Film “Victoria” – Od slatke romantike do borbe za život

Kao ljudi, skloni smo da pravimo greške, a one mogu biti manje ili veće, pa čak i kobne. Uostalom, ko još donosi pametne odluke u 4 sata ujutru? „Victoria“ je film koji se odvija u stvarnom vremenu, jedne noći u Berlinu. Nema laži, nema prevare, to što vidimo, to je i snimljeno. To je jedan od retkih dugometražnih filmova snimljenih u jednom kadru.

Film je premijeru imao u glavnoj takmičarskoj sekciji 65. Berlinskog međunarodnog filmskog festivala, gde je osvojio tri nagrade, a najvažnija je svakako Srebrni Medved za kameru. To je izuzetno napet film, krimi-triler koji odlično koristi svoje lokacije, gradske ulice i Berlin sa svojim klubovima. U središtu priče je devojka koja se noću vraća sama kući i jasno je da će završiti u ozbiljnoj nevolji.

Ona je Victoria (Laia Costa, glumica iz Barselone), lepa, mlada i ljubazna devojka, koja se nedavno preselila u Berlin. Tu sada radi kao konobarica za minimalac, ne poznaje nikoga, a nemački još uvek nije naučila. Negde oko 4 sata ujutru, Victoria napušta noćni klub u kojem je bezbrižno plesala celu noć, a na izlazu upoznaje četiri mladića, koja su čuvari kluba upravo izbacili napolje.

U većini slučajeva samo to bi već bio dovoljan signal da su Sonne, Boxer, Blinker i Fuss ekipa za izbegavanje. Međutim, što zbog alkohola, što zbog usamljenosti, Victoria će prihvatiti njihov poziv za nastavak druženja. Nakon kratkog razgovora s njima, postaje jasno da se Victoria i jedan od mladića sviđaju jedno drugom. Zajedno, njih dvoje pokušavaju da se odvoje od grupe kako bi bili sami, mnogo šetaju i pričaju, a kamera polako kruži oko ovog simpatičnog para. Njihovi razgovori izgledaju iskreno i dirljivo, posebno razgovor u kafiću kojeg drži Victoria, ali uskoro sledi pravi pakao. Trenutak kada je prihvatila poziv za druženje pokazaće se da je to bila najgora odluka u njenom životu.

Skoro do polovine filma stiče se utisak da je reč o sasvim drugom žanru, a ne o napetom krimi-trileru u koji će se pretvoriti. Saznajemo da ovi momci imaju opasne planove za to veče, a kada se ostali vrate u kafić, shvatićemo o čemu se radi. Viktorija ih prati do parkinga, gde muškarci razgovaraju sa sumnjivim tipom. Naime, postaje jasno da je to prljav posao, ni manje ni više nego pljačka banke, a naša junakinja će biti vozač, nesvesna šta je zapravo čeka. Opet, nije jedina, jer će se život svima njima pretvoriti u pakao, a možda neće svi preživeti.

Pokreti kamere postaju brži, film ubacuje u petu brzinu i pretvara se u napetu akciju koja oduzima dah. Koliko brzo stvari u životu mogu da krenu po zlu možemo videti u ovom filmu, ako to već do sad nismo naučili na svojoj koži. Međutim, ako naša junakinja preživi – verovatno će biti najbogatija devojka u Berlinu, doduše, to je možda i najmanje važno, s obzirom na to šta će se dogoditi u njenom životu. Nemački reditelj i scenarista Sebastian Schipper, koji je i glumac, radi svoj posao besprekorno i za taj posao je adekvatno nagrađen, ali je i glumica Laia Costa fenomenalna, njena izvedba je prvoklasna, dok snimatelj Sturla Brandth Grøvlen svakako zaslužuje pohvale – on sa ručnom kamerom često juri za glumcima koji trče, voze bicikl, prati ih niz stepenice, u automobile i najimpresivnije prikazuje scene pune akcije. Zanimljivo je da je Schipper glumio u „Run Lola Run“ (1998), koji je sličan ovom filmu, u kojem zajedno sa bandom posmatramo grad sa krova, lutamo praznim trotoarima i skrivamo se u dvorištima, da bi kasnije dobili neverovatno napet film.

Na kraju, „Victoria“ je tehnički savršen, glumački izuzetan, nezaboravan film. Jedan grad. Jedne noći. Tokom 138 minuta. Snimljen u jednom kadru. Ovo je jedna realna priča i jedan od onih filmova o kojem ćete razmišljati još dugo nakon što se završi.