sve fotografije iz ovog posta su vlasništvo Sare Ive Vujin. Na istom mestu za dve nedelje pogledajte kome je predala štafetu!