Da li imate preko 18 godina?

Dragi u visokom dvorcu – sedmi deo

Da li znate šta je efekat Ptice Trkačice?

4
0

Dragi je imao Šlema na nišanu. Ovaj je bio toliko koncentrisan na borbeno gađanje i na upucavanje meta predviđenih za dvojicu strelaca da nije ni obraćao pažnju na Dragog koji je skakutao desetak metara iza njega, kroz lavirint kulisa koje su predstavljale nekakvu američku urbanu lokaciju.

Sve mete su imale lik crnca odštampan na papiru, osim onih koje se nisu smele pogoditi – na njima su bile bele devojčice sa kikicama. Dragi se nakratko upitao da li mehanizam koji podiže metu uvek ima isti raspored ili nekakva matrica svaki put nudi novu kombinaciju. Ako je stalno isti raspored podizanja meta, onda je Šlem veoma mnogo vežbao na ovom poligonu, a ako se menja, onda je on nepobedivi ratnik.

Dragi je čvrsto stegao kalašnjikov i još jednom bacio pogled prema čeličnim vratima. Stajala su odškrinuta. Naslonio je kundak na rame i pritisnuo obarač gađajući Šlema u potiljak.

Rafal je preleteo Šlemu preko glave, nije ga ni okrznuo, i pokosio metu koja je upravo iskočila.

Šlem se okrenu prema Dragom. Susreli su im se pogledi i Dragi se ponadao da će moći da mu zapuca u grudi, kao što je mogao u leđa, a ako bude imao sreće i da ga pogodi. Tada mu se Šlem mangupski osmehnu uglom usana i pokaza mu palcem da je obavio odličan posao. Dragi tada odustade od pucanja, a Šlem nastavi dalje.

Dragom je delovalo da Šlem mora nekako biti otporan na metke, da on prosto nije u stanju da oduzme život, da u prirodi verovatno postoji neko pravilo po kom srpski filmski radnik ne može ubiti nacistu. U prilog tome govorila je i činjenica da su srpski filmski radnici za vreme okupacije mahom bili sakriveni ili su sarađivali sa okupatorom, osim nekoliko izuzetaka od kojih je Dragi samo Vojislava Nanovića smatrao istinski velikim rediteljem. Nanović se takođe u jednom trenutku uputio u Ameriku gde ništa nije napravio, a Dragi je u određenoj meri želeo da sledi njegov put s tim što je verovao da će u Holivudu bolje proći.

Dragi-07-01

Kada su završili misiju i upucali sve mete, Šlem nije prestajao da priča kako je Dragi igrač na duge staze, majstor, kako verovatno nije ni svestan da je pogodio jednu daleku, dosta nezgodnu metu koja bi im u nekom borbenom scenariju verovatno došla glave. Dragi se samo nadao da Šlem nije kao filmski nacisti i da nema istreniranog psa. Pas bi na Dragom osetio strah i sve moguće feromone na jednom mestu.

Kada su se istuširali u kupatilu streljane, čekale su ih sive trenerke sa odštampanim Rudolfovim logom i vreće za prljavu odeću.

Dok su se brisali i oblačili, Šlem ponovi pitanje: „Kako ti se čini knjiga?“

„Adaptiraću je. Što ne znači da sam njome oduševljen, ali mislim da ima ’mesa’ za film i da će adaptacija ići lakše kada ne budem opterećen lepotom proznog teksta“, odgovori Dragi.

Šlem se nasmejao. „Knjiga je potpuno smeće. Nisam ni očekivao da će ti se dopasti. Ipak, živiš ovde dovoljno dugo i možeš da primetiš kada je neko nepismen.“

Dragi je bio svestan da je emigrant u nacističkom gnezdu, dok je pisac bio starosedelac, pa je odlučio da se uzdrži od komentarisanja pismenosti Šlemovog istomišljenika.

„Moji primitivniji saborci, nažalost, vole Tarnerove dnevnike. Tema im je bliska, smeštena je u savremeno doba i prikazuje budućnost. Za razliku od naše umetnosti iz Hitlerovog doba, koja je bila opterećena prošlošću, ovo je ipak pisao Amerikanac, a oni su opsednuti budućnošću. Dok čekamo da neko malo bolji artikuliše neku estetski prihvatljiviju verziju naše vizije budućnosti, moraćemo da se zadovoljimo ovom.“

Dragi je klimnuo glavom. „Mislim da se od ovoga svakako može napraviti film koji pobuđuje na akciju“, dodao je reditelj. „Svakako, film koji pokazuje da je akcija moguća…“

„Tako je!“, složio se Šlem srdačno. „Crnci već odavno prave svoje filmove B-produkcije, sa herojima koji su makroi i kriminalci, koji krše državni zakon ali ne i sopstveni kodeks. Ima tu i dobrih filmova, ne znam da li si gledao Šaft?“

Dragi klimnu glavom iako je zapravo gledao samo treći deo – Šaft u Africi – jer je u njemu igrala njegova zemljakinja Neda Arnerić.

„To je sirov izraz, oni nisu u stanju da naprave bolje. A mi takav izraz sada moramo da imamo jer su nam sofisticiranija sredstva nedostupna. Nadam se da ovo ne shvataš kao uvredu…“

Dragi se osmehnuo, misleći da se komentarisanje njegovog umeća tu završava. „Ali ti nisi baš Frensis Ford Kopola“, zakucao ga je Šlem. Dragi tada odluči da će sve što bude radio u vezi sa ovim projektom uraditi zaista vrhunski, a ne ovlaš kao što je mislio. Možda sve ovo jeste cirkus kako bi se privukle devize, ali Šlem je bio najozbiljniji poznavalac filma kog je Dragi do tada sreo i želeo je da ga uveri u svoj talenat.

Dragi je naravno sreo nekoliko vrhunskih poznavalaca filma u svom životu, na studijama je imao profesore koji su znali dosta, a bilo je i veoma stručnih kritičara. Ali ti ljudi nisu bili otvoreni prema vrsti filma kojom se Dragi bavio. Čak i oni koji su voleli američki film i njegove uzore poput Alfreda Hičkoka, Hauarda Hoksa ili Donalda Zigela i Roberta Oldriča od novijih, smatrali su da je Jeremićev rad žanrovski mutant, naprosto zato što je snimljen u Jugoslaviji i u službi Titove ideologije. Nisu bili spremni da dublje proniknu u te filmove i prepoznaju ironiju prema sistemu koju su delili Poslednja diverzija i Dvanaest žigosanih ili Metak za izdajnika i Ozloglašena. Mada, Metak za izdajnika se može dovesti u vezu sa mnogo više američkih filmova, razmišljao je Dragi dok su polako prelazili iz kupatila u kantinu Rudolfovog kompleksa.

Šlem je bio prvi ozbiljan poznavalac filma koji je pokazao istinsko razumevanje za Dragog. Beogradske kolege su ga volele i često bi čuo lepe reči za svoj rad i od reditelja koji su se bavili hvaljenim umetničkim filmom.

Ipak, osećao je da ga i oni smatraju manje vrednim, iako im je drug. Šlem je razumeo koliko je bilo teško napraviti akcioni film koji komunicira sa publikom i divio se moći koju takva dela nose.

Rudolfovi konobari poslužili su vitaminske sokove i ukusne dijetalne sendviče vrlo diskretno, dok su Šlem i Dragi tonuli sve dublje u sanjarenje o novom projektu. „Oprosti na ovako oskudnom obroku, ali pucanje se u Kaliforniji ipak doživljava kao vid rekreacije. Niko neće da provede sate na strelištu i da se odmah naždere…“ Dragi je suviše zagrizao svoj dijetalni sendvič sa zrnevljem kukuruza, pilećim belim mesom i nekim dosta ukusnim sosom da bi na to razgovetno odgovorio.

„Voleo bih da adaptaciju romana uradi moj scenarista Spenser Trilbi, on je…“

Šlem klimnu glavom. „Spenser Trilbi je verovatno najveća žrtva Makartijevog Lova na veštice. Kada su se komunjare vratile da rade, Trilbi je dobio nogu a to nije zaslužio. Nikada nije došao do A-produkcije, a danas se i mnogo klišeiziraniji sižei rade sa A-tretmanom, zar ne? Lako bih mogao da zamislim Klinta Istvuda, pa čak i onog malog Harisona Forda u priči poput Pitsburške sedmorke.“

Dragi se slagao mada je Spensera previše dobro znao da bi tu pijanu ruinu u bilo kom trenutku poistovetio sa prvom holivudskom ligom. „Spenser je čovek koji zna zanat i komunisti su ga skupo koštali, mislim da bi on prihvatio ovu ponudu…“

Šlem klimnu glavom. „Najbolje bi bilo da ti popričaš s njim, a onda bih došao ja sa celim paketom koji bi ga pokrio…“ Dragi se nadao da će Spenser pristati, ako ne da piše, a ono barem da se potpiše. Još uvek je pamtio lekciju da američki producenti žele da imaju američkog scenaristu kao svojevrsnu garanciju svoje investicije.

Dragi-07-03

Sada je sledio teži i ključni deo pregovora.

„Ovaj film moramo da snimamo u Jugoslaviji…“, izusti Dragi, znajući da je to verovatno najrizičniji gest tog dana. Ako izuzmemo pokušaj da Šlema ubije s leđa.

„Ne, snimaćemo u Južnoj Americi“, spremno je odbrusio Šlem. „Tamo imam veze u nekoliko zemalja, imamo režime koji su vrlo prijateljski, recimo u Paragvaju, tamo možemo da snimamo bez smetnji…“

Srećom, Šlem nije spomenuo Argentinu ili Meksiko, pa je Dragi odmah mogao da uzvrati: „Ali kakva je paragvajska filmska infrastruktura? Nula. Morali bismo da dovedemo masu ljudi sa strane, a među lokalcima bismo teško mogli naći čak i ljude za jednostavnije poslove. A ja se ne osećam sigurno u Paragvaju, u Južnoj Americi generalno. Puna je ustaša.“

Šlem se nasmejao. „Kad si sa mnom, ustaše te neće ni pipnuti…“

„To su sve nestabilne zemlje, na ivici haosa i puča. Treba tamo dovesti veliki broj ljudi, mnogo njih i odavde, a razni će posle sigurno raditi i na drugim američkim produkcijama. Treba rizikovati da svi oni krenu da prepričavaju šta su snimali. Dolazim iz zemlje u kojoj su filmovi bunkerisani još pre nego što su se mogli pogledati…“

„Misliš da u takvoj zemlji možemo da snimamo film kao što su Tarnerovi dnevnici? Čisto sumnjam“, zaključi Šlem.

„Iznenadio bi se koliko je Jugoslavija otvorena kada joj neko obeća priliv deviza. A ti obećavaš upravo to. Mislim da ima načina da se prošvercujemo tamo bez većih problema. A ni ta devizna cena ne bi trebalo da bude prevelika za nekoga kao što si ti. Na sve to, svaki dolar koji uložiš u jugoslovensku kinematografiju vredeće ti kao tri bilo gde drugde, svaka lokacija biće ti dostupna, a uz dobru napojnicu, neke lokacije možeš i da demoliraš. A ja tamo znam ljude, znam sve, i što je najvažnije, mogu da garantujem za krajnji proizvod…“

Šlem je iznad svega verovao u ideju, ali verovao je i u moć novca. Dragi je izneo argumente koji su mu bili uverljivi. Uostalom, ako se Tarner oslonio na nuklearnu razmenu sa Sovjetima kako bi belci zavladali svetom, zašto se i Šlem ne bi oslonio na jugoslovenske filmske radnike kako bi snimio film o tome?

„Da li si čitao ovaj roman?“, Šlem izvadi knjigu Čovek u visokom dvorcu Filipa K. Dika. Dragi je odmahnuo glavom, nikada ranije nije čuo ni za tog pisca, ni za taj naslov.

Dragi-07-04

„Ovo je knjiga koja me je inspirisala na celu ovu ideju…“, Šlem je pružio knjigu Dragom. Dragi uze da je lista. „To je roman o Americi koju su posle pobede podelili Rajh i Japan. I u toj Americi neko uzme da rastura roman o tome kako smo mi izgubili rat. Čitao sam tu knjigu i shvatio sam da je efekat propagande protiv nas počeo da jenjava. Da je ona sada postala deo popularne kulture, da smo pretvoreni u negativce iz filmova, i da su ljudi počeli da nas simpatišu…“

Dragi je u svojim filmovima imao više likova nacista. Nije ih puno razrađivao u psihološkom pogledu, možda je grešio u tome, ali vrteo je sada vlastite filmove kroz glavu i zaista nije prepoznavao ništa simpatično u tim junacima.

„Ja sam to nazvao efektom Ptice Trkačice. Kao što publika crtanih filmova počinje da navija za Peru Kojota iako je on negativac koji želi da pojede Pticu Trkačicu, tako i publika ratnih filmova polako počinje da oseća frustraciju jer ti zli, ali ipak inteligentni ljudi, sa fascinantnim planovima i crnim uniformama koje je dizajnirao Hugo Bos, nikako ne uspevaju da pobede. I to ih kopka. Besprekorni heroji vremenom postaju dosadni, jednolični i prazni, kao i sama Ptica Trkačica. Publici su dosadili ranjeni drugovi koji traže da im ostave bombu kako bi se razneli i usporili Švabe, smešni su im heroji koji se celivaju sa radosnim meštanima koje su oslobodili. I tako nastaju dela kao ovaj roman u kom vidimo fantaziju šta bi bilo da smo mi pobedili…”

Dragi je opet provrteo u glavi svoje filmove i prepoznao je u njima zle, inteligentne i elegantno odevene Nemce sa lukavim planovima. Da li je i sam bio jedan od tih koji stvaraju efekat Ptice Trkačice?

„Napravićemo određen broj kopija ovog filma koje ćemo ilegalno puštati na tajnim sastancima raznih grupa, ali primarno ćemo ga rasturati na kasetama. Uskoro će ionako jedan deo filmova izlaziti samo na kasetama. Važno je samo naći fabriku koja hoće da kopira naš master, ali naći ćemo je. Ili ćemo je sami izgraditi u Meksiku. Biće nam potrebna fabrika. Kućno kopiranje nije dovoljno. Teško mi je da zamislim belo domaćinstvo na jugu koje neće hteti da ima barem jednu video-kasetu sa ovim filmom. Možda ćemo zaraditi i neke pare od ovoga. Mreža za rasturanje pamfleta ima priličan broj pretplatnika i veoma dobro radi. Iako, naravno, u startu ne očekujem da mi se ova investicija vrati, niti zbog toga u nju ulazim. Nadam se da ti je to jasno…“

Dragi je bio zaražen Šlemovim entuzijazmom. Iz rečenice u rečenicu, počinjao je da liči na vrhunskog filmskog producenta. Iz pakla.

Osmi nastavak vikend romana DRAGI U VISOKOM DVORCU vas očekuje 15. maja, tačno u podne!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: