Da li imate preko 18 godina?

Eugster II Belgrade predstavlja izložbu MUNDANE (SVAKODNEVNO)

U galeriji Eugster II Belgrade otvoriće se u četvrtak, 07. marta, nova izložba koja predstavlja radove petoro umetnika, a tematski se bavi odnosom umetnosti i mode.

Autor:
0
0

Eugster || Belgrade predstavlja novu izložbu MUNDANE (SVAKODNEVNO) gde izlaže radove petoro umetnika: Ksenija Jovišević, Barbara Kapusta, Driton Selmani, Jelena Pantelić i Julija Zaharijević. Autorka izložbe je Natalija Paunić, koja navodi da se postavka bavi odnosom umetnosti i mode u odnosu na okruženje, tržište, interesovanje i dopadanje.

Otvaranje izložbe odigraće se u četvrtak 7. marta od 19h, a od 20h se dešava performans Double-Sided Mirror Blade, umetnice Julije Zaharijević. Izložba „Mundane” i njeni prateći programi u Beogradu, realizuju se uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.

SVAKODNEVNO(MUNDANE)
(pridev) profano, obično, od ovog sveta

Umetnost i moda se ponekad nađu zajedno. Od ova dva, moda svakako ima stabilniji odnos sa stvarnošću, utoliko što je iskrena oko toga što jeste: moda je roba, daje nam ono što nam treba, stoga nam govori i gde se nalazimo kao društvo. U proteklih nekoliko godina, najviše zahvaljujući Instagramu i ostalim mestima na internetu, opšta svest o trendovima u životu i odevanju je porasla. Kada su informacije postale skoro suviše dostupne, estetika je uradila isto. Balenciaga, na primer, uspešno oslikava hibrid privilegije i običnosti u jednom brendu. Zgodno za ovu temu, njihova reklama se našla na zadnjoj strani poslednjeg izdanja Mousse-a, s kamerom blago van fokusa, u neutralnom okruženju gde ništa ne izgleda posebno, a ipak sve miriše kao život na visokoj nozi. Nebitno je i uzbudljivo, u isto vreme. To je savremeni izgled luksuza i to je, verovatno, stanje sveta takođe.

Reći da je umetnost, isto tako, luksuz je jedan način da se ona definiše, drugi bi bio: slobodan način izražavanja, izveden iz, ali nezavistan od takozvanog svakodnevnog života. Kao da odbijamo da kažemo da je umetnost kompromitovana, stalno, sistemom vrednosti, akademskom elitom, ljudima koji je “ne razumeju”, tržištem i predrasudama. Za razliku od mode, umetnost se objašnjava ali joj se retko oprašta, dok se ona sama nudi za različite interpretacije, za klasifikaciju, za raspravu oko njenog integriteta. Možda iz ovog razloga uhvatimo sebe maštajući o odevnim predmetima i aksesoarima, ne kao ljudi, već kao profesionalci. Odeća i torbe su savršena roba, estetizovana ali i dalje upotrebna, obnovljiva kako se smenjuju sezone, na ivici taštine.

Julija Zaharijević

Kao i svaki naslov, i ovaj se obraća očekivanjima koja publika može da ima. Izložba je predstavljena pridevom koji opisuje uobičajene, možda čak i nezanimljive stvari, čime je fokus prebačen na odnos između posmatrača i predmeta. Kad postavimo pitanje vrednosti i važnosti jedne stvari, zapravo preispitujemo svoj stav. Da li je odobravamo, i ako da, šta to govori o nama? Da bi bila relevantna, umetnost mora da ostane kritična, ali da bi bila kritična mora da se obraća svetu jezikom koji on govori. Kao što Set Prajs kaže, premda u knjizi fikcije, postalo je “zvanično okej jednostavno reći da vam se slika sviđa” i “dovoljno reći, Ova slika kida, kao što biste rekli, Ove špagete kidaju” (Fuck Seth Price, 2015).

*

Pristupajući publici kao što to rade modni brendovi, radovi na izložbi izlgedaju i deluju poznato, ali oni su, takođe, nešto drugo. Neobično dolazi iz funkcije koja im je dodeljena. Reči mogu da budu skulpturalne pre nego da prenose značenje, čak iako zapravo nešto znače. Ova ideja je iza radova Barbare Kapuste, koja nudi tekst kao vizuelnu stvar i verbalni medij istovremeno, u zavisnosti od vašeg sopstvenog osećaja o tome i od toga da li želite da geštaltom nađete sliku u tipografiji ili da pročitate pesmu. Ponekad nas reči povrede ili zagrle svojim sadržajem, ponekad svojim oblikom. Ponekad je oblik reč – veliko, čudno, neprijatno – kao Kapustini radovi iz Giant serije.

Ali osim neuobičajenog, tu je i svakodnevno, potrošni predmeti, prevozna sredstva, karte za igranje i, zapravo, garderoba, koja se pojavljuje kao motiv i materijal u radovima dve umetnice sa izložbe. Julija Zaharijević sagledava nošenje odeće kao neumitni ritual, zbog čega često biva zenameren i smatra se retoričkim. U njenim novim radovima, nošenje odeće svedoči prolasku vremena i ličnosti osobe koja ne menja garderobu nedelju dana, period tokom kojeg se odelo pretvara iz oklopa u teret. U MONT radovima Ksenije Jovišević, odevni predmet je preinačen u monohromatski pravougaonik, postajući na taj način jedna otrgnuta verzija sebe. MONT skijaške jakne su bile masovno nošene devedesetih godina u Jugoslaviji. Za većinu ljudi koji se sećaju ovog perioda, one su predstavljale upravo ono na čemu Balenciaga danas profitira: beskompromisnu estetiku, komfor koji je bitniji od figure, trenutak pre nego eleganciju, klabing – osim što, u ovom slučaju, ovi ciljevi su se oformili nenamerno.

Ksenija Jovišević – MONT Painting 3 (web)

Zbog novih likovnih karakteristika, MONT jakne se mogu sagledati kao nešto sasvim drugo (možda ovi radovi nikada i nisu bili jakne, mi to bez ovog teksta i ne znamo). Umetnik Driton Selmani, međutim, obične stvari predstavlja baš takve kakvi jesu. Plastične kese i kamioni su jednako nebitni za naše privatne živote, pa ipak oba imaju moć da štete planeti na dnevnom nivou. U Evropskoj Uniji, pastične kese imaju tako lošu reputaciju da ih ljudi jedva koriste i imaju istinski negativna osećanja prema njima. Na Balkanu to nije baš tako, i tako lako, kao što je to i moda, plastična kesa postaje statusni simbol u sistemu EU-ne EU razmene dobara, ali simbol nebrige, lošeg izbora, nezainteresovanosti za globalno.

Na kraju, Jelena Pantelić ubacuje lična iskustva u sopstvenu praksu, testirajući granice ljudske interakcije i baveći se probemima maih stvari koje u suprotnom prođu neprimećeno. Ona se susreće sa jednako mediokritetskim i uznemiravajućim situacijama, prepoznajući šovinizam u aktivnostima kao što je igranje karata ili vodeći razgovore u čet-sobama (i u visokoj modi – odatle torba sa smešno dugim kajšem). Hodajući po liniji između ljudske tame i zabave, Jelena Pantelićhrabro prihvata mogućnost za svakodnevno da ode u bilo kom pravcu. Da kontakt između ljudi postane zabavni flert, prosta igra karata, ili naprotiv, duboko nerazumevanje i uznemiravanje, kockarski dug, ili nešto gore.

Natalija Paunić

Eugster || Belgrade / Viline Vode BB (Objekat 5/3) / 11060 Belgrade
e-mail: gallery@eugster-belgrade.com // tel: +381 63 7036325

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: