Film “L’événement / Happening” – životne muke sasvim obične devojke

Nagrađena Zlatnim lavom za najbolji film na festivalu u Veneciji, ova šokantna i potresna francuska drama pod nazivom „Happening“, tematski se nastavlja na kultni film „4 Months, 3 Weeks and 2 Days“ (2007), koji je režirao rumunski filmaš Cristian Mungiu, s tim da razlika je u tome što naša glavna protagonistkinja, koja očajnički želi da abortira, planira da to učini u Francuskoj početkom 1960-ih. Film je adaptacija istoimenog autobiografskog romana francuske autorke Annie Ernaux iz 2000. godine, u kojem je opisala svoje iskustvo s abortusom početkom 60-ih godina, dok je isti još bio ilegalan u Francuskoj.

U priči pratimo životne muke Anne (Anamaria Vartolomei), posvećene i darovite studentkinje književnosti pred kojom je blistava i obećavajuća budućnost, ili makar se tako čini. Anne je ambiciozna, odlučna, hrabra i inteligentna, a studiranje vidi kao spas, odnosno veruje da će studiranjem doći do boljih mogućnosti nego što su ih u životu imali njeni roditelji, vlasnici seoske gostionice. Međutim, ubrzo će se naći u problemu kada neočekivano zatrudni. Kako se približavaju završni ispiti i kako postaje sve više svesna da su joj snovi ugroženi, Anne očajnički traži nekoga da joj pomogne da izvrši abortus. No, neće to ići tako lako jer mi smo u Francuskoj 60-ih godina prošlog veka i kazne su veoma ozbiljne, kako za one koji odluče da abortiraju, tako i za sve one koji pomažu da se to dogodi. Ona rizikuje zatvorsku kaznu i čini sve što može da se reši ove neželjene trudnoće, dok mi pratimo svaki njen korak ka ostvarenju tog cilja. Naravno, to je trka s vremenom kojeg je sve manje.

Njen cilj je jasan: da studira, da ima karijeru, a možda kasnije, kada dođe vreme, da bude majka. Kada shvati da je trudna u trenutku kada to nikako ne želi, Anne je potpuno prestravljena. Ona zna da je život kakav je planirala i kakvom je težila završen i kako se oseća vidimo na njenom licu, plače i apsolutno ne želi da ima dete začeto tokom kratkotrajne veze s njenim „momkom“ iz Bordoa. Anne moli lekare da joj pomognu (jedan od lekara sa kojima se konsultuje će čak da je prevari da sebi ubrizga nešto što ima suprotan efekat od onoga što je tražila), pokušava da pronađe pomoć među prijateljima i okreće se opasnim metodama kako bi prekinula neželjenu trudnoću.

Jedni joj govore da pusti prirodu da ide svojim tokom i da se čak ni ne šali s takvim stvarima, dok druge ne zanima – „to nije naš problem“, kaže njena prijateljica. Gde god da ode, uglavnom nailazi na neprijateljstvo, gađenje i strah, te dobijamo i uvid u to kako društvo gleda na njenu situaciju. Ono što je najšokantnije je da sve to izgleda potpuno realno i da smo svesni da, iako je u pitanju igrani film, sve što vidimo nije fikcija, jer kroz slično su morale prolaziti, a verovatno i dalje prolaze, brojne žene sa svih strana sveta. No, u ovakvom slučaju, većina onih koji žele da se otarase deteta verovatno će to ipak učiniti, ali ne u bolnici, već u nekoj šupi, stanu ili ko zna gde, kod nekih kvazi lekara. Ili u drugoj zemlji.

Prikazana u svakoj sceni filma, francusko-rumunska glumica Anamaria Vartolomei radi veliki i težak posao s njenim likom Anne jer mora da nosi ceo film na svojim leđima, međutim, Vartolomei to radi sa lakoćom i ubedljivo. Sve što ona želi je da ima kontrolu nad sopstvenim telom i da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom. Ovo je težak film, ali brutalno iskren. Rediteljka Audrey Diwan mu daje izgled psihološkog trilera, a fokus je u potpunosti na Anneinom turbulentnom emocionalnom stanju. Kamera je uvek u blizini Anne, njeno lice u krupnom kadru je ono što rediteljku zanima. Ovo je tek drugi film koji je Diwan snimila (debi je bio „Losing It“), ali je bez sumnje pokazala apsolutnu zrelost da režira veoma ozbiljan film. Naravno, nisu „Happening“ i „4 Months, 3 Weeks and 2 Days“ jedini filmovi koji se bave ovom temom, odnosno pitanjem abortusa, tu su još „Vera Drake“ (2004) Mikea Leigha, te nedavni „Never Rarely Sometimes Always“ (2020) Elize Hittman.

Dakle, osećaj usamljenosti je prenet iz knjige na lik u filmu i to je takođe ono što film najviše istražuje. Čak i oni koji su joj u početku bili prijatelji postaju sebični ljudi. Ostaje potpuno sama. Diwan odlično koristi izvorni materijal, te njen film prikazuje istinitu, potpuno realnu priču. „Happening“ je autentično, važno i ozbiljno delo, a ujedno i podsetnik da je ovo priča o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.