Magični svetovi Ethana Folka

Verna m ( genitiv vernae ); prva deklinacija
1. rob rođen u kući njenog / njegovog gospodara

Sa sigurnošću možemo reći da je čitava istorija ljudske civilizacije oduvek bila podređna širokim spektrom ljudskih delatnost, ili, prostije rečeno, rituala. Etimološko značenje ovog termina podrazumeva religioznu radnju ili puko pridržavanje formalnosti koje nalažu običaji, ali, s druge strane i sam vrhunac religije, čin u kome se ostvaruje susret sa božanstvom. On može da služi održavanju verovanja, navika i običaja koji društvenoj ili kulturnoj grupi daju identitet, ali može da bude i način za prebacivanje do osnovnih kosmičkih ili psiholoških principa koji prevazilaze bilo koje interese grupe i imaju opšti značaj. Međutim, ovde treba imati u vidu i njegove profane, a ne samo sakralne konotacije. Ritual je postao sastavni deo političkih sistema koji umnogome preuzimaju religiozne mehanizme posvećenja i prinošenja žrtve. Otud nije nimalo iznenađujuće da je upravo umetnost performansa, ustanovljena dalekih sedamdesetih godina, bila uveliko bazirana na razmatranju raznorodnih ritualnih praksi odnosno konceptu rada sa telom (koje predstavlja medij kojim se potonji izvršava). Fokusirajući se na iskušavanje granica ljudskog tela i uma (samoranjavanje, psihoaktivne supstance, tetoviranje, implanti, protetička pomagala), takve umetničke prakse za cilj su imale kritičku artikulaciju raznovrsnih društvenih i političkih fenomena/ problema, otvarajući i pitanja žrtvovanja i rituala kao integralnih elemenata svakodnevice.

Na tragu te zaostavštine vlastiti imaginarijum otelovljen sa projektom u nastajanju nazvanim Vernae realizuje američki reditelj i fotograf Ethan Folk. U dosadašnjem opusu ovaj mladi umetnik obrađivao je složene obrazce ljudskih i prirodnih fenomena, posebno akcentujući opisivanje ekscesnog odnosno društveno neprihvatljivog ponašanja i delovanja. Gradivne elemente njegovih radova, mimo svetla i zvuka, predstavljaju i tela plesača/ performera u pokretu, te njegovi često začudni narativi postaju in situ intervencije ili efemerni spektakli.

Modernističko nasleđe svakako predstavlja nepregledno referentno polje. Izabrao si rad Igora Stravinskog kao osnovnu fokusnu tačku projekta u nastajanju pod nazivom Vernae. Pored same interpretacije čuvene opere Posvećenje proleća, u kom smeru se kreću tvoja interesovanja u vezi sa ovim konceptom?

Inicijalna fascinacija Posvećenjem proizilazi iz njene jedinstvene ritmičke kompleksnosti. Govoreći iz pozicije reditelja, moja ambicija se temelji na montaži ritmičkih tokova, posebno kada su oni repetitivni, nepredvidivi, nasilni, seksualni, ili (u slučaju Posvećenja proleća) sve od navedenog. Kako projekat Vernae prevazilazi filmski format kroz live performanse i instalacije, montažerski postupak postaje manje bitan, na taj način nas suočavajući sa potrebom za iznalaženjem drugačijih rešenja kako bismo preveli i pojačali ritmički stimulus.

Sugestivan naslov Posvećenje Proleća potcrtava različite aspekte motiva plodnosti i buđenja, koje asociramo sa prolećem, pa me zanima da li se po tvom mišljenju takav naslov u odnosu na savremeni trenutak može dovesti u vezu sa različitim (revolucionarnim) političkim pokretima?

Procesi i proizvodi projekta Vernae nisu koncipirani tako da direktno problematizuju konkretna društvena ili politička pitanja. Ipak, rad koji je zasnovan na temama koje su večne (ali i opšte) kao što su ponovno rođenje i žrtvovanje, uvek će biti podložan generalizaciji i raznorodnom konotiranju.

Šta nam paganska tradicija žrtvovanja može sugerisati na simboličkoj ravni? Da li ona nudi neki oblik slobode ili pak pobune?

Ovo pitanje može biti shvaćeno kao izuzetak u odnosu na prethodni odgovor. Koncept žrtvovanja, na način na koji je predstavljen i shvaćen u Posvećenju proleća, inherentan je patrijarhalnim društvima, i pripadajućim stavovima o rodu, seksualnosti i odnosima moći. Ovim projektom težio sam zamagljivanju, inverziji ili regrupisanju nekih tipičnih pretpostavki o rodu i seksualnosti, odnosno njihovoj povezanosti sa ritualima, ili, prema tumačenju kolektiva The House of IA, sa kojim sam sarađivao na ovom projektu – ‘’pokvirivanju koncepta žrtve “. Takođe, važnost razmatranja koncepta žrtve (a posebno ideje o plesu do smrti zastupljenoj u Posvećenju proleća), jeste pitanje žrtve koja nastaje u toku procesa proizvodnje umetničkog dela, posebno u slučaju savremenih vremenskih i telesnih performansa.

Na izvestan način, može se reći da timski rad ili, drugim rečima, kolektivno iskustvo podrazumeva solidarnost. Konstituisanje i održavanje kolektivnog tela poseduje veliki potencijal tokom rada na projektima u nastajanju, te se nameće pitanje šta su, po tvom mišljenju, prednosti takvog načina rada?

Poverenje je od ključnog značaja za takav oblik složenih performativnih modeliteta kojima mi težimo. Ulaganjem vremena i resursa u kompleksne aktivnosti i zajednička iskustva, mi stvaramo jednu atmosferu uzajamnosti, u kojoj se performerima otvara veći prostor za prepuštanje.

Kako je došlo do toga da se deo projekta Vernae raelizuje u Beogradu?

Prvi put sam posetio Beograd 2013. godine, u okviru projekta koji je podrazumevao stopiranje duž 20.000 kilometara kroz Evropu, Rusiju i Balkan, u vremenskom rasponu od godinu dana. (http://cargocollective.com/cdgh/ARDIS ). U tom periodu upoznao sam se sa veoma aktivnom umetničkom scenom u Beogradu i posebno sam bio fasciniran odlučnošću umetnika da stvaraju uprkos nedostatku bilo kakvog oblika institucionalne podrške.

Kako sam ranije bio pod jakim uticajem balkanske vokalne tradicije, željno sam iščekivao da u projekat uvrstim lokalne izvođače (Kezz) sa raznovrsnim muzičkim uticajima, pored beogradskih umetnika iz različitih disciplina (Nikola Jargić, Aleksandra Petković , Dušan Savić , pann + onn , i drugih)

Konstruisati specifičnu mitologiju koja nije utkana u tradicionalne narative je naporan i kompleksan posao. Da li to podrazumeva integrisanje određenih delova vlastite ličnosti, unutrašnjih sukoba, strahova ili želja? Da li refleksija postoji i kako ti gledaš na to?

Da. Simboli, aktivnosti i objekti koje osmislimo, proizvedemo, prisvojimo ili prenamenimo su istovremeno izrazito lični i neuhvatljivo univerzalni.

Lokacije na kojim će se performansi događati su mahom nezavisne galerije, što nije zanemarljiva činjenica, s obzirom na to da lokalne umetničke institucije, izuzev nekoliko njih, retko otvaraju prostor za gostovanja internacionalnih izložbi i umetnika.

Zapravo, to je bio planski pokušaj da targetiramo što raznovrsnije galerijske prostore – od institucionalnih galerija (Dom omladine), preko skvotova ( Inex Film, koji je i inicirao projekat i podržao ga rezidenturom), sve do festivala (Dev9t u prostoru Ciglane), i na kraju kluba u prostoru nekadašnje gigantske klanice, pretvorenog u “tehno- katedralu” (Dragstor).

Kakav je raspored predstojećih Vernae događaja?

Prvi u nizu događaja će se zbiti u sumrak na severnoj obali Dunava u prostoru Heterotopija Perpetuum Mobile. Galerija se otvara u 20h, a performans će trajati u periodu od 21h do 22h.

Svaki događaj će biti potpuno jedinstven, a što više publike bude posetilo događanja, bogatije će biti njihovo iskustvo i razumevanje projekta. Centralni događaj planiran je za 2.07. u pomenutom klubu Dragstor, pa ako publika može doći samo na jedan događaj, to bi onda trebalo da bude ovaj – gde ćemo kombinovati talente celokupnog kolektivnog tela , uključujući performere, kinetičku skulptorsku instalaciju velikih razmera, višekanalnu video projekciju i veliki broj muzičara koji će proizvoditi muziku uživo tokom četiri sata.

SCHEDULE::

fragment/δi – HETEROTOPIA PERPETUUM MOBILE /JUNE 3
fragment/δii – CIGLANA (DEV9T FESTIVAL) /JUNE 12
fragment/δiii – BIOSKOP ZVEZDA /JUNE 26
fragment/δiv – GALERIJA DOMA OMLADINE /JUNE 28
synthesis/Σ – THE DRUGSTORE //JULY 2
afterimage/Ω – INEX GALLERY //JUNE 4 – JULY 9

Raspored i ostali detalji vezani za projekat mogu se pronaći na sledećim stranicama:

cargocollective.com/cdgh/VERNAE
facebook.com/VERNAEfilm