Intervju: Erlend Lu

Poznati norveški pisac Erlend Lu u četvrtak 22. januara posetio je Beograd povodom izvođenja predstave u Ateljeu 212, po njegovom romanu “Volvo kamioni”, u režiji mlade rediteljke Maje Maletković. Lu, kome je u izdanju Geopoetike na našem jeziku objavljeno sedam romana, tokom zadnjih desetak godina među srpskom publikom stekao je kultni status. Uhvatili smo ga posle predstave da pričamo o Dopleru, junaku iz knjige i predstave i tome šta nas i dalje toliko veže za njega.

Kako vam se dopala adaptacija romana?

Bilo mi je zanimljivo i zabavno za gledanje, ali iskreno ništa nisam razumeo pa sam pretpostavljao šta su birali da predstave. Ali dopala mi se jednostavnost i pročišćenost. Bilo mi je drago da gledam.

“Doplera”, prvi deo “Volvo Kamiona”, ste napisali pre 11 godina. Radnja, u kojoj glavni lik zbog sudara sa svetom prolazi kroz krizu identiteta, smeštena je u vrlo konkretan kontekst. Koliko se društvo od tada promenilo i da roman pišete danas, da li bi bio drugačiji?

To je teško pitanje. Ali, ipak mislim da se suština nije promenila, samo evoluirala. Koliko mogu da primetim, ljudi su manje više isti, bar u Norveškom društvu. I dalje je to jedno pametno društvo okrenuto materijalizmu. Nije toliko drugačije, čak je danas anti-materijalistička, ekološka, “povratak prirodi” tema jača, zato što smo se razvili u pogrešnom pravcu.

Severnjački i balkanski mentaliteti se dosta razlikuju. Ipak, ovde imate veliku publiku. Posle nekoliko poseta Beogradu, da li imate neki utisak zašto je to tako?

Moje znanje o Srbiji je površno, pa mi je teško da odgovorim, ali nekoliko puta su me danas to pitali. Mora da postoji neki afinitet prema ciničnom humoru, možda ste ogorčeni ljudi.

Da li globalizacija doprinosi tome da vaši likovi ipak mogu da potiču iz svakog dela Evrope i zato se sa njima lako identifikujemo?

Da, mislim da moderno društvo sa svim svojim potresima svuda postaje isto. Svi ovi likovi, a Dopler pogotovu, mogli bi živeti u Srbiji, drugim delovima Evrope i Americi. Mislim da mesto ne predstavlja problem.

Postoji niz zbunjenih muških likova, distanciranih od svog okruženja u većini vaših romana. Šta je to što ih veže, da li nešto što vi lično nosite?

Nemam pametan odgovar, jer nisam baš dobar u analiziranju sopstvenih dela. Ja samo pratim svoju intuiciju i ispadne šta ispadne. Ali, zanimljivo mi je da posmatram ljude kada ulaze u neobične okolnosti, kada gube balans. Kada moraju da misle nove misli i izlaze na kraj sa situacijama. To je uvek dobar početak.

Ali napisao sam i dve knjige sa glavnim ženskim likovima, tako da je pre kriza ta koja me intrigira, bez obzira da li su u pitanju žena ili muškarac.

Naredno izvođenje Volvo Kamiona možete pogledati 25. januara u 20:30 na sceni Petar Kralj Atelje 212. Više informacija potražite na sajtu pozorišta.