Da li imate preko 18 godina?

Filozofski teatar s Frankom Bifom Berardijem

Pozorište je mesto za aktivno promišljanje društva i društvenih procesa

Nakon vrlo uspešne prve sezone Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, koje je za samo godinu dana ugostilo najvažnije svetske intelektualce od Tomasa Piketija, Julije Kristeve, Slavoja Žižeka, Vanese Redgrejv, Nikola Amanitija, i mnoge druge, Filozofski teatar napokon dolazi i u Beograd.

FILOZOFSKI TEATAR PLAKAT

“Filozofski teatar” je projekat koji je započelo Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba 2014. godine sa željom da ponovo uspostavi blisku vezu između filozofije i pozorišta. Kako napominje pokretač projekta Srećko Horvat, “veza između filozofije i kazališta uvijek je bila jača nego veza između filozofije i bilo kojega drugog medija. Najpoznatija i najutjecajnija djela Žan-Pol Sartra nedvojbeno su njegove drame, kao što je i Bertold Breht promišljanju radikalne politike pristupio upravo kroz kazalište i putem njega razradio svoj epski teatar”. Pozorište je takođe uvek bilo mesto za aktivno promišljanje društva i društvenih procesa, a “Filozofski teatar” otvara mesto za javnu diskusiju i to upravo u Narodnom pozorištu, što je u ovom trenutku više nego neophodno. U tom smislu Horvat napominje: “Ako iz kazališta ne izađemo kao drugačiji ljudi, čemu onda još uopće kazalište? I zašto uopće još ići u kazalište ako ne očekujemo da će nam se nešto dogoditi, da ćemo nešto osjetiti, da ćemo promijeniti mišljenje, da ćemo vidjeti sebe i upoznati druge.” Pozorište tako postaje mesto okupljanja i susreta s najinspirativnijim savremenim filozofima, sociolozima, psihoanalitičarima, književnicima i ekonomistima koji na različite načine govore o današnjem trenutku i predlažu i promišljaju društvene promene. Publika se u ovom slučaju ne tretira kao nemi posmatrač događaja već kao aktivni učesnik u javnoj debati koja se otvara nakon svakog Filozofskog teatra.

U prethodnoj sezoni (2014/2015) gosti “Filozofskog teatra” u HNK su bili filozof Slavoj Žižek, filozofkinja Julija Kristeva, pisac Nikolo Amaniti, sociolozi Saskia Sasen i Ričard Senet, ekonomista Tomas Piketi, glumica Vanesa Redgrejv, a u narednom periodu se očekuju gostovanja Tarika Alija, Alena Badjua, Eve Iluz i  mnogih drugih, kako u Zagrebu tako i u Beogradu i Sarajevu. Žižek je za “Filozofski teatar” napisao svoju prvu dramu “Antigona” koja bi u narednoj sezoni trebalo da bude izvedena u HNK.

Ovoga puta u pitanju je početak saradnje između zagrebačkog HNK i Narodnog pozorišta u Beogradu, a prvi gost u Beogradu biće jedan od najuticajnijih savremenih italijanskih filozofa Franko Bifo Berardi.

Franko “Bifo” Berardi (rođen 1948. godine u Bolonji) je trenutno jedan od najznačajnijih i svakako najzanimljivijih italijanskih filozofa i aktivista. Autor je mnogobrojnih knjiga i eseja. Berardi je osnovao magazin A/traverso, bio učesnik na radiju Alice – prvoj piratskoj radio stanici u Italiji, član pokreta Autonomismo. Sedamdesetih godina sarađivao je sa Feliksom Gatarijem na polju šizoanalize. Trenutno radi u časopisu Derive Approdii predaje društvenu istoriju komunikacije na Accademia di belle Artiu Milanu.

Njegov rad se uglavnom fokusira na ulogu medija i informacionih tehnologija u post-industrijskom kapitalizmu. Oslanja se na teoriju psihoanalize, šizoanalize i teorije komunikacija želeći da pokaže koliko su upravo subjekt i njegove želje usko vezane za funkcionisanje kapitalističkog sistema. On smatra da se događaji poput finansijske krize 2008. ne mogu sagledati samo kroz kontradiktornu logiku kapitalističke akumulacije. Berardi smatra da je problem kompleksniji i kaže da “rešenje ekonomski komplikovane situacije ne može biti rešeno ekonomskim sredstvima: rešenje nije ekonomsko”. Ljudske emocije i komunikacije postaju centralna tema u produkcionim i konzumerskim paternima koji održavaju protok kapitala u post-industrijskom društvu.

Kako napominje u svojoj knjizi Duša na poslu: od alijenacije do autonomije iz 2009. godine: “Uloga intelektualaca u savremenom društvu, u odnosu na ranije Kantovo shvatanje intelektualca kao figure nezavisne od društvenog iskustva ili Sartrovo određenje angažovanog intelektualca, bitno je redefinisana – oni, naime, više nisu nezavisni od proizvodnje, niti mogu biti slobodni da preuzmu zadatak čisto etičkog i kognitivnog izbora u užem smislu, već postaju masovni društveni subjekti, težeći da postanu integralni deo opšteg procesa proizvodnje.”

Njegova najnovija knjiga “Heroji: Masovno ubistvo i samoubistvo” govori o odnosu kapitalizma i mentalnog zdravlja. Vodeći nas na uzbudljivo putovanje kroz filozofiju, psihoanalizu i događaje iz savremene istorije, Berardi pokušava da pronađe korene za loše mentalno stanje našeg društva danas. On se poziva na primere iz skorije istorije poput slučaja Brejvika u Oslu, američkog Columbine masakra u srednjoj školi, epidemije samoubistava u Koreji i Japanu i skorašnja samoubistva koja su vezana za mere štednje u Evropi. On istražuje najmračnije delove opsesije nemilosrdnom konkurencijom i hiper-konektivnosti.

Berardi_Heroes-84f10ecf1266ba6a874291e9cb693568

Objavio je niz zapaženih knjiga, od “Pobuna: poezija i finansije” do nedavne “Heroji: masovna ubistva i samoubistva”. U razgovoru sa Srećkom Horvatom, pokretačem Filozofskog teatra, Bifo će govoriti o aktuelnim temama današnjice, od izbegličke krize do terorizma u Parizu, budućnosti ljevice, nadi i melanholiji.

Maja Pelević, na čiju inicijativu je pokrenuto i beogradsko izdanje Filozofskog teatra kaže da pozorište mora uvek da bude mesto za aktivno promišljanja društva i društvenih procesa i nada se da će ovaj projekat imati kontinuitet koji je postigao u HNK. Sledeći Filozofski teatar se očekuje već u februaru.

maxresdefault

Uz filozofsku debatu, Narodno pozorište će predstaviti Bifov rad srpskoj publici kroz tekstove koje će čitati Slobodan Beštić.

Filozofski teatar će se održati 1. decembra u 20:30 na sceni “Raša Plaović” u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ulaz je slobodan.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: