Dragi u visokom dvorcu – dvanaesti deo

Cela porodica je gledala ime Dragog Jeremića odštampano na oglasu u Varajetiju. Šlem je angažovao prilično vešte dizajnere da naprave ilustraciju izmišljenog promotivnog postera za Čoveka u visokom dvorcu. Stevan i Uroš su dobili iste informacije kao i javnost – Dragi režira „film-u-filmu“ koji se gleda u svetu kojim vladaju nacisti. Uroš je sa velikim uživanjem pročitao Dikov roman i, kao ljubitelj istorije, u nekoliko navrata je razgovarao sa Dragim o tome kako bi svet i Jugoslavija izgledali da su nacisti pobedili. Dragom beše milo što je pred sinovima konačno postao svojevrsni pobednik, i mislio je da im neće teško pasti već pripremljena informacija o tome kako je on uradio svoj deo posla ali serija ipak nije snimljena.

Tokom diskusija sa Urošem, Dragi ipak nije bio onoliko prisutan koliko bi njegov sin želeo. Misli su mu lutale u dva smera – maštao je o filmu, ali je potom sve više vremena mislio na seks sa ženama koje nisu Jasna. Godinama je radio u industriji seksa i pomirio se sa tim da, ako je nekada i bila deo kinematografije, pornografija već odavno to nije. Pa ipak, iako je vrcao med nikada nije olizao prste. Sada je odjednom osetio potrebu da se možda ipak malo zasladi, ali suočen sa obiljem kontakata i izborom žena koji nikada neće moći u potpunosti da obuhvati odlučio je da mašta o samo jednoj devojci, onoj koja je na njega ostavila najsnažniji utisak – o Foksi.

Foksi se zvala Dženifer i došla je iz Alabame u Los Anđeles, sa idejom da nekako postane poznata. Autobuskoj stanici na kojoj je sišla, izgleda da je najbliži bio set porno-filma, a posle mnogo vremena provedenog u toj branši, bilo je diskutabilno da li se ta devojka uopšte seća zašto je došla u Los Anđeles. Snimala je seks za novac, ali ga je isto tako naplaćivala i na privatnim sesijama. Međutim, ono što je privlačilo i objektiv i klijente bio je utisak kako u svemu tome njoj nije svejedno. Dragi je zapazio da su njene najslabije scene bile one u kojima je igrala nekakvu seksualnu predatorku, bogatu naslednicu koja se nameće čistaču bazena ili studentkinju koja zavodi profesora. S druge strane, briljirala je u ulogama naivki koje koriste prevejani građevinski radnici, maseri i lekari.

Dragi je imao broj telefona njenog agenta kog doduše nikada nije upoznao pošto je ona na set dolazila sama taksijem, a odatle odlazila sa nekim od producenata ili na isti način na koji je i došla. Pozvao ga je iz Šlemove kancelarije i zakazao sastanak u motelu u Santa Moniki. Obavestio je o tome Šlema, a ovaj je pokazao umereno zadovoljstvo.

Oko uloge Tarnera imali su veće dileme. Želeli su da to bude ozbiljan glumac, akcioni heroj koji ima određeno glumačko umeće, a takvi su bili veoma traženi ne samo u Holivudu već i u Evropi i Aziji, gde su radili za tamošnje produkcije. Paradoksalno, za produkciju kakva je bila Šlemova lakše je bilo naći afroameričkog nego belog glumca. Fred Vilijamson ili Ričard Raundtri su bili u fazi kada bi lako pristali na bilo kakvu ulogu za bilo kakav honorar, po mogućstvu isplaćen u kešu bez poreza.

Dragi i Šlem su bili sve bliži ideji da možda i glavnog glumca treba lagati i reći mu da će film biti segment serije. Naravno, otvaralo se moralno pitanje da li je u redu da tom čoveku unište karijeru. Šlem tu dilemu nije imao, ali Dragi jeste jer je dolazio iz zemlje u čijoj su kinematografiji političke veze imale značajnu ulogu. Složili su se da, na kraju krajeva, kada budu objavili propast serije koju snimaju, uvek mogu reći da je materijal prodat fantomskim producentima koji su sve to pustili onako kako su zatekli.

Šlem je isprva smatrao da ta priča nije dobra jer je svojoj publici želeo da pruži ugođaj filma pravljenog samo za njih – a Tarnerovi dnevnici i jesu bili tako zamišljeni. Ipak, Dragi ga je ubedio da promeni mišljenje. Naime, šta god on bude govorio u medijima, to će dolaziti iz izvora kojima njihova ciljna grupa unapred ne veruje.

Šlem se nerado složio. Dragi je počeo da razmatra razne televizijske glumce jer za takvu ulogu sigurno nije mogao dobiti filmsku zvezdu.

Oko devet uveče, Dragi se dovezao datsunom na parking motela. Kada je izašao iz kola, shvatio je da je reč o olinjalom, skromnom motelu u kom su sobe mahom izdavane ljudima koji dolaze u švaleraciju ili iz ovih ili onih razloga nemaju novca ili uslova da iznajmljuju stan. Dakle, tu su ljudi ili živeli ili dolazili na nekoliko sati.

Kada je pokucao na vrata Foksine sobe i upoznao njenog agenta Lušusa, mišićavog crnca u kožnim pantalonama, jakni, crvenoj majici i adidas patikama, sa zlatnim lancem oko vrata, bilo je jasno da ona na tom mestu i živi i prima goste u jednočasovne posete.

„Dobrodošli, gospodine Dregon. Foksi mi je rekla da Vas zna od ranije…“

Dragi se rukovao sa Lušusom i seo u fotelju koju mu je ovaj pokazao.

Iz kupatila se ubrzo pojavila Foksi u izazovnom svilenom ogrtaču i čipkanom vešu. Tajming nije bio spontan i Dragog je sve to podsećalo na dobro koordinirane statiste koji broje u sebi pre nego što ukorače u kadar. Pogledala ga je kao što gleda svoje partnere u filmovima i izustila: „Pomislila sam da se nikada više nećemo videti i bilo mi je krivo…“

Sela je preko puta njega i uhvatila ga za ruku.

Lušus ih je posmatrao hladno i poslovno. „Gospodine Dregon, jasno je da ste Vi učinili veoma mnogo da se Foksi afirmiše i da postane verovatno najvredniji deo mog portfolija. Ali isto tako, jasno Vam je da je ona sve to višestruko isplatila vašim producentima.“

Dragi je polako shvatao kako je njegov poziv shvaćen. „Ne, nisam na to mislio…“

Lušus se osmehnuo. „Ali pošto znam da je Foksi svoje najbolje uloge ostvarila kod Vas, naš dogovor je sledeći – nećete platiti ništa, ali ćete pričati da ste platili dvesta dolara. Da ne bismo sad imali čitave filmske ekipe koje dolaze i traže Foksi besplatno… Film je kolektivni čin.“

Foksi je počela da gleda Dragog u oči i on je osetio kako mu se nešto dešava, kao da ima napad hipertenzije. Bilo je to nešto više od seksualnog uzbuđenja, istovremeni napad krivice i osećaj da tone u nepoznato, uz utisak da mu nivo radoznalosti varira iz stotinke u stotinku. U pojedinim trenucima želeo je da povali Foksi tu pred Lušusom, baš zato da bi ih on gledao, a ponekad je samo želeo da ode. Ipak, zadržao je pribranost.

„Nisam zato došao…“, zausti Dragi. „Želim da ponudim ulogu Foksi…“

Foksi mu nije puštala ruku i nije prestajala da ga gleda. „To je nemoguće. Gospodin Entoni je vrlo striktan oko toga da Foksi može raditi samo za njega. On nam ne daje samo novac, već pruža i zaštitu. Foksi je u određenom smislu multiplatformni izvor prihoda, a sama priroda svih tih aktivnosti je takva da podrazumeva lojalnost.“

Dragi se čudio Lušusovoj rečitosti sve dok pored televizora u motelu nije primetio brdo udžbenika iz menadžmenta. Foksin „agent“ je bio jedan od onih kriminalaca koji žele da prenesu svoju aktivnost u domen visokoefikasnog legalnog posla.

„Ovo nije film za odrasle“, reče Dragi u pokušaju da bude što dostojanstveniji u definisanju onoga čime se Foksi bavi. „Nema veze sa poslovima gospodina Entonija…“

„Nije pornić?“, upita Lušus. „Neki horor? Kao ono što je snimila Merilin Čejmbers u Kanadi?“

„Televizijska serija je u pitanju“, reče Dragi. „Snimalo bi se u Jugoslaviji…“

Lušus se zamislio. „U Jugoslaviji… Hm. Televizijska serija bi sigurno podigla njen profil, ali i privukla pažnju javnosti koja bi mogla ugroziti posao. Ne treba biti pohlepan. Hvala na ponudi… Ali, moja ponuda za Vas i dalje stoji…“

Dragi ponovo pogleda Foksine tužne oči a zatim Lušusov nemilosrdni pogled. „Ako želiš, imamo i kondome…“, reče Lušus.

„Mislim da je ovo dobar put da legalizujete svoj posao, i da izvučete Foksi iz pornića“, reče Dragi i, u želji da zvuči što više američki, dodade: „Foksi zaslužuje bolje…“

Lušus se nasmejao. „Hej, čiko, nudim ti da je jebeš. Biće ti sjajno, a posle toga ćeš se malo i umiriti. Mislim, malena te vrti oko malog prsta. Kad je kresneš, neke stvari će ti biti jasnije i svako će poći svojim putem…“

Lušus pogleda na sat. „Sada je pola deset… Vidimo se u pola jedanaest… Uživajte…“

Lušus otvori vrata i izađe iz sobe.

Dragi i Foksi su ostali sami. On nije želeo da se to ovako desi. Za početak, palilo ga je da se pre samog seksa desi neko zavođenje. Ili barem da je skida. Ovo drugo je možda bilo izvodljivo.

„Voleo bih da te svlačim…“

Dragi je očekivao masu pitanja, ali je Foksi samo poslušno klimnula glavom i otišla da se obuče. Usput je okrenula prekidač i prigušila svetlo. Dragi se zavalio u stolici i počeo da razmišlja da li da stavlja kondom ili ne. Nije želeo da nešto prenese Jasni koja će sasvim sigurno posle ovoga doživeti novi talas njegovih naleta. A opet, čuo je da sa kondomom seks baš i nije uživanje. Dragi je ipak pripadao generaciji koja nije koristila kondome.

Kad se Foksi pojavila obučena u trenerku i patike, kao tinejdžerka koja je ostala sama kod kuće, Dragi je osetio snažno uzbuđenje.

U tom trenutku, u sobu upade Šlemov vozač. Latinos je bio zadihan i imao je ubilački pogled, isti kao njegov pokojni brat. Nije bio u odelu kao inače, već u džinsu, crnoj majici, kožnoj jakni i belim patikama. Jednu ruku je držao u jakni, i u njoj mu je očigledno bio pištolj.

„Odlično, već je spremna“, reče Ramirezov brat. „Idemo!“

Dragi je bio zbunjen i Šlemov šofer je morao da ga povuče za kragnu kako bi ga digao iz stolice i poterao iz sobe.

„Šta će reći Lušus?“, upita Foksi, a onda shvati da je njeno pitanje deplasirano. Njena soba je naime bila na prvom spratu gde se dolazilo preko terase. Kada je ugledala krvav trag na delu ograde a ispod tog traga kontejner u kom je ležao Lušusov leš dok se krvava fleka širila oko njega po vrećama đubreta, sve joj je bilo jasno.

Dragi to nije ni primetio. A Foksi nije vrištala jer joj ovo nije bio prvi put da biva oteta i prelazi iz jednih ruku u druge.

Kada su sišli na parking, Šlemov šofer povede Foksi prema svom automobilu, Mercedesovom sedanu, i pokaza Dragom da požuri.

Dragi ušeprtljano sede u datsun i požuri. Umalo se nije sudario sa mercedesom na izlazu sa parkinga. Zakočio je i pustio Ramirezovog brata da prođe, a onda se smirio i rekao sebi da mu saobraćajni prekršaj sada nikako ne treba. Udahnuo je duboko dva puta. Uopšte mu se nije razbistrilo, ali nije imao izbora – uključio se u saobraćaj i krenuo kući.

Trinaesti nastavak vikend romana DRAGI U VISOKOM DVORCU vas očekuje 4. juna, tačno u podne!