Film “Feathers” – neobično i ludo

Film “Feathers” dolazi nam iz Egipta, a ono što ćemo videti je potpuno ludo i neobično. Egipćanin Omar El Zohairy, kojem je ovo dugometražni rediteljski debi, radio je (kao asistent) sa nekim od najistaknutijih egipatskih reditelja. Njegov prvi kratki film “Breathe Out” (2011) dobio je posebno priznanje na festivalu u Dubaiju, dok je “Feathers” osvojio nagradu na festivalu u Kanu. Međutim, uprkos uspehu u Kanu i na festivalu El Gouna (nagrada za najbolji arapski film), neki egipatski reditelji i glumci nisu bili oduševljeni onim što su videli, te su napustili projekciju filma, tvrdeći da je Egipat prikazan u negativnom svetlu.

Bilo kako bilo, “Feathers” je originalan film i priča nam jednu ludačku priču. Apsurdistička tragikomedija kojom je El Zohairy najavio sebe kao reditelja koji ima šta da kaže. Svega tu ima, od naturalizma do lude fantazije, a El Zohairy sve to fino spaja u jedan otkačeni film koji je pravo otkriće.

U uvodnim scenama vidimo Egipćanku niže klase dok obavlja sve standardne kućne poslove. Nije joj lako, jer pored toga što stalno čisti prljavi stan u fazi raspadanja, koji se nalazi blizu fabrike u kojoj radi njen muž, mora i da brine o troje dece. Međutim, u stanu je živahno jer muž, koji krije pare od žene u limenoj kutiji u ormanu, stalno organizuje neku lumperajku, ljudi se okupljaju i jedva obraćaju pažnju na ženu koja stalno čisti, kuva i sprema, a ključni trenutak će se dogoditi tokom proslave četvrtog rođendana koji slavi jedan od njihovih sinova.

Žurka će početi lagano da se zahuktava, a kao na svakom pravom dečijem rođendanu biće i mađioničar. U jednom trenutku, mađioničar će zamoliti muža da uđe u veliku kutiju kako bi učestvovao u jednom od trikova. Nekom magijom u kutiji će se pojaviti bela kokoška umesto visokog i mršavog muža (svi prisutni su oduševljeni i gledaju u čudu), a prava katastrofa će se dogoditi kada mađioničar shvati da ne može da vrati čoveka nazad. Niko ne zna gde je muž nestao i šta mu se dogodilo, a kada shvati da je napravio sranje, mađioničar će brzo da zbriše iz njihovog stana.

Film će se iz socijalne-realistične drame pretvoriti u tragikomediju, odnosno crnu komediju, totalnu ludoriju i vrhunsku nadrealističku i apsurdističku zafrkanciju koja ne staje. Žena će morati da se izbori sa iznenadnim odsustvom muža, pod stalnim pritiskom da plaća kiriju, ali najveći problem sa kojim se suočava i pitanje na koje ne može da nađe odgovor je kako da se ophodi prema kokoški. No, kokoška će uskoro imati celu sobu za sebe i biće bolje hranjena nego ona i njena deca, a svu svoju ušteđevinu će potrošiti i zadužiti se kako bi pronašla razne vračeve i šamane koji tvrde da mogu poništiti čaroliju i vratiti muža.

Glumci nisu profesionalci i nemaju mnogo posla oko dijaloga, ali to ne znači da nisu dobri. Štaviše, odlični su. Iako ne govori mnogo, lice i oči žene koju pratimo (debitanstka uloga Demyane Nassar) često govore više nego što se može reći rečima. Od prve scene u filmu, svesni smo činjenice da je ovo neobična priča koja će nas odvesti na nepredvidivo putovanje, a za tako nešto je potrebna jaka autorska vizija. Zbog toga El Zohairy zaslužuje pohvalu, tim pre što mu je ovo dugometražni prvenac.

Bez sumnje, ovo je jedna od najjedinstvenijih kinematografskih avantura. To nije samo priča, a oni nisu samo glumci. Ovde ljudi igraju uloge iz stvarnog i sopstvenog života.