Film “Close” – emotivna priča o bliskom prijateljstvu

U svom novom filmu “Close”, belgijski reditelj i scenarista Lukas Dhont priča nam o bliskom prijateljstvu, ali i gubitku istog. U pitanju je izuzetno moćan film, prelepo snimljen i sjajno odglumljen. Pre četiri godine s debitantskim filmom “Girl” (2018), Dhont je sebe najavio kao vrlo talentovanog reditelja na kojeg treba obratiti pažnju u budućnosti. To je takođe bila drama, u kojoj devojka želi da postane balerina, dok u “Close” imamo dva dečaka koji su glavni akteri priče. Film je svetsku premijeru imao ove godine u Kanu, gde je osvojio Grand Prix nagradu. Publika je imala priliku da ga pogleda i na dva regionalna festivala tokom leta – prvo na Festivalu evropskog filma Palić, a potom i na Sarajevo film festivalu. Na internetu će biti dostupan uskoro.

Malo nas ima tu sreću da imamo prijateljstvo kao što imaju Léo (Eden Dambrine) i Rémi (Gustav De Waele), trinaestogodišnji dečaci koji odrastaju na belgijskom selu i najbolji su prijatelji. Većinu vremena provode zajedno u druženju i aktivnostima, Léo često i prespava kod Rémija, a njihovi roditelji ih gledaju kao da su rođena braća. Film “Close” odmah uvlači gledaoce u taj bezbrižni svet. Kamera ih prati dok neumorno trče kroz šareno cvetno polje (Léova porodica ima farmu cveća), razmenjuju šale, pričaju jedan drugom svoje snove, podrška su jedan drugom, ali njihova idila na belgijskom selu se polako bliži kraju.

Dakle, ta nerazdvojnost savršeno funkcioniše u bezbrižnom, letnjem periodu, ali kada dođe jesen, sve se menja. Njihovo prijateljstvo počinje da se raspada čim počne nova školska godina. Léo i Rémi kreću u srednju školu (imaju sreću da započnu školovanje u istoj školi), a nekoliko devojaka im odmah postavljaju pitanje: „Da li ste vas dvojica par?“ Léo negira i objašnjava da su samo najbolji prijatelji. To je trenutak koji menja život obojici. Léo je zbunjen i uznemiren, pa počinje da se udaljava od Rémija, družeći se sa drugim dečacima, čak i igrajući hokej na ledu. Léo pronalazi okrutne načine da natera Rémija da shvati da se više ne uklapa u njegov novi život, a takva odluka će ubrzo dobiti tragičan ishod.

Rémi je razočaran i povređen, a jednog dana kada se ne pojavi na školskom izletu, postaje jasno da se nešto dogodilo. Vrlo brzo stiže tragična vest (tragediju nećemo otkrivati), nakon čega film “Close” svoj fokus prebacuje na to kako se Léo suočava sa onim što se dogodilo.

Dhont, koji je scenario napisao u tandemu sa Angelom Tijssensom, na sjajan način priča priču o prijateljstvu i odrastanju, ali zadire i u neke bolne teme, a film se može pohvaliti i da je vizuelno impresivan. U ukupnom trajanju od 100 minuta, “Close” je u suštini podeljen na dva dela: prva polovina prati dečake zajedno, a druga ih prati odvojeno. Dhont je pogodio u centar s glumcima, te izvukao zapažene performanse iz dva mlada glumca, obojica su debitovali u ovom filmu. Opet, bez obzira na činjenicu da su svi glumci fenomenalni, ovo je film koji ipak pripada Edenu Dambrineu, koji je izveo jednu od najizuzetnijih dečjih predstava u novijoj kinematografiji. Dvojici dečaka pridružuje se sjajna sporedna glumačka ekipa, posebno Émilie Dequenne kao Remijeva majka Sophie i Léa Drucker kao Leova majka Nathalie, dok glumac Kevin Janssens krade nekoliko scena koje će se pamtiti.

Lukas Dhont briljantno odgovara na izazov da potvrdi svoj talenat, njegov film je izuzetno dobar, na svakom planu: od zadivljujuće kinematografije Franka van den Eedena, preko dirljive partiture Valentina Hadjadja, do izvanrednih glumačkih izvedbi i duboko emotivne priče. Eden Dambrine je ozbiljan novi talenat i ovde pokazuje čime raspolaže, apsolutno fenomenalno i nešto što se ne viđa tako često na filmu, barem kada su u pitanju deca glumci. Međutim, budite upozoreni, “Close” bi mogao trajno da bude deo vas, teško ga se otarasiti. Ovo je film koji prosto mora da uzdrma gledaoca.