Filmovi palestinskih autorki u CZKD-u povodom Međunarodnog dana žena

Povodom Međunarodnog dana žena u petak 8. marta, od 19 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) biće prikazani filmovi savremenih palestinskih umetnica na događaju pod nazivom “Ova zemlja, sestro moja, jeste žena“.

Specijalna projekcija na pozajmljuje naslov iz pesme palestinske pesnikinje Fedve Tukan i predstaviće beogradskoj publici izbor filmova savremenih palestinskih umetnica.

“Palestina, a Gaza je njena metonimija, javlja se kao aktuelno mesto, sećanje i projekcija budućnosti, formirajući centralnu sliku u interesovanjima palestinskih umetnica ovog programa. Palestina je pejzaž sačinjen od njene istorije, otpora, savremenog iskustva i predstavlja višedecenijsku borbu za slobodu i identitet. Iako su estetski registri filmova različiti, svaka od umetnica utiskuje deo u reprezentaciju prostora koja poput građevine treba da ispriča priču o Palestini i napravi red u kolektivnom sećanju. U svetlu trenutnih fizičkih razanja Gaze, ove slike postaju dokument i svedočanstvo o svetu koji ne dozvoljava brisanje”, navodi se u najavi CZKD.

Izbor filmova je uredila Isidora Ilić (Doplgenger). Urednica CZKD Bioskopa je Aleksandra Sekulić

Program:

Rim Šileh – Večna ponavljanja (Perpetual Recurrences, izvodi, 10’, 2016)

Basma Alšarif – Kućni filmovi Gaza (Home Movies Gaza, 24’08“, 2013)

Larisa Sansur – Nacionalno imanje (Nation Estate, 10’, 2012)

Rozalind Našašibi – Električna Gaza (Electrical Gaza, 18’, 2015)

Oraib Tukan – Via Dolorosa (Via Dolorosa, 20’49”, 2021)

Rim Šileh – Večna ponavljanja (Perpetual Recurrences, izvodi, 10’, 2016)

Sinopsis: “Večna ponavljanja” (2016, 57’) su vežba u programiranju filmova. Umesto da kurira izbor celih filmova, ova vežba kurira izbor scena. Iako su scene montirane, srž vežbe je da se sagledaju ponavljajući obrasci u palestinskom filmu i filmu o Palestini. Odabrane scene se okupljaju jedna oko druge i formiraju sekvence. One to rade na osnovu ponavljajućih pojava, bilo da je to lokacija, politički diskurs, mizanscen, objekat itd. Od učionice, do militanta na otvorenom polju koji drži govor sa drvetom negde na vidiku, do snimaka kamerom iz ruke u tesnim uličicama izbegličkih kampova, do snimaka putovanja iz automobila koji se kreću ulicama, kontrolnim punktovima i pejzažom, scene su iščupane iz njihovog jako politizovanog filmskog konteksta, po formi i sadržaju. Kada se postavljaju u sekvence, one se prikazuju kako bi se posmatrala politička nadstrešnica pokretne slike koja je nastala u i oko Palestine tokom proteklih decenija.

Biografija: Rim Šileh prepliće istraživanje, pokretne slike, kustoski rad, montažu, arhiv i pisanje tekstova da bi preispitala oblike sećanja i kolektiviteta. Živi i radi između Brisela i Ramale. Na njenu praksu uticalo je dugo istraživanje militantne i revolucionarne prakse pokretnih slika u oslobodilačkim borbama i oko njih, naročito u Palestini, njenoj dijaspori i solidarnoj mreži. Članica je i koosnivačica kolektiva Subversive Film.

Basma Alšarif – Kućni filmovi Gaza (Home Movies Gaza, 24’08“, 2013)

Sinopsis: “Kućni filmovi Gaza” nam predstavlja pojas Gaze kao mikrokosmos za neuspeh civilizacije. U pokušaju da opiše svakodnevicu mesta koje se bori za najosnovnija ljudska prava, ovaj video prikazuje perspektivu unutar domaćih prostora teritorije koja je komplikovana, napuštena i koju je potpuno nemoguće odvojiti od njenog političkog identiteta.

Biografija: Rođena bez državljanstva i palestinskog nasleđa, umetnica i filmejkerka Basma Alšarif istražuje ciklične političke istorije i sukobe. U filmovima i instalacijama koji se kreću unazad i napred u istoriji, između mesta i ne-mesta, ona se suočava sa nasleđem kolonijalizma kroz satirična, imerzivna i lirska dela. Diplomirala je na Univerzitetu Ilinois u Čikagu 2007. godine, bila je rezidentkinja Fondazione Antonio Ratti 2009. godine, Paviljona Neuflize OBC u Palais de Tokyo  2014-15. Dobila je nagradu žirija na Bijenalu u Šardži 2009. godine, nagrađena je za vizuelne umetnosti Fundacion Botin 2010.godine, Mophradat’s Consortium Commissions 2018. godine, bila je stipendista Berlinskog programa grantova za umetnička istraživanja za 2022-2023. i nominovana je za nagradu AWARE za 2024. Alšarifove glavne izložbe uključuju: Rutenbergovu seriju savremene fotografije Muzeja umetnosti Instituta u Čikagu, Moderni ponedeljak u MOMA-i, CCA Glasgov, Vitni bijenale, Ovde i drugde u Novom muzeju, Berlinski dokumentarni forum i Manifesta 8. Njeni filmovi su prikazani na međunarodnim filmskim festivalima u Lokarnu, Berlinu, Mar del Plati, Milanu, Londonu, Torontu, Njujorku, Montrealu i Jamagati, između ostalih. Basmu predstavlja Galerie Imane Fares u Parizu.

Larisa Sansur – Nacionalno imanje (Nation Estate, 10’, 2012)

Sinopsis: Smešten u mračnom delu hi-tech arhitekture, “Nacionalno imanje” zamišlja dvosmislenu distopiju palestinske države koja se diže iz pepela mirovnog procesa. U ovoj viziji, Palestinci imaju svoju državu u obliku jednog nebodera: Nacionalno imanje. Svaki grad ima svoj sprat: Jerusalim, treći sprat; Ramala, četvrti sprat. Međugradska putovanja, ranije ometana kontrolnim punktovima, sada se uređuju liftom. U ovom kolosalnom neboderu, okruženom betonskim zidom, smeštena je celokupna palestinska populacija koja konačno živi visokim životom.

Biografija: Larisa Sansur je rođena u Jerusalimu, a odrasla je u Vitlejemu u Palestini. Radi uglavnom sa filmom, a takođe proizvodi instalacije, fotografije i skulpture. Centralni deo njenog rada je dijalektika između mita i istorijskog narativa. Njen rad često koristi naučnu fantastiku za rešavanje društvenih i političkih pitanja, baveći se pamćenjem, nasleđenim traumama, strukturama moći i nacionalnim državama. Sansourova je 2020. godine dobila Džarmanovu nagradu. Njen rad je prikazan na filmskim festivalima i muzejima širom sveta među kojima su Tejt Modern, MoMA, Centar Pompidu i Istanbulsko bijenale. Sansourova je 2019. predstavljala Dansku na 58. Venecijanskom bijenalu. Njene samostalne izložbe u 2023. uključuju Tomorrow’s Ghosts u Kunstenu u Danskoj i Familiar Phantoms u galeriji Vhitvorth u Velikoj Britaniji. Živi i radi u Londonu u Velikoj Britaniji.

Rozalind Našašibi – Električna Gaza (Electrical Gaza, 18’, 2015)

Sinopsis: U „Električnoj Gazi“ Rozalind Našašibi kombinuje svoje snimke Gaze i fiksera, vozača i prevodioca koji su joj bili stalno društvo, sa animiranim scenama. Ona predstavlja Gazu kao pod čarolijom; izolovanu, zaustavljenu u vremenu, teško dostupnu i visoko napunjenom. Ona nam pokazuje Gazu kakvu je doživela u tihoj pauzi pre napada izraelskog bombardovanja u leto 2014. Našašibi je otputovala u Gazu sa producentikinjom Kejt Parker i snimateljkom Emom Dalesman. Po narudžbini poverenika Carskog ratnog muzeja.

Biografija: Rozalind Našašibi (1973, London, Velika Britanija)  je diplomirala slikarstvo na Šefildskom univerzitetu (Velika Britanija) nakon čega je pohađala Glazgovsku umetničku školu gdje je i magistrirala. Kao deo magistarske diplome, Našašibi je učestvovala u tromesečnom programu razmene u Valensiji, Kalifornija (SAD) na CalArts-u 2000. Nakon što je program ponovo uspostavljen, Našašibi je postala prva rezidencijalna umetnica u Nacionalnoj galeriji u Londonu  2020.godine. Bila je nominovana za Tarnerovu nagradu 2017. i predstavljala je Škotsku na 52. Venecijanskom bijenalu. Njen rad je uključen u Documenta 14, Manifesta 7, Nordijsko trijenale i Šardža 10. Bila je prva žena koja je osvojila nagradu Beck’s Futures 2003. Godine.

Oraib Tukan – Via Dolorosa (Via Dolorosa, 20’49”, 2021)

Sinopsis: Snimak koji je snimio pokojni fotograf i snimatelj, Hani Jawharieh, usporen je, proučavan i ponovo sastavljen sa materijalom odakle je i pronađen — gomile filmskih rolni koje su odbacili bivši sovjetski kulturni centri u Amanu, Jordan, uz komentare književne i filmske naučnice Nadie Yaqub. Via Dolorosa (prevod na latinski za arapski „način patnje“) je sama po sebi putanja procesije koju je Jawharieh snimio u svom rodnom gradu Jerusalimu.

Biografija: Oraib Tukan je umetnica, spisateljica i pedagoškinja. Autorka je knjige ”Raznovrstan modernizam” (Sternberg Press, 2017), i filmova Offing (2021) i When Things Occur (2017), između ostalih. Doktorirala je likovne umetnosti na Univerzitetu Oksford, Škola umetnosti Ruskin (2019).