FAF: najambicioznije izdanje festivala do sada

Na 21. Festivalu autorskog filma, koji se održava od 27. novembra do 6. decembra, biće prikazana 84 filma, od kojih će 12 konkurisati za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”. Ovo je najambicioznije i najobimnije izdanje festivala do sada, a kako kažu organizatori, razlog za to je publika koje iz godine u godinu ima sve više i čija su očekivanja i gledalački apetiti sve veći i zahtevniji.

Za Gran pri festivala konkurisaće ostvarenja “Šaulov sin” Lasla Nemeša, dobitnika Gran prija žirija na ovogodišnjem Kanskom festivalu, “Četvrti pravac” Gurvindera Singa, “Blago” Kornelia Porumboiua, “Zemlja i senka” Cesara Augustoa Acevedoa, “Mahnitost” Emina Alpera, “Džejms Vajt” Džoša Monda, “Pod električnim oblacima” Alekseja Germana, “Projekat stoleća” Karlosa Kvintela, “Naša svakodnevna priča” Ines Tanović, “Chevalier” Atine Cangari, “Porodica” Saše Radojevića i “Fatima” Filipa Fukona.

Festival će otvoriti film “Iz daljine” venecuelanskog reditelja Lorenca Vigasa, koji je nagrađen Zlatnim lavom za najbolji film na festivalu u Veneciji. Van konkurencije biće prikazani i filmovi “Aferim” rumunskog reditelja Radue Judea, nagrađen Srebrnim medvedom za režiju na festivalu u Berlinu, “Planine mogu da odu” Đija Žangkea, “Moja majka” Nanija Moretija i “Frankofonija” Aleksandra Sokurova.

Ovogodišnji festival čine i prateći programi Bande a part, Hrabri Balkan, retrospektive filmova Krste Škanate, Bore Draškovića i Jana Cvitkoviča i Debitanti – istorija autorskog filma.

Biće organizovana i specijalna projekcija filma “Bez stepenika” Marka Novakovića, poslednjeg ostvarenja koje je snimio Vlastimir Đuza Stojiljković. Ovaj film, koji će biti prikazan 29. novembra u Dvorani Kulturnog centra, govori o penzionisanom profesoru neuropsihijatrije Slaviši Petronijeviću, koji u svom stanu živi zajedno sa ćerkom Milicom, zetom Stojanom i unukom Draganom. Oboleo je od Alchajmerove bolesti i život u zajednici postaje sve komplikovaniji, kako za njega samog tako i za njegove ukućane. Milica i Stojan žele da ga smeste u starački dom, ali Slaviša se trudi da im pokaže da je sa njim i dalje sve u redu. Vremenom, to mu postaje sve teže…

Na Festivalu autorskog filma 28. novembra premijerno će biti prikazan novi film Saše Radivojevića “Porodica” u kojem igraju Ana Stefanović, Milutin Milošević, Aleksandra Nikolić, Vanja Ejdus, Marina Marković, Nenad Jovanov…  Film govori o Ani, glumici koja živi u Berlinu, i dolazi u Beograd da bi igrala u filmu “Država”. Posle susreta sa prijateljicom Marinom, koja za svoj umetnički rad koristi kućne filmove jedne porodice, Ana počinje da istražuje vlastitu porodičnu istoriju.

Prema rečima Saše Radivojevića, kućni filmovi, triler i performans ključni su reperi ovog filma. “U filmu “Porodica” želeo sam da pokažem kako je preko kućnih filmova, privatne istorije, moguće rekonstruisati epohu. Vreme u kojem je celo ovdašnje društvo pristajalo na produženo detinjstvo karakteriše izrazita emotivnost i generacijska bliskost.”

Festival će biti održan u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Fontana, Ustanovi kulture Parobrod i Art bioskopu. Detaljniji program i satnice:

Preporuke za 21. izdanje Festivala autorskog filma.

Moja majka/ Mia madre – Nanni Moretti

Neprikosnoveni gospodar autofikcije, italijanski autor Nani Moreti napravio je intiman dugometražni film, protkan nedavnim teškim iskušenjima u vlastitom profesionalnom i privatnom životu. Moreti je pomešao snove i realnost u želji da priču prikaže na neakademski, slobodan način. S druge strane, morao je da zadrži okvir istine kako bi ostao u domenu onoga što publika očekuje. Uprkos tome što se pojavljuje u filmu i što je sama njegova ekspresija jaka, on ostaje po strani dozvoljavajući svojim kolegama da ga nadvise u izrazu.

Naša svakodnevna priča – Ines Tanović

Ovo je prvi igrani film Ines Tanović, autorke koja je u fokus stavila jednu sarajevsku porodicu srednje klase, prateći komunikaciju među njenim članovima i ukrštanje njihovih životnih puteva 20 godina nakon rata. Priča prati Sašu, ratnog veterana, koji pokušava da se nosi sa nerešenim političkim i ekonomskim poteškoćama nakon rata. Njegov otac Muhamed ne može da odustane od svojih verovanja i pogađa ga situacija na poslu jer shvata da živi u veoma korumpiranom društvu. Kako se problemi gomilaju, Muhamed i Saša se po prvi put zbližavaju shvativši da je porodica ono najvažnije u životu, čovekovo poslednje utočište. Glavne uloge tumače Uliks Fehmiu, Emir Hadžihafizbegović i Nina Violić.

Šaulov sin/ Saul fia – László Nemes

Mađarskom reditelju Laslu Nemešu je ovo debitantski film kojim je u Kanu osvojio dve nagrade – međunarodnog žirija kritike FIPRESCI i Gran pri žirija. Radnja filma je smeštena u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, oktobra 1944. godine. Šaul Aušlander jedan je od zatočenih mađarskih Jevreja koji su izolovani iz logora zbog surovog zadatka pomaganja nacističkoj mašineriji velikih istrebljenja. Tokom rada u jednom od krematorijuma, Šaul otkriva leš dečaka koga smatra za svog sina. Kako njegova grupa planira pobunu, Šaul odlučuje da izvrši nemoguć zadatak – da spasi telo deteta od plamena, pronađe rabina i priredi dečaku dostojnu sahranu.

Džejms Vajt /James White – Josh Mond

Džejms Vajt je problematični dvadesetogodišnjak rešen da preživi u divljem miljeu Njujorka. Dok on sve ozbiljnije ulazi u hedonističku fazu života, njegova majka bori se sa ozbiljnom bolešću, pa Džejms mora da odluči kome će se posvetiti u narednom periodu. Pritisak koji je sve veći nagoni ga da pronađe snagu u sebi… Film je osvojio nagradu publike na ovogodišnjem Sandensu.

Blago/ Comoara – Korneliu Porumboiu

Rumunski reditelj Korneliu Porumboju jedan je od najcenjenijih režisera današnjice i gotovo svi njegovi filmovi osvojili su internacionalne nagrade. “Blago” je priča o Kosti koji vodi miran život, noću voli da čita priče svom šestogodišnjem sinu i tako ga uspavljuje. Njihova omiljena priča je o Robinu Hudu. Kosti sebe doživljava kao heroja, zaštitnika slabih i ugnjetavanih. Jedne večeri komšija mu poverava tajnu o zakopanom blagu u njegovom dvorištu i nudi mu da ukoliko pomogne u njegovom nalaženju, dobije polovinu. Iako skeptičan u početku, Kosti pristaje na ovu pustolovinu koja priređuje stalna iznenađenja kako junacima, tako i gledaocima ove priče.

Zimska pesma/ Chant d’hiver – Otar Iosseliani

Avanturistička komedija, smeštena u post-revolucionarnom Parizu, prikazuje život stanara u jednoj pariskoj zgradi. Portir Rufus, trguje bazukama koje menja za antikvarne knjige, tu je gospodin Enriko sa porodičnom imovinom koja treba da postane vlasništvo države, banda džeparoša na rolerima, šef policije i još mnoštvo raznih likova, prepliću se u svojim avanturama i nevoljama. U svom tom haosu, ipak ima mesta za snove, ljubav i prijateljstvo, koji vraćaju veru u bolje sutra.

Planine mogu da odu/ Shan he gu ren – Jia Zhangke

Kroz tri vremenska perioda, autor nam daje upečatljivu sliku političkih, ekonomskih i socijalnih promena u Kini na početku novog milenijuma. Film nam dočarava nostalgiju režisera za vremenom kada ljude nije određivao novac, već druge vrednosti.

Život je lep – Boro Drašković

Kultno ostvarenje Bore Draškovića iz 1985. godine je studija o nasilju, fascinantna anticipacija raspada zemlje, nastala prema motivima proze Aleksandra Tišme. Priča počinje kada se voz neočekivano zaustavlja na otvorenoj pruzi negde u Panoniji a putnici se pešice upućuju u obližnju kafanu, gde će mnogi od njih pokazati svoje pravo lice. Glavne uloge timače Rade Šerbedzija, Dragan Nikolić i Sonja Savić.

Teroristi – Krsto Škanata

Ostvaranje iz 1970. godine je esej o nasilju, njegovim korenima na primeru ustaškog terorističkog čina u beogradskom bioskopu “20. oktobar” kada je ubačeni ustaša podmetnuo bombu ispod sedišta. Devojka koja je izgubila obe noge u ovoj diverziji suočava se u sudnici sa mladim ustaškim teroristom Hrkaćem koji je podmetnuo eksploziv.

Nemačka mladost/ Une jeunesse allemande – Jean-Gabriel Periot

Dokumentarac o istoriji Bader-Majnhof grupe i slikama koje generiše ova priča. Film je u celosti satkan od već postojećih vizuelnih i zvučnih arhivskih materijala u cilju da gledaoca navede na razmišljanje o važnosti ovog revolucionarnog pokreta, kao i o uticaju koji je imala na današnje društvo. Radnja je smeštena u 1960. godinu kada postratna generacija u Zapadnoj Nemačkoj počinje da ispoljava bunt prema svojim roditeljima. Srameći se nacističke prošlosti, mladi pokušavaju da pronađu svoje mesto u društvu…