Feel Good Movies: Top 10 filmova koji će vam podići serotonin

Nekim danima nam zaista ne prijaju ostvarenja poput Manchester by the Sea, pa tragamo za režiserima koji uspevaju da odstrane suvišne teatralne momente iz svojih filmova. Ovi autori dočaravaju svoju misao pomoću tehnika koje ne podrazumevaju teranje na suze i momentalnu depresiju nakon što krene odjavna špica. Upravo zbog potrebe za takvim filmovima, preporučujemo vam nekolicinu onih koji su osmišljeni da vas oraspolože, motivišu i iscele u trenucima kada vam je to neophodno. 

10. Leon, The Professional (1994.), Luc Besson

Ovaj fenomenalni suspense film protkan je misterijom koja nadjačava pucačinu i akciju postavljene u prvi plan, grabi pažnju gledalaca svojom neobičnom pričom i uspeva da nasmeje bez obzira na neizbežne tužne segmente. Glumački debi spetakularne Natalie Portman je svakako nešto što ne treba propustiti, pogotovu ako je reč o jednom ovakvom filmu.

9. Mujeres al borde de un ataque de nervios (1988),  Pedro Almodóvar

Svaki Almodovarov film je feel good movie jer je reč o čoveku koji dok stvara svojim junacima nameće izuzetno teške životne priče, a onda ih dovodi u krajnje komične situacije, i uči ih kako da se nose sa svojim problemima. Pored ovoga, u njegovim filmovima je uvek prisutna i dobra muzika koja će u vama probuditi neku novu emociju i upotpuniti doživljaj. „Žene na ivici nervnog sloma“ je naslov filma koji je skrenuo pažnju svetske publike na ovog režisera i koji je beskrajno komičan i zabavan.

8. Captain Fantastic (2016), Matt Ross

„Kapetan fantastični“ je na prvi pogled pomalo težak film, koji nas u startu usmerava ka mračnim mislima i osećajem nelagodnosti, kako bi kasnije ismejao moderan pristup roditeljstvu i vaspitanju dece i razigrao se u brilijantnu komediju sa krajnje inteligentnim doskočicama. Ben odgaja svoju decu u divljini Severne Amerike na krajnje nekonvencionalan način. Iako on od njih ni jednog trenutka ne krije informacije o savremenom svetu, on pokušava da ih nauči da vrednuju fizičku spremnost, filozofska dela i da u svakom trenutku budu sposobni da prežive potencijalnu apokalipsu.

7. Blue Jasmin (2013), Woody Allen

Iako Allen nije jedan od režisera kojima se klanjam, ovaj film je po nečemu neobičnom suštinski različit od svih drugih njegovih ostvarenja, a istovremeno i tipičan za njega. Serenada koja traje gotovo dva sata predstaviće vam nesrećnu Džasmin, krajnje disfunkionalnu osobu koja će na neki neverovatan način učiniti da se osećate kao najnormalnija osoba na svetu i da vam svi problemi izgledaju sićušni. Cate Blanchett je raspalila masu svojom izvedbom, pa su kritike i komentari opevali njenu legendarnu ulogu, a ovaj film treba pogledati i zbog fotografije koja je izvanredna kada je ovaj reditelj u pitanju.

6. Mia aioniotita kai mia mera (1998), Theo Angelopoulos

Aleksandrosu ponestaje vremena zbog bolesti koja je sve progresivnija, kada na ulici naleti na ilegalnog imigranta, jednog malog dečaka iz Albanije. On kreće sa dečakom na put kako bi ga vratio kući, i usput se priseća svih onih lepih stvari koje su mu obeležile život i učinile ga osobom kakva jeste.

Theodoros Angelopoulos je jedan od najpriznatijih grčkih režisera koji ima poseban pristup razvoju radnje u filmu i koji svaki put uspe u svojoj nameri da učini da njegovi junaci zablistaju i pokažu nam neku dimenziju svog karaktera koju nije lako zabeležiti kamerom. „Večnost i jedan dan“ je drama koja na momente gubi na svojoj dinamičnosti u cilju da isprati gašenje jednog života i početak kraja, ali nam poručuje da je naš junak našao mir, i podseća nas šta je ono zbog čega treba živeti.

5. En man som heter Ove (2015.), Hannes Holm

„ Čovek zvani Ove“ je film koji će vas zasigurno na momente rastužiti i probuditi neku vrstu sete u vama, ali nakon što ga pogledate, osećaćete se na neki način spokojno i motivisano da pomognete bližnjem svom. Ove nam na početku filma otkriva svoju ozlojeđenost, suicidalne tendencije i isfrustriranost koju su prouzrokovali „oni u belim košuljama“. Kada se u komšiluk ovog matorog namćora doseli haotična Parvane sa svojom porodicom, upoznaćemo njegovu drugu stranu i proživeti sa njim njegovu priču.

Ovaj švedski film je u trci za ovogodišnjeg oskara za najbolji strani film, a defilovao je na mnogim festivalima i nominovan je za druge brojne nagrade. Sposobnost ovog režiera da komedijom banalizuje osećanja kao što su tuga i potištenost, i da pogura ljude ka optimizmu i osećaju korisnosti, načinila je od ovog filma remek-delo.

4. Le fabuleux destin d’Amélie Poulain (2001),  Jean-Pierre Jeunet

“Amelija” je definicija filma koji će učiniti da se osećate dobro i da se zaljubite u život. Svaki kadar je poput kompozicije čiji vas tonovi bacaju u trans, kao što to na kraju krajeva čini i muzika Jana Tjersena komponovana za film. Nema potrebe puno govoriti o „Ameliji“, s obzirom da su je skoro svi pogledali, a ako postoji neko da nije, blagosloven je, jer će po prvi put iskusiti ono što mi drugi gledamo iznova i iznova.

3. The man who knew too much (1956), Alfred  Hitchcock

Hičkok je, poput njegovih kolega režisera sa ove liste, imao dar da žanrove kao što su drama ili triler, načička kadrovima koji izazivaju pozitivne emocije i stvaraju neobično prijatnu atmosferu. Iz ove perspektive, može se reći da svaki stari film zrači nekom posebnom energijom, ali ovo ostvarenje nema konkurenciju u tom smislu. Svi pamtimo film po legendarnoj sceni u kojoj Doris Dej svira na klaviru i peva „Que sera“. Radnja se odvija u Maroku, što doprinosi magiji filma, a prati porodicu na odmoru kako prisustvuje ubistvu Francuza, koji im na samrti otkriva za koga je planiran naredni napad.

Treba napomenuti da je ovo retka prilika da se susretnemo sa situacijom gde režiser pravi remake svog rođenog filma, budući da je original izašao 1934, mnogo skromnijeg budžeta u crno-belom izdanju.

2. Una pistola en cada mano (2012),  Cesc Gay

Ovo je možda i jedina komedija na listi, a opet možda i najmanje „happy ending“ u odnosu na ostale. Film je sastavljen iz nekoliko priča koje prate osmoricu muškaraca koji se, na različite načine, bore sa krizom srednjih godina. Plot kao takav je dovoljan da privuče pažnju mnogih i stimuliše ih da odvoje sat i po vremena za jedan dobar film.

1. Chacun son cinéma ou Ce petit coup au coeur quand la lumière s’éteint et que le film commence (2007), 35 credits

„Svakome njegov bioskop“ je antologija 33 kratka filma, u režiji poznatih imena, među kojima su braća Koen, Kronenberg, Polanski, Injaritu i mnogi drugi. U trajanju od po tri minuta, nižu se jadan za drugim i nude za svakoga po nešto. Tema svih ovih filmova je bioskop, odnosno režiserov doživljaj bioskopa. Zavalite se i uživajte!