Da li imate preko 18 godina?

Dragi u visokom dvorcu – šesnaesti deo

Kada ludilo dostigne kritične razmere jedino rešenje je Ratko Dražević!

3
0

Pred odlazak na snimanje, dok ga je šofer čekao ispred zgrade, Dragi je brzo ispijao kafu sa mlekom i jeo prženicu. Bio je potpuno spreman. Torba u koju je moglo stati nekoliko knjiga formata A4 bila je prepuna papira i stigla je do granice pucanja. To su sve bili materijali potebni za snimanje. Jasna je već bila spremna, svoje materijale rasporedila je u dve torbe, i polako se nervirala što Dragi kasni. Kada je konačno krenuo prema ulaznim vratima, zastao je i zagledao se u pravcu dečje sobe. Uroš je još spavao jer je u školu išao popodne, a Stevan je vratio prirodnu boju kose i pakovao je patike u sportsku torbu. Spremao se za trening. Dragi se začudio i pošao sa Jasnom.

Snimanje u Poljoprivrednom kombinatu Beograd bilo je naporno zbog čestih nevolja sa agregatom. Mile je već poslao šofere da dovezu drugi, ali Dragi nije želeo da gube vreme i nastavljao je snimanje sa povremenim prekidima zbog opravke problematičnog uređaja.

Snimali su scenu belačke farme organske hrane na kojoj radi Foksin lik Ingrid, Tarnerova nevesta koju on spasava od crnačke bande. U ovoj sceni, ona sa svojim plavokosim drugaricama radi u stakleniku, vrlo sofisticiranom, kojim se pokazuje da su belci otišli daleko u pogledu obrade zemlje, i još nije upoznala Tarnera. Crnačka banda odlučuje da ih napadne, da siluje belkinje i pokrade njihove kvalitetne organske plodove, ali Tarner ih u tome sprečava.

Dragi je špartao po setu između dublova i nervozno davao komande želeći da ima tri vrhunski režirana plana. Dok se čekalo da proradi agregat, zastao je pored Foksine pozicije da bi sagledao kako stvari stoje. Nije tu bio zbog nje, ali ona mu se diskretno obratila.

„Da li se Stiven vratio košarci?“, upita ga Foksi. Dragi je klimnuo glavom. Foksi se osmehnula. „Mislila sam da je glupo da napusti košarku, samo zato što je naišao na jednu prepreku. Rekla sam mu da mi je prvi ljubavnik u srednjoj školi bio košarkaš. To sam izmislila, bio je ragbista… I nije bio jedini sportista s kojim sam bila.“

Dragi nije stigao ni da joj odgovori, a Foksi je nastavila da koristi ovu pauzu da šarmira svoje koleginice, srpske glumice koje su igrale radnice u stakleniku. On je samo stajao zamišljen nad činjenicom da Foksi odlično rešava i Jasnine zadatke.

Šlem je najavio da će na snimanje doći i njegov evropski partner – gospodin Evert Klajn iz Nemačke. Pitao je koje su lokacije ovih dana na redu. Mile mu je izlistao plan snimanja. Dragi je snimao u skladu sa planom iako je povremeno zadržavao ekipu da radi prekovremeno. Šlem je naglasio kako gospodina Klajna želi da vodi u neki udoban enterijer, jer je on čovek u godinama i nije zgodno da ga drže napolju ili na hladnom. Mile mu je predložio scenu kada Tarner i Ingrid sa celim štabom prave plan za upad u nuklearno postrojenje. To će biti snimano u jednoj kući na Senjaku, na toplom i suvom.

Dragi je bio potpuno posvećen snimanju i gotovo da nije primećivao Šlema koji je na lokaciji bio gotovo svakodnevno. Bio mu je zahvalan što dolazi jer je imao strpljenja da zabavlja nemirnog Kolinsa, a time je znatno olakšavao posao ostatku ekipe. Jasna je bila u pravu, Dragi je potpuno utonuo u režiju ovog filma. U pojedinim scenama dolazio je i foršpilovao glumce ubedljivo izvikujući rasističke parole. Nekoliko puta ga je Poltron pitao da li sve ovo treba baš tako pedantno snimati ako imamo u vidu da će se ipak taj deo filma gledati samo na televizijskim i bioskopskim ekranima u kadru. Dragi ga je ubedio da bi trebalo da rade što bolje kako bi na osnovu ovoga dobili sledeće poslove.

Na Senjaku, Dragi nije primećivao ostatak ekipe jer je bio potpuno koncentrisan na jugoslovenske glumce koji su imali replike u sceni sa Tarnerom, Foksi i Tozom. Morao je da proba sa njima reč po reč i da spušta njihov tonus kako ne bi duplirali glumačka sredstva. Kao i svi ljudi koji slabo znaju strani jezik na kom moraju da se izraze, imali su tendenciju da mimikom dodatno podvuku ono što izgovaraju. Dragi je morao da promeni plan snimanja i sa Poltronom je podelio scenu na još manje segmente pošto glumci nisu mogli da održe koncentraciju u dužim master kadrovima u kojima se beleži celokupan tok scene. Kolins se nervirao, pa je čak i on, uprkos ograničenim glumačkim znanjima, pokušavao da ih savetuje. Tu je, doduše, malo proradila sujeta jugoslovenskih glumaca koji su svi imali ozbiljne filmske i pozorišne opuse, pa su se ipak potrudili da dostignu glumački standard tog „engleskog kulova“.

Dragi-16-1 (1)

Dok je Dragi, potpuno koncentrisan, išao od čoveka do čoveka u kadru i tempirao im formu, Šlem je doveo gospodina Everta Klajna i sa ponosom mu pokazivao tog energičnog i talentovanog reditelja kog je našao za njihov projekat. Evert Klajn je imao osamdesetak godina, bio je visok, proćelav, vedar i sa svakim vrlo ljubazan. Došao je u skupom sivom odelu krojenom u Sevil Roudu i delovao je kao da se celog života i svakog dana tako oblačio.

Dragi skoro da nije ni zapazio Klajna, a Šlem namerno nije hteo da ga dekoncentriše. Međutim, Kolins, Foksi i Toza nisu bili deo rediteljevih intervencija, tako da su ga oni i te kako primetili. Naročito ga je odmeravao Toza, činilo mu se da mu je starac odnekud poznat, ali nije imao nikakvu ideju odakle.

Dragi je snimio mukotrpnu scenu i svojom energijom zarazio je čitavu ekipu. Na kraju snimanja ove isključivo glumačke, vrlo složene scene, Jasna je osetila kako su svi zajedno prešli Rubikon i postali do kraja odani ovom projektu. Svaki film je imao takvu prelomnu tačku. Stvar je u tome što niko iz ekipe nije shvatao da ovo nije film kao svaki drugi.

Šlem je za Dragog, Kolinsa i Foksi organizovao večeru sa gospodinom Klajnom.

„Zapazio sam da sjajno radite sa glumcima, gospodine Dragi“, reče gospodin Klajn na engleskom, sa jakim nemačkim akcentom. „To me je prijatno iznenadilo imajući u vidu da mi je gospodin Šlem govorio o vama kao prevashodno akcionom reditelju.“

Dragi je još bio u zanosu posle uspešno snimljene scene. „Akcija ne vredi mnogo ako se publika ne veže za ljude koji je izvode. Na kraju krajeva, publika pre pamti akcione heroje po tome sa kakvim izrazom lica rade to što rade, ili po nekim duhovitim opaskama, nego po konkretnim potezima, zar ne?“

„Treba naći pravi balans, svakako. Neki to nadoknađuju harizmom glumaca, a zbog specifičnosti naše produkcije, Vi to nadoknađujete radom na snimanju. Ponašate se kao učitelj, gospodine Dragi, to mi je vrlo zanimljivo, na sebe ste preuzeli veliki zadatak…“

„Imam jasnu viziju šta želim, i onda samo treba uložiti rad da se ona ispuni, to je sve…“, Dragi nije bio preterano skroman, i to je Šlema veoma zabavljalo.

Dragi-16-2

„Kao u ratu kada komandujete mladim vojnicima koji ne znaju mnogo, ali nemaju ni loše navike prekaljenih boraca. Pravi oficir sa njima može da napravi čudo“, zaključi Klajn. Šlem ga je prekorno pogledao zbog skretanja teme razgovora, a drugi nisu ni primetili ovu diskretnu opomenu.

Klajn je do kraja večeri bio vrlo šarmantan i predstavio se kao bogati farmaceutski magnat koji želi da deo svog bogatstva uloži u film. Čitavog života je voleo sedmu umetnost, ali nikada nije smogao hrabrosti da se njome zaista bavi. Sebe je video kao osobu koja jako voli da jede pa sama nauči da kuva. Takvu strast je preneo na film: ranije je voleo filmove, sada je odlučio da ih pravi, na jedini način na koji je umeo – kao finansijer. Klajn je bio lucidan, ali Šlemu nije promakao vrlo bitan detalj – starac je potpuno zaboravio na celo pokriće sa Čovekom u visokom dvorcu i uopšte nije spominjao seriju. Dragi je s druge strane toliko bio fokusiran na svoj film da je na priču o seriji potpuno zaboravio.

Dok su čekali da pirotehničari postave sve potrebne fulminate za veliki okršaj prilikom oslobađanja Tarnera iz vladine zgrade, Toza je prišao Dragom i rekao mu da ga Klajn veoma podseća na jednog nemačkog oficira kog je igrao u televizijskoj drami snimljenoj po istinitoj priči o zločinima Gestapoa.

„Taj pogled, taj stav, nisam ga nikad sreo u stvarnosti, ali sam fotografiju proučavao do detalja… To je on…“, ubeđivao ga je Toza. „Šta kaže knjiga, šta je bilo sa tim Nemcem?“, upita Dragi. „Ubijen je prilikom bekstva u Austriji“, odgovori Toza. Dragi skoro slavodobitno klimnu glavom. „Eto vidiš, nemoguće je da je to on…“

„Možda su Saveznici pogrešili?“, Toza nije odustajao. „Misliš da bi pored svih Vizentala neko takav mogao dugo da ostane neotkriven?“, upita Dragi. Toza je samo slegnuo ramenima i otišao da sa Kolinsom još jednom proba kako će ga izvlačiti na leđima i usput pucati. Kolins je voleo da puca u kadru, ali je još više voleo da druge poučava kako da pucaju.

Dragi je naslućivao da je Toza verovatno u pravu i pitao se da li je Šlem izgubio razum kad je doveo nacistu na snimanje. U Šlemovu klimavu normalnost uverio se kada mu je ovaj prišao odmah posle Toze i sa osmehom mu pokazivao na glumca: „Da li znaš da je ovaj momak igrao našeg koproducenta u jednoj televizijskoj drami?“

Šlem je to govorio kroz smeh. „Matori mi je sinoć pričao kako je imao velike teškoće da nabavi tu televizijsku dramu. Morao je da potplati ljude u vašoj televiziji da mu je presnime i prenesu preko granice. Srećom, ponudio je svotu novca koja je bila dovoljna da niko ne posumnja. Mada, ne verujem ni da bi od Vizentala dobili više. Mali je odličan glumac. Čujem od Mileta da mahom igra naše u vašim filmovima, je l’ da?“

Dragi je navikao da se na snimanjima suočava sa raznim iracionalnostima, ali ovo je polako prerastalo u ludnicu. Pored agregata koji crkavaju, glavnog glumca kog ne može da spreči da rizikuje život, epizodista koji ne znaju jezik, na setu su se pojavili odbegli nacista i pedantni televizijski glumac koji ga je prepoznao. Kada ludilo dostigne kritične razmere, a ovo je sasvim sigurno bila takva situacija, jedino rešenje bio je Dražević.

Kada se vratio kući, Dragi je pozvao Draževića i objasnio mu situaciju oko Toze i Klajna. Dražević je rekao da je to vrlo opasno i dodao da će preduzeti određene mere iz ovih stopa.

Sutradan ujutru po Tozu je umesto belog kombija došao crni mercedes. Prvo je pitao otkud to da su promenili vozni park, a onda je shvatio da ga ne voze na snimanje…

Kada se Toza nije pojavio na snimanju, Dragi je sa pomoćnikom režije promenio plan rada i krenuo je da snima kadrove bez Toze. U pauzama između kadrova, dok je nameštano svetlo, pozvao je Draževića. Nije mogao da ga dobije. Očigledno je Dražević imao teškoće da se probudi posle nekog terevenčenja od prethodne noći.

Dragi je naložio Miletu da se raspita u voznom parku ko je poslat po Tozu i ubrzo je dobio odgovor da su oni tokom noći dobili nalog da ne idu po glumca i da će on doći sam na snimanje. Bilo je jasno da je Dražević, ili neko od njegovih, organizovao celu stvar. Ipak, uprkos Draževićevom velikom iskustvu u filmskoj produkciji, Dragi je sumnjao da njegovi ljudi vode računa o tome da mu je Toza potreban još koliko danas, i to živ, i, ukoliko je moguće, nepovređen.

Dragi se vratio na set i sa pomoćnikom isplanirao da se sve do pauze za ručak snima bez Toze. A posle pauze je morao da se pojavi ili je snimanje moralo da bude otkazano. Ekipa je zapazila Tozin nedolazak. Dešavale su se mnoge neobične stvari koje čak ni najužoj autorskoj ekipi nisu bile jasne. Recimo, Poltron kao direktor fotografije nije razumeo zašto se svi materijali hitno nose za Ameriku posle projekcija za autorsku ekipu i producente. Ostali nisu razumeli zašto se, osim pokušaja da se Dragi afirmiše, nešto tako sporedno kao „film-u-filmu“ snima tako detaljno. A sada se ni Toza nije pojavio, što nimalo nije ličilo na njega. Mladićevu profesionalnost nisu osporavali čak ni najljući protivnici iz struke.

Pred kraj prvog dela snimanja, Dragi je konačno uspeo da telefonom dobije Draževića. Penzionisani udbaš je zvučao mamurno.

Sedamnaesti nastavak vikend romana DRAGI U VISOKOM DVORCU vas očekuje 18. juna, tačno u podne!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: