Da li imate preko 18 godina?

Dragi u visokom dvorcu – petnaesti deo

Pank, basket, seks, neonacisti i Deliblatska peščara! Pazi snima se!

4
0

Dragi je dobio uveravanja da će Stevanova proba u OKK Beograd biti samo formalnost. Zbog priprema za film nije bio u prilici da ga isprati na probni trening. Međutim, Stevan i Uroš su vrlo brzo počeli da se snalaze po Beogradu, između ostalog i zato što su se lako sprijateljili sa decom iz familije i potomcima očevih prijatelja iz filmskog sveta.

Stevan je bio prilično zbunjen ali i zaintrigiran relativno relaksiranim pogledom svojih vršnjaka na dalje školovanje. Svi su bili ubeđeni da će se lako upisati na fakultet i da će im roditelji pomoći da ostvare sve ambicije. Činilo mu se da je obrazovanje nešto do čega oni misle da će doći lako, pa mu se zato i ne raduju preterano. Povremeno je sa svojim grčevitim planiranjem kako da uđe na američki fakultet delovao kao veći komunista od njih.

Družeći se sa decom porodičnih prijatelja, otkrio je još jednu stvar – pank. Novi talas je tada bio veoma popularan među beogradskom omladinom i uprkos tome što u muzičkom smislu tu nije bilo ničeg novog za Stevana, on u Los Anđelesu nikada nije imao priliku da ide na koncerte i da bude aktivan na „sceni“. Uroš je Stevanu i njegovim prijateljima pomalo smetao kada su išli po klubovima i odlazili na koncerte, ali bio je vrlo inteligentan dečak i ubrzo je postao maskota te nešto starije ekipe. Jasna i Dragi su bili vrlo popustljivi prema Stevanovim i Uroševim izlascima, štaviše mislili su da je bančenje po noćnim lokalima nešto što će im olakšati adaptaciju na život u Beogradu i omogućiti im da zavole svoj zavičaj.

Na probi u OKK Beograd, Stevan je osetio kako će vrlo lako postati ne samo prvotimac njihove omladinske ekipe, već i lider. Na zagrevanju, sa loptom je znao mnogo više od drugih igrača. Ostali su je dosta stezali, kao da su početnici u odnosu na njega, dočim je Stevan lepršao po terenu i vodio loptu kao da znatno duže trenira košarku. Na terenu nije zapazio liniju za tri poena i kada je upitao druge momke odakle oni šutiraju trojke, gledali su ga zbunjeno. Kada im je objasnio na šta misli, ispostavilo se da u Jugoslaviji ne postoji linija za tri poena koja je prethodne sezone uvedena u NBA i koja je već bila prihvaćena u NCAA konferenciji.

Dragi-15-1

Kada je trener podelio ekipu na dva sastava, Stevan se odmah dokopao lopte i u dva napada vrlo lako prošao svoje čuvare nanizavši četiri poena iz lepršavih driblinga i laganih polaganja. Međutim, kada je to pokušao treći put, naišao je na zid. Pred njim se isprečio fizički jači protivnik koji mu prosto nije dao da prođe. Stevan se odbio od njega i jedva sačuvao loptu i održao ravnotežu. Lopte se brzo oslobodio, a već u sledećem napadu je shvatio – ovi momci su bili jači čak i od njegovih crnih vršnjaka sa kojima je već bio neravnopravan. Odlučio je da im parira time što može lako da šutne iz daljine, onda kada ga oni ne čuvaju, ali kada je šutnuo u sedmoj sekundi napada, čim je video otvoren koš, i pogodio, umesto pohvale je dobio prekoravanje trenera. Rečeno mu je da se tako ne igra, da se vreme u napadu mora trošiti na organizovanu akciju. Uvodnih šest poena ostalo je sve što je Stevan uspeo da pokaže.

Kada je ostao na treningu, shvatio je i razlog – dečaci su mnogo više radili na kondiciji nego na igri loptom. Takav trening Stevan nije uspevao da isprati. Naravno, znao je da na snazi mora raditi, ali u Americi je to išlo drugačije – igrači su jačali tek pred kraj koledža. Dok je pod tušem u svlačionici jedva stajao na nogama, primetio je da ga obuzima isti onaj osećaj koji je imao kada je prvi put video Pita Maraviča kako igra u Čikagu…

Kastinzi za film donosili su više napora nego rezultata. Jugoslovenski glumci su olako izjavljivali da znaju engleski. Dragi je planirao da ih nadsinhronizuje, ali se nadao da barem ovlaš mogu da izgovore rečenice u kadru. Ispostavilo se da to neće biti tako lako. Poltron mu je rekao da Italijani koji snimaju kod nas daju glumcima da broje slogove jer je to važno za nadsinhronizaciju. Predložio je da i oni tako urade, ali Dragi je želeo da barem glumci koji su u kadru sa Kolinsom i Foksi budu u stanju da im uzvrate replike.

Prijatno iznenađenje došlo je u vidu jednog mladog plavokosog glumca oštrih crta lica koji je bio potpuno nepoznat Dragom. Ovaj momak je glumio mahom u pozorištu i imao je samo jednu glavnu ulogu na velikom platnu, u filmu koji Dragi nije gledao jer je prikazivan pre nekoliko godina i nije bio zapažen. Međutim, mladi glumac je dosta radio na televiziji i igrao je mahom naciste ili kvislinge. Baš takav glumac je Dragom bio potreban za ulogu Tarnerovog prvog saradnika.

Dragi-15-3

Dragi je počeo da se raspituje o tom momku kog su svi zvali Toza. Kolege su mu rekle da je vrlo posvećen i talentovan, ali da nije za glavnu ulogu jer je pretenciozan i ne komunicira sa publikom, o čemu je svedočila i ta glavna uloga u propalom filmu. Međutim, Dragi je imao utisak kako u mladiću može imati idealnog saradnika. Za početak, Toza je odlično govorio engleski. Dragi ga je testirao i zaključio da je ovaj jedan od retkih jugoslovenskih glumaca koje je sreo a da su u stanju da misle na engleskom i da ne dupliraju izražajna sredstva kada govore strani jezik. Kada je pročitao scenario, Toza se pojavio sa osmehom na licu i rekao da je prvo bio šokiran tekstom, ali da je onda uzeo da vidi o čemu se radi u romanu Čovek u visokom dvorcu i da se umirio kada je razumeo širu sliku. Dragi je zapazio da je Toza jedini član ekipe koji se postarao da zaista pročita Dikov roman.

Ukupno uzevši, prvi put u karijeri Dragom je odgovaralo to što jugoslovenski filmski radnici tradicionalno ne čitaju scenarije filmova na kojima rade.

Posle nekoliko konsultacija sa kolegama rediteljima koji su ga mahom odvraćali od Toze, Dragi je ipak odlučio da ga angažuje. Toza je dolazio iz stare beogradske porodice, savladao je engleski na privatnim časovima, a nacionalizacija koja je nastupila posle rata očigledno je ipak zaobišla neke od rezervi njegovih roditelja. Dragi je zapazio da kolege zavide mladiću jer bira uloge i ne provodi mnogo vremena po kafanama, što je sugerisalo da ima pametnija posla koja su ostalim glumcima očigledno nedokučiva. Dragom je bilo jasno da će posle velike uloge u stranoj produkciji i visokog honorara, Toza naići na još veći otpor kolega koji su do tada iskaljivali svoj bes na njemu ubijajući ga besomučno u partizanskim serijama i televizijskim dramama.

Ako je išta uspevalo da baci Dragog u dublji očaj od jugoslovenskih glumaca i njihovog engleskog jezika, bili su to afrički studenti koje su okupili asistenti režije. Ovi momci u najvećem broju slučajeva nisu ličili na američke crnce i Dragi se u više navrata osećao kao da mu je Šlem ušao u glavu – razmišljao je kako su robovlasnici napravili selekciju najsnažnijih i najlepših i kako su baš zahvaljujući njima simboli crnaca ljudi kao Džim Braun ili O Džej Simpson. Među ovim studentima nije mogao naći novog Brauna ili Simpsona, pa ni „američkog Ljubu Moljca“ Ričarda Prajora, ali nekako je uspeo da odabere nekolicinu za manje uloge. Kao za baksuz, ti najnaočitiji crnci koji su najviše ličili na američke dolazili su iz nekadašnjih portugalskih i francuskih kolonija. Srećom, Dragi se tešio, njegova ciljna grupa ni ne želi da vidi na ekranu moćne crne mačo muškarce, tako da su ovi izvorni afrički momci prihvatljivi za Tarnerove dnevnike.

Dragi nije imao vremena da isplanira novi susret sa Foksi, niti je mnogo obraćao pažnju na događaje u svom domu. Ipak, za ručkom je zapazio da je Stevan ofarbao kosu u roze i da nosi dedin stari kaput na koji je prikačio zihernadle i bedževe. Iskreno, Dragi uopšte nije razumeo šta se desilo sa njegovim starijim sinom, ali Uroš mu je objasnio da je Stevan odlučio da napusti košarku i postane panker.

„A stipendija? A fakultet?“, upitao je Dragi, a onda ubrzo shvatio da ni jedno ni drugo nisu pravi razlozi zbog kojih bi se čovek posvetio nečemu tako napornom kao što je košarka.

Stevan je slegnuo ramenima: „Možda fakulteti neće više postojati kad ja završim školu.“

Dragi je klimnuo glavom, prepoznajući tu fazu u Stevanovom odrastanju. Uostalom, on je upravo snimao film o tome kako belci izazivaju nuklearni holokaust kako bi osvojili svet, dakle i sam je bio deo industrije infantilnih vizija. Jasna je bila mnogo praktičnija. „Naišao je dečko na tvrdo na prvom treningu, to je problem, pa je odlučio da odustane“, rekla je.

Dragi je pogledao Stevana i bio iskreno iznenađen informacijom da njegov talentovani sin posle američke škole ima problem sa ovdašnjim juniorima.

„Oni ne igraju košarku, samo se biju, i na treninzima se samo trči…“, priznao je Stevan.

„Pretpostavljam da su treninzi za pankera lakši“, pokušao je da se našali Dragi.

Ono što je Dragi izuzetno cenio kod Jasne bilo je njeno razumevanje za njegovu posvećenost filmu. U porodici se dešavala kriza, to je bilo očigledno, ali ona mu je posle ručka, dok se spremao da se vrati u ekipu, ukratko rekla da Stevan prolazi kroz isto ono kroz šta je prošao kada je video Maraviča – shvatio je da u nečemu ne može da bude najbolji i odlučio je da od toga odustane. Dragi je procenio da ne zna koliko sada, kada je ulog u svakom smislu veliki, oni imaju prava da sugerišu dečaku da se vrati sportu. Dogovorili su se da Jasna proceni situaciju i onda usmeri Stevana.

Početak snimanja se bližio. Šlem je najavio svoj dolazak na prvu klapu. Obavestio je Dragog da je zbog delikatnosti materijala organizovao svoje kurire da svakodnevno nose materijal za Ameriku gde će biti pohranjen na sigurnom mestu. Dragi je o tome obavestio Draževića, a ovaj mu je odgovorio da je to potpuno u redu: nema potrebe da pritiskaju Šlema da ostavlja materijal u Jugoslaviji jer po svoj prilici neće biti potrebe da ga njime uslovljavaju. Šlem je do tada već uplatio osamdeset procenata dogovorene sume novca i udbaši koji su sa jugoslovenske strane sve organizovali bili su zadovoljni tokom cele transakcije.

Dragi-15-2

Šlem je stigao u Beograd na dan prve klape. Dok je Dragi snimao prve kadrove u Deliblatskoj peščari, on se smeštao u hotel Interkontinental. Ipak, umor ga nije sprečio da dođe na zdravicu koja je u obližnjoj krčmi priređena za ekipu. Šlem se tokom večeri držao podalje od crnaca, ali to je više zapažao Dragi nego ostali. Uostalom, i u Jugoslaviji, uprkos snažnoj solidarnosti ljudi koji rade na istom filmu, belci i crnci su stajali odvojeno.

Šlem je tražio da mu Kolins i Dragi pričaju o prvom danu snimanja. Kolins je bio oduševljen, pre svega time koje je sve oružje prvi put držao u rukama. Dragi je s druge strane, pred Šlemom dobronamerno kritikovao Kolinsa zbog želje da sam radi sve opasne akrobacije uprkos tome što su mu obezbedili odličnog dublera. Šlem se složio sa Dragim i pokušavao je da objasni Kolinsu kako je ovaj film rat a ne jedna bitka. Ipak, Kolins je bio neumoljiv. Prvo, imao je prilično veliko glumačko iskustvo i snimio je više sati igranog materijala nego svi oni zajedno, a drugo, na snimanjima je razvio instinkt da prepozna svoju poziciju u hijerarhiji. Kolins nije ni slutio kakvo je ovo snimanje, ali je osećao da je on tu veoma veliki adut.

Posle prvog dana snimanja, materijal je odmah odnet u beogradsku laboratoriju na razvijanje. Šlem je bio nestrpljiv da ga vidi i sa Draževićem je uredio da ga pogleda sam, pre Dragog. Trake Tarnerovih dnevnika imale su prioritet u laboratoriji i, dok je Dragi i drugi dan provodio na snimanju u Deliblatskoj peščari, Šlem je sa scenarijem u krilu sedeo u projekcionoj sali Avala filma, i uživao u kadrovima koje je Dragi već snimio. Reditelj je bio u formi i bio je inspirisan. Snimio je oko dvadeset pozicija kamere prvog dana, jedan deo radio je sa dve kamere i to je bila scena obračuna u postapokaliptičnoj pustinji. Poltron je tek trebalo da doda neke laboratorijske efekte kako bi slika delovala još ispranije, ali Dragi je u pogledu kadriranja doneo svoj žustri stil, sa obiljem detalja i pokreta kamere. Šlema je naročito impresionirao kadar koji je snimljen kao Tarnerov subjektivni plan sa mašinkom u prvom planu i crncima koje kose rafali u drugom. Šlem je bio sam u sali i spontano je uzviknuo od oduševljenja kada je to pogledao.

Dragi je bio premoren posle dvodnevnog snimanja u Deliblatskoj peščari. Kada je došao kući, pred spavanje mu je zazvonio telefon. Šlem ga je zvao da mu prenese svoje utiske o materijalu koji je pogledao.

„Ovo je sjajno, Dragi! U vrhunskoj si formi, znaš!“, uzvikivao je Šlem. „Hvala“, reče Dragi. „Moramo da vidimo da tvoj snimatelj nekako dođe u Ameriku u laboratoriju da nadgleda obradu, on verovatno zna šta je tačno hteo sa tim koloritom…“

Dragi tada shvati da je Šlem gledao materijal pre njega. Projekcija za Dragog bila je zakazana za sutra, posle lakšeg dana snimanja u Beogradu. Trebalo je da pogleda materijal sa dvodnevnog snimanja u Deliblatskoj peščari i ako je sve kako treba, a nije bilo razloga da ne bude jer je snimio sve po knjizi snimanja, objekat je mogao da se ruši. Osetio je bes zbog toga što je neko, pa makar to bio i Šlem, gledao materijal pre njega.

„Ja bih voleo da nam se Poltron pridruži u obradi, ali to moramo dobro da isplaniramo zbog svih okolnosti. Drago mi je što ti tako misliš, da ne ispadne da ga ja namećem…“, odgovori Dragi prikrivajući bes.

„Da si tražio da ga vodimo za Ameriku, smatrao bih to umetničkim kapricom, ali kada sam video kako je ovo snimljeno, shvatio sam da je neophodno. Napravićemo nešto sa njim!“, zaključio je Šlem. „Dobro se odmori za sutra. Scene u štabu jevrejske policije moraju da budu dobro odigrane, iako nema mnogo vizuelnih izazova. Laku noć!“

Dragi-15-f

Dragi je pozdravio Šlema i spremio se za spavanje. Kada je legao, ipak nikako nije mogao da zaspi. Osetio se poniženo zbog činjenice da je Šlem gledao materijal pre njega. Prevrtao se po krevetu. Jasna mu je ponudila pilulu za spavanje, ali Dragi nije voleo te novotarije. Jasna je bila budna sve dok kroz zatvorena vrata svoje sobe nisu čuli da su se Stevan i Uroš vratili iz grada. Ona se tada samo okrenula na stranu i istog trenutka utonula u san.

Dragi još dugo nije mogao da zaspi. A kada je noću bio budan, ubrzo bi osetio potrebu da mokri. Ustao je da ode do kupatila.

Svitalo je, a na putu do kupatila ugledao je Uroša kako sedi u kuhinji i sluša Stevanov vokmen. Morao je da mokri ali je još više morao da pridikuje mlađem sinu, te zastade da se raspravi s njim polušapatom.

„Što si ti budan?“, upita Dragi.

„Stevan me je zamolio. On je u sobi sa drugaricom, pa da im ne smetam…“

„Ne diraj njegov vokmen, slomiće ti kičmu ako te zatekne…“

Uroš se osmehnuo: „Stevan mi je dao da slušam…“

Dragi se takođe osmehnuo. Mora da je Stevan priveo nešto ozbiljno, čim je malom dao da sluša njegov vokmen, njegovu najdragoceniju imovinu, naročito od kada je postao panker. Otišao je da se olakša.

Kada je obavio sve u kupatilu, Dragi izađe u predsoblje i vide Stevana kako „švercuje“ devojku prema ulaznim vratima. Skamenio se kada je shvatio ko je devojka.

Bila je to Foksi. Imala je slobodno veče i izašla je u grad.

„Dragi, ne brini, momci su me čuvali i držali su me na toplom…“, šapnu Foksi. Dragi je po njenom osmehu a i po Stevanovoj potpunoj oduzetosti shvatio da su upravo vodili ljubav u njegovoj sobi, ako ne i nešto gore.

„Ko će od vas da me otprati do taksija?“, šapatom upita Foksi.

Sva trojica Jeremića istupiše da to učine, ali Dragi shvati da je u pižami i da je ponajmanje sposoban za to. Ispratio ju je Stevan.

Dragi je neko vreme gledao kroz prozor dok su se Stevan i Foksi ljubili čekajući taksi da je odveze do Metropola. Onda su ga slomili svi porazi i zaspao je za nekoliko sekundi.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: