Filmovi i serije: Od pandemije, preko karantina, do apokalipse

Ovih dana ljudi se mahom dele na one koji se i dalje drže svih propisanih mera zaštite i onih koji od početka ne paniče. Ako se prepoznajete kao član prve grupe, pretpostavka je da sedite kod kuće i da pravite računice koje su vezane za budućnost čovečanstva: zdravstveno, ekonomski, klimatski i tako dalje. Nudimo vam listu dokumentatnih i igranih filmova koji možda predskazuju mesece i godine pred nama, ali i one naslove koji će učiniti da se vaša prethodna zatvorenost u kući i razdvojenost od prijatelja učine smešnim. Ako sebe vidite kao deo druge ili neke treće pandemijske grupacije, lista pred vama je puka zabava, što makar znači da je korisnija od klipova sa objašnjenjem za pravilno pranje ruku (a čak i za to postoji filmska alternativa). 

Dokumentarni filmovi i serije
(ukoliko želite da se informišete)

Grupa sadržaja koju verovatno najmanje želite da gledate, ali može biti informativna, pa i zastrašujuća. Ili smešna. Zavisi koju početnu poziciju zauzimate. Nedavno je na Netflix-u krenula serija PANDEMIC: HOW TO PREVENT AN OUTBREAK (2020), koja počinje sa premisom da ćemo se pitanje trenutka kada ćemo se suočiti sa novim smrtonosnim virusom koji bi mogao da zbriše milione ljudi sa lica zemlje. Serija se bavi raznim temama, dezinformacijama, vernicima, ljudima koji isključivo polažu nadu u prirodno izlečenje, a dotiče nekoliko epidemija: ebolu, svinjski grip itd. Iako nije geografsk ismeštena isključivo u Americi, način na koji je osmišljena i nit koja poevezuje epizode ukazuju na nedostatak istraživačkog novinarstva i scenarističke inovativnosti. Ukoliko nemate očekivanja i o ovoj temi ne znate ništa, nije loš predlog za početak.

HBO Doc predstavlja trilogiju o eboli: EBOLA: THE DOCTOR’S STORY, BODY TEAM 12 i ORPHANS OF EBOLA, a ovaj niz dokumentaraca prati do tada nikad viđenu pojavu ebole u afričkim zemljama. Autori su uspeli da dobiju pristup Lekarima bez granica, a kamere sa specijalnom zaštitom bilo je moguće uneti u posebne jedinice za lečenje. U fokusu priče su, osim doktorskim timova, seljaci u ebolom pogođenim područjima, kao i pacijenti.

Film UNSEEN ENEMY (2017) je dokumentarac sa CNN-a čija je autorka Janet Tobias, a koji se fokusira na pretnju epidemija u 21. veku, kao i na načine na koje možemo da ih sprečimo.

Pretpostavka je da je 1972. godine Variolu veru, veoma agresivnu bolest koja napada pluća, u Srbiju uneo izvesni Ibrahim Hoti sa Kosova, po povratku iz Iraka; on ga je navodno preneo učitelju Latifu Mumdžiću pored kojeg je sedeo u autobusu, te je virus naknadno proširen na 38 ljudi, a dalje je putovao nekontrolisano. U roku od mesec dana preminulo je 40oro ljudi, čekalo se na vakcinu, ljudi su bili izolovani, uplašeni, razdvojeni. Ispod je kratki film vojnofilmskog centra, U ZAŠTINU VARIOLE (1972), kroz istraživačku priču posvećen epidemiji koja je pogodila Jugoslaviju, kao što će se Goran Marković njome baviti u igranom filmu deceniju kasnije.

Fikcionalni filmovi o epidemijama
(ukoliko želite da hranite strahove) 

ANDROMEDA STRAIN (1971) je nešto manje poznat apokaliptični film iza kojeg stoji Robert Wise, reditelj veoma raznolikih ostvarenja, od kojih je poznato i naučnofantastično delo snimljeno 20 godina ranije, The Day the Earth Stood Still (interesantno, ovaj autor potpisuje i sasvim različite, vesele klasike, kao što su The Sound of Music i West Side Story). U ovom filmu nepredvidljivi organizmi iz svemira nalaze se u duelu sa racionalnim naučnicima. Naposletku, što i nije loša pouka, smisleno istraživanje i jasna dedukcija ispostavljaju se kao pravi put.

OUTBREAK (1995) je jedan od filmova koji se najčešće pojavljivao po sličnim listama tokom prvih nedelja karantina, a na Netflix-u se po početku pandemije popeo među prvih 10 po gledanosti u Americi; jasno je i zašto – vojni lekari i vojnici bore se sa smrtnim i brzoširećim virusom koji se pojavljuje u Kaliforniji. Reditelj dečijeg klasika NeverEnding Story (1984) Wolfgang Peterson donekle se ipak profilisao kao autor filmova o katastrofama, ratovima i distopijama, među kojima se nalaze i nemački Das Boot (1981), zatim američki Poseidon (2006) i The Perfect Storm (2000). U klipu ispod, iz filma Outbreak, koji najviše korespondira sa novonastalim okolnostima, postaje jasno da se izvesne matrice ponašanja usled pandemije ponavljaju kako u filmovima tako i u životu. Dustin Hoffman, Rene Russo i Morgan Freeman ovde se nalaze u pohodu za spas civilizacije ili makar Sjedinjenih Država (a u filmovima sa one strane Atlantika to je uvek gotovo jedno te isto).

QUARANTINE je film iz 2008. godine koji je režirao John Erick Dowdle, sada možda daleko poznatiji po američkoj mini-seriji Waco. Zaplet je jednostavan: televizijska reporterka zaglavljena je u zgradi sa svojim kolegom snimateljem, gde su zapečaćeni nakon što se u spoljašnjem svetu velikom brzinom širi virus koji ljude pretvara u mašine za ubijanje. Film je praktično snimljen kroz televizijsku  kameru koja, preteći ekipu na zadatku prerasta u glavnog svedoka neočekivanog niza događaja, čime se postiže blago zanimljivija struktura.

Cabin Fever je izraz koji se koristi da opiše stanje uznemirenosti i klaustrofobičan strah, a istoimeni film Elija Rotha iz 2002. je horor-komedija (ukoliko vam je poznat ovaj reditelj od ranije, to ne iznenađuje – 2018. je čak snimio mini-seriju o istorijatu horor žanra). Petoro prijatelja odlazi na put van grada, a u kućici u šumi suočavaju se sa smrtnom infekcijom kojoj ne znaju kako da se suprotstave. Budući da je CABIN FEVER postao kultni niskobudžetni horor naslov, manje od 15 godina kasnije se pojavio i rimejk ovog ostvarenja. Nema potrebe da gledate oba.

Još jedan od horor klasika iz iste godine, RESIDENT EVIL, prati specijalnu elitn jedinicu koja se, nakon laboratorijskog incidenta u tajnom državnom postrojenju, suočava sa grupom zaraženih naučnika-zombija i nizom mutiranih životinja, u borbi protiv kompjutera. Kontekst ovog filma je zapravo vladavina korporacije koja je dotakla devet od deset domova u Americi (kako tvrdi narator na početku). Kao što je dobro poznato, Resident Evil ima popriličan broj nastavaka, poprilično po ideju udaljenih od narativa “laboratorijske greške” usled koje je čitav svet doveden u opasnost.

Film iz 2009. godine, THE CARRIERS, prati priču o grupi četvoro prijatelja koji u svetu inficiranom smrtonosnim virusom pokušavaju da pronađu sigurno mesto, ako takvo postoji, dokle navodno epidemija još uvek nije stigla. Ova bolest, koja ima simptome gripa, toliko je opasna da protagonisti zadaju nekoliko pravila u suočavanju sa njom: 1) izbegavati naseljana mesta; 2) ukoliko dolazite u kontakt sa ljudima, pretpostavite da imaju virus; 3) nikada ne dodirujte ništa što nije dezinfikovano; 4) zaraženi su već mrtvi, ne mogu biti spaseni. Kao što tagline kaže: jedina stvar opasnija od bolesti su njeni nosioci. Ovo verovatno zvuči poznato, a film se upravo bavi (ne)mogućnošću očuvanja kolektivne odgovornosti u uslovima u kojima se preispituju sve ključne civilizacijske vrednosti. Korisno opšte mesto za dane iza i ispred nas.

U istom periodu pojavio se i film DOOMSDAY (2008) koji tematizuje “epidemiju kakva dotad nije viđena” i koja se trideset godina kasnije vraća u zemlju koja cela mora biti stavljena pod karantin. Ovaj futuristički akcioni triler prikazuje spašavanje čovečanstva, ponovo od strane specijalne jedinice – ostavljene u izolaciji na milost i nemilost virusu i sopstvenoj snalažljivosti. Naravno, žanrovski prikladno i unutar filma delimično opravdano, civilizacija preživljava.

Možda i najčuvenji film iz ovog niza, 12 MONKEYS (1995) je klasik uvek ekscentričnog Terryja Gilliama, čiji se narativ ni manje ni više oslanja na jedno od najvećih ostvarenja o kraju civilizacije u evropskoj kinematografiji: La Jetée (1962) Chrisa Markera. Iz sveta koji je uništila bolest, zatvorenik (kog tumači Bruce Willis) je poslat nazad kroz vreme da bi saznao nešto više o virusu (u ovom slučaju poteklom od čoveka) koji je planetu doveo do propasti. Ukoliko niste baš nikada na ovaj film naleteli na nekom od milion dostupnih televizijskih programa, sada ga možete naći i na Netflix-u.

U ovu listu, direktno sa trending liste na Netflix-u (barem u području o kojem mi dobjamo informacije), stiže i CONTAGION (2011) Stevena Soderbergha, naslov za koji se činilo da na najtransparentniji način komunicira sa situacijom koja je pre dva meseca zadesila svet. Virus koji se širi je nalik na grip, prenosi se vazduhom i izrazito je smrtonosan, a dok se panika širi među običnim građanima, predsednik Amerike se sklanja pod zemlju, na sigurno. Imperativ je, kao i uvek: ne dodirivati nikoga i ništa, pa ni sebe.

Film koji možda formalno i ne pripada ovoj listi, ali nije loše na njega podsetiti, je THE LAST MAN ON EARTH (1964), koji je i najstarije ostvarenje u tekstu. U pitanju je ekranizacija romana Richarda Mathesona “I Am Legend” (po kojem je takođe urađen i drugi film, poznatiji mlađim gledaocima, iz 2007 godine). Kada izrazito snažna bolest čitavo čovečanstvo počinje da pretvara u žive mrtvace, poslednji čovek na planeti postaje progonitelj vampira, a film prati njegov unutrašnji monolog u sukobu sa spoljašnjim svetom. Kao što kaže najlajkovaniji komentar ispod ovog videa: “Savršen film za samoizolaciju.” Možda čak nešto prikladniji za ležernost post-izolacije.

INVASION OF THE BODY SNATCHERS (1978) je film sjajnog Philipa Kaufmana, nastao po romanu u nastavcima Jacka Finnyja; u pitanju je petparačka literatura ne toliko vredna sama po sebi, već zbog činjenice da je adaprirana čak nekoliko puta zbog svoje pitkosti i zapleta primenjivog na autentične paranoje potekle iz raznih era. Ekranizacija iz 1956. godine, koju potpisuje čuveni Don Ziegel, podjednako je kompleksna (i motivski i estetski), dok je Body Snatchers (1993) naredna adaptacija i jedan od manje poznatih filmova Abela Ferrare, a The Invasion iz 2007. godine, u režiji Olivera Hirschbiegela, oslanja se tek na neke motive iz knjige i originalnog scenarija. No, Kaufmanovom filmu nema klasičnog virusa, makar ne ljudskog: vanzemaljske čaure dolaze na zemlju gde se u njima razvijaju bezdušni i ravnodušni dvojnici postojećih ljudi. Atmosfera je ta koja je presudila da se ovaj film (pa i svi filmovi Finnyjevom romanu) nađu na listi: napeti psihološki triler tematizuje postepenu propast čovečanstva u kojoj najveća pretnja nije bolest, već ljudi.

28 DAYS LATER… (2002) Dannyja Boyla je vizuelno impresivno ostvarenje (i estetski superiornije od mnogih filmova sa liste) predsstavlja takođe blago odstupanje od pandemijske teme. Aktivisti za prava životinja – oslobodivši nekolicinu šimpanzi – sa njima oslobađaju i smrtonostni virus koji zatim u ljudima budi nekontrolisanu potrebu za ubijanjem. 28 dana nakon što je virus izbio i postepeno zbrisao ljude sa lica gradova, jedan kurir se budi u bolnici potpuno nesvestan šta se oko njega dogodilo i ubrzo shvata da je jedan od malobrojnih preživelih. Ono što ovaj film čini aktuelnim, osim očigledne distopijske tematike, upravo je ponašanje koje tinja u grupi koja je primorana da se kolektivno bori protiv gotovo izvesnog istrebljenja. (Ispod videa koji prikazuje šetnju praznim i devastiranim Londonom, neko je napisao “stvarni snimak nekog ko je preživeo korona virus”).

Već pomenuti klasik, i jedini jugoslovenski film na listi, u režiji Gorana Markovića, VARIOLA VERA (1982) (s pravom) i danas nosi titulu jednog od najcenjenijih domaćih horora, koji se događa tokom perioda epidemije velikih boginja u Beogradu. Mračna priča čija jeziva strana ne jenjava vremenom, a nekada – kao u ovom trenutku, postaje bolno aktuelna. Uostalom, svaka priča o virusu je zapravo samo priča o (ne)zaraženim ljudima.

Gratis mini fikcionalna serija u istom duhu 

Mini-serija THE HOT ZONE (2019) bavi se ebolom koja se pojavljuje 1989. godine u SAD-u među šimpanzama (donetim iz Afrike), i prati naučnicu koja daje sve od sebe kako se zaraza ne bi proširila i na ljudsku populaciju. Serija se bazira na romanu Richarda Prestona.

Za kraj, jedan izvanredno apsurdan kratkometražni film koji briljira u oslikavanju osećaja izolacije, ali i odnosa okruženja prema njoj – LA CABINA (1972), španski televizijski polučasovni ogled o ljudskoj prirodi, izvanredno stilizovan i duhovit. Reditelj Antonio Mercero dobio je Emmy nagradu za ovo ostvarenje, a američki Phone Booth (2003) napravljen sa istom premisom, možete i da preskočite.

Ukoliko ste verovali da je ostati kod kuće najgore što može da vam se desi, na kraju ovog teksta to sigurno više ne mislite. Ako ste krenuli da očajavate uz apokaliptične vizije ili da gradite sklonište koje krijete od prijatelja i porodice, najiskrenija preporuka je Take Shelter (2011). A što se tiče filmova koji će u veoma skoroj budućnosti tematizovati korona virus, kao i aktuelne nemire u Americi – za to će nam trebati poduža, nova lista. Koliko za pola godine, ako do tad ne krene novi talas epidemije.