Da li imate preko 18 godina?

Dragi u visokom dvorcu – devetnaesti deo

Amerika je imala taj efekat na ljude, da kad odu tamo, čak i ako ne ispune svoje snove, žele da ostanu i pokušavaju dok ne umru.

Dragi je pogođenu Foksi u naručju odneo do ekipinog mercedesa. Mile je već otključavao vrata automobila dok je Dragi prilazio. Odelo mu je bilo natopljeno krvlju. Ali nasuprot tamnocrveno-crnom odelu i krvavo-beloj košulji, njegovo lice bilo je bledo.

Dragi je seo za volan i, prolazeći kroz crvena svetla, dovezao je do dežurne bolnice. Lekari su se vrlo brzo skupili da vide dosta redak slučaj upucavanja lepe mlade žene iz viših društvenih slojeva, još i strankinje, a najpreduzimljiviji među njima krenuli su i da joj pomažu.

Mile i Jasna su sedeli sa prebledelim Dragim ispred operacione sale i čekali ishod operacije. Dragi je samo ćutao i zurio u jednu tačku. Šlic mu je još uvek bio otkopčan. Šok koji je doživeo kada je Foksi upucana bio je dovoljan da dovede bilo koga u takvo stanje, a Dragi je s tim spojio i stres zbog završetka snimanja filma. Jasna je u jednom trenutku prišla Dragom, zakopčala mu šlic i rekla da mora da ode kući, da deca ne brinu.

Mile je pak naprosto zaspao, klonuo je sa stolice i pao na pod. Dragi mu je pomogao da ustane i naterao ga da ode kući jer nije bilo svrhe da dalje čeka, a sam je ostao u čekaonici.

Dragi-19-2

Negde u zoru, prišao mu je hirurg i rekao da je Dženifer operisana, da ju je metak pogodio u leđa i povredio joj jedno plućno krilo, ali da je sve u redu, metak je izvađen i prebačena je u sobu. Zaključio je svoj izveštaj optimistički – mlada je i dobro je podnela anesteziju, nema više razloga za brigu.

Dragi je ubrzo dobio priliku da je vidi. Lekari su shvatili da je on nekakva javna ličnost i da je prilično važan čim je imao priliku da doveze upucanu strankinju. Zbog toga su prekršili sva pravila poseta šok-sobi. Zamolili su ga da se presvuče u bolničku pižamu kako ne bi ušao u sobu u odelu na kom se krv već skorila.

Kada je Dragi ušao u bolničku sobu, Foksi je bila sanjiva posle anestezije, ali mu se osmehnula i prepoznala ga. Dragi je čučnuo pored njenog kreveta i uzeo je za ruku. Gledao ju je dugo, i ona njega. I tada kao da se desila ta razmena koju je sa njom toliko dugo želeo. Stvar nije bila u seksu nego u nečemu drugom, Dragi nije znao u čemu. Pitao se da li je to nežnost, da li je to potreba da joj bude spasilac ili naprosto želja da u životu te devojke, kojoj ništa nije bilo zaista važno, uspe da postane značajan.

Ljubio je njen nežni dlan i potpuno je zaboravio šta je ta ruka sve radila. Ona je bila njegova princeza, a on je upravo shvatio da nije ni princ koji hoće da je oženi, ni stari veštac koji želi da je obeščasti, već čitalac njene bajke koji je imao sreće da je upozna.

Dragi je pored Foksi ponovo bio mali dečak, a mali dečaci ne jebu, oni samo čeznu.

Držao ju je za ruku sve dok ponovo nije utonula u san. To je potrajalo i Dragi se jedva uspravio iz čučnja u kom su mu se kolena potpuno ukrutila. Izašao je iz bolnice u pižami, a krvavo odelo je bacio u kontejner. Osećao se lakše, bio je ispunjen. Posle desetak godina, Dragi se osećao zadovoljno.

Zadovoljstvo se prekinulo samo nekoliko sati kasnije, kada ga je iz prvog sna probudio Draževićev telefonski poziv. Crni mercedes ga je čekao ispred zgrade. Odvezao ga je na sastanak u Interkontinental. Dragi se obukao na brzinu, u trenerku sa Rudolfovog strelišta, i tek u kolima se zapitao da li tako odevene ljude uopšte puštaju u luksuzni hotel.

Dražević ga je čekao na recepciji. Dok su išli prema Šlemovom apartmanu, sažeto ga je obavestio o daljem toku sinoćnih događaja. Šlem je, naime, vrlo kratko bio uznemiren. Odmah je tražio da mu se preda materijal za foršpan iz projektora i lično ga je spalio u kuhinji hotela. Zatim je zapretio Draževiću da će se koliko sutra čuti sa svojim advokatima povodom kršenja ugovora. Ugovor je podrazumevao da jugoslovenski partner garantuje bezbednost njegovoj filmskoj ekipi čiji je član i koproducent, gospodin Evert Klajn, ubijen, a da lokalne vlasti nisu učinile ništa da privedu počinioca iako je to bilo potpuno izvodljivo, kao i da se svi snimljeni materijali posle kontrolnih projekcija šalju za Ameriku. Prekršene su dve ozbiljne stavke i on je želeo da dobije nadoknadu. Dragi se osećao krivim za kršenje jedne od stavki. „Želeo sam da obradujem ekipu, nisam hteo da mu zakinem bilo kakav materijal“, rekao je.

Dražević je pomilovao Dragog po kosi, kao dete, a onda mu je lupio šamar. „Imao si sreće da je ludi Đuro Bakrač ubio Švabu, inače bismo stvarno morali da plaćamo odštetu…“

Kada su izašli iz lifta, Dragi upita da li je Šlem pominjao Foksi. Dražević mu je rekao da je ovaj prokomentarisao kako su glumci osigurani i da se mala kurva obezbedila za ceo život. Dragom nije bilo drago zbog takvog rečnika, ali je bio zadovoljan vestima.

Dragi-19-1

U Šlemovom apartmanu bili su razbacani papiri. Cele noći je radio, a dva telefona su stajala na radnom stolu. Dočekao ih je pun poslovne ljubaznosti, ali i sa izvesnom hladnoćom.

„Gospodine Draževiću, čuo sam se sa svojim advokatima i predočio im kršenje klauzula ugovora. Oni sada formulišu dokument koji će predočiti Vašim pravnim savetnicima… Moram priznati da su me iznenadili dobrim razumevanjem ove situacije, shvatili su koliko je sve to kritično.“ Zatim se okrenuo Dragom: „Danas neće biti kontrolne projekcije. Materijal je već poslat na aerodrom.“

Dragi je klimnuo glavom. Dražević je predložio da sednu i nasuo svakome po viski iz mini-bara.

„Gospodine Šlem, ja verujem da imate odlične advokate koji i pored naše vrlo specifične mreže finansiranja mogu da izvuku novac za Vas…“, započeo je Dražević.

Šlem je klimnuo glavom. „Cifra je nešto malo veća od našeg ukupnog aranžmana. Oko deset posto.“

Dražević je otpio gutljaj viskija. „Znate, ja sam praktičan čovek. Uvek sam mislio da među ljudima sa kojima radim važi jedan kodeks koji ne mora nužno biti u skladu zakonom. A ovde, u Srbiji, druže, imam još jednu posebnu prednost…“

Šlem je slušao Draževića vrlo pažljivo. „U Srbiji, druže, ne moram da se držim čak ni kodeksa, mogu da radim šta hoću.“

Dražević je izvadio pištolj, mali oficirski valter kakav je koristio Džejms Bond. Šlem se nasmejao kada je ugledao pištolj. „Da Vas ne znam malo bolje, pomislio bih da ste počeli da nosite PPK zbog Džejmsa Bonda…“

Draževiću se osmehnuo brk. „Ali pretpostavljam da Vam je to suvenir iz rata. Skinut sa leša nekog našeg oficira, zar ne? Lešinarski, kao i uvek.“

„Leš tog majora je bio upao u rupu, morao sam da uskočim za njim kako bih se dokopao pištolja. Jedva sam se iskobeljao nazad“, prisetio se Dražević. Šlem ga tada iznenadi šutnuvši mu kanabe u pravcu nogu. Draževića je kanabe udarilo po nogama i pokosilo ga. Šlemu je to bilo dovoljno da mu otme pištolj i jednim snažnim trzajem ga rasklopi.

Dražević je bespomoćno ležao na podu. Stigle su ga godine i nije ni pokušavao da se pridigne. „Misliš li da sam ja jedini koji te čeka? Misliš da ćeš uspeti silom da se izvučeš odavde?“

Dražević je počeo da se smeje, pokazao mu je prema Sremu: „Tamo ti je Srem, bežali ste već jednom tuda…“

Šlem se nasmejao. „Znam, i koliko se sećam, skupo vas je to koštalo. Je l’ ima ovde nekog ko je spreman da položi život da bi me sprečio?“

Dragi je bio zadovoljan što je razmena vatre izbegnuta, ali u ovim okolnostima nije nameravao da stane ni na jednu stranu. Šlem je ustao i počeo da trpa svoja dokumenta u kofer. Uopšte nije mario za odeću. Gledao je u Draževića.

„Šteta što Vam je sila potpuno pomračila um. Ono sa advokatima je bio samo uvod. Želeo sam da nekako postignemo pat-poziciju. Da se na kraju dogovorimo da od vas ne tražim povraćaj novca, a da vi u slučaju eventualnih neprijatnosti oko filma ne pravite dodatne probleme… Ali, tako brzopleto, agresivno reagujete…“

Šlem je spakovao dokumenta i prišao Draževiću, pružio mu je ruku da ustane. Već je bio u odelu i sa jednim koferom u ruci. „Ipak, gospodine Draževiću, poštujem taj starinski pristup.“

Potapšao je Draževića po ramenu, kao starog ratnika kog je vreme pregazilo ali ga mlađi kolega po oružju ipak respektuje. Zatim se okrenuo Dragom.

„Dragi, vidimo se najkasnije za deset dana u Los Anđelesu, moramo isplanirati post-produkciju… Uradio si sjajan posao i sada je ostalo samo da ga finiširamo!“

Šlem je izašao iz sobe. Dragi nije bio siguran da li je nestao iz njihovih života zauvek. Dražević uopšte nije zastao, ni da prokomentariše situaciju ni da na neki način odbrani svoj ponos. Samo je otvorio orman i počeo da razgleda Šlemovu skupocenu garderobu – sakoe, košulje, cipele. Zatim je odmerio Dragog i rekao: „Mislim da će ovde moći nešto da se probere i za tebe…“

Dragi se pridružio Draževiću u pustošenju Šlemovog ormana. Uzeo je nekoliko izvrsnih košulja i jedne lanene pantalone koje su mu bile taman, samo da malo skrati nogavice. Dok su birali šta će uzeti i točili skupoceni viski iz mini-bara, Dragi upita Draževića kakav im je dalji plan.

„Vidiš da nas neće tužiti ako ga ne budemo dirali. Poštovaćemo dogovor. Dali su nam sve pare. Poslaćemo mu i Švabin leš, lepo upakovan i sa mašnicom.“

„A film?“

„Ma nas taj film ne zanima. Ionako govori protiv Amerike, a ne protiv nas. Nema nijedne scene koja govori o Jugi, je l’ tako? Mi smo sitna boranija. Ne bi me čudilo da smo preživeli i taj nuklearni džumbus koji se dešava u filmu. Nek’ Ameri brinu o tom filmu. A pravo da ti kažem, nešto mi ne izgleda da će se mnogo polomiti pokušavajući da spreče rasistički film. Stara su to govna.“

Dragi-19-3

Jasna se smejala kada je Dragi krenuo da joj objašnjava kako mora da se vrati u Los Anđeles da montira film, ne bi li tamo nekako organizovao uništenje materijala. To je bio trenutak da se konačno porazgovara i o tome da li će se Jeremići uopšte vraćati u Ameriku. Za početak, Jasna je rekla Dragom da joj je jasno kako se on plaši da će neko upropastiti njegov film u montaži, ali je dodala da je misija završena – zadatak je obavljen, država je dobila novac, sve je gotovo. Dragi se nije složio, objasnio joj je da Šlem ima sav materijal i da ga ništa ne sprečava da plasira taj film, da to zlo pusti u svet. Dragi je naglas krenuo da sanjari o moći mobilizacije koju je u sebi nosio njegov film.

Jasna ga tada upita: „Dobro, otići ćeš tamo da uništiš film, a šta ćemo posle? Da nastavimo po starom? Da trošimo honorar od filma još neko vreme dok ti juriš producente, pa kad se ništa ne desi, da ja opet zapiram babe a ti snimaš porniće?“

Dragom je u ovom pitanju ključno bilo što je Jasna spomenula „porniće“, nije znao da li je to rekla zato što je znala šta on režira ili da bi dodatno degradirala njegov posao. „Dragi, nemoj da se lažemo, živnuli smo ovde… Mislim da bi trebalo da ostanemo.“

Dragi je gledao oko sebe. Amerika je imala taj efekat na ljude, da kad odu tamo, čak i ako ne ispune svoje snove, žele da ostanu i pokušavaju dok ne umru. Bio je uveren da je na korak od uspeha, da će mu se možda zaista javiti Čarlton Heston, ali život koji je ponovo okusio u Beogradu nije mogao da ima u dogledno vreme u Los Anđelesu. „Šta kažu deca?“

Jasna se osmehnula. „Oni se više ni ne sećaju Los Anđelesa. Uživaju u gradu u kom svuda mogu da stignu peške, gde u bilo koje doba noći mogu da budu bilo gde i gde im je sve dostupno… I koncerti, i bioskop, i sport, i fakultet. Sve.“

Dragi se zamislio. „Uostalom, tu su ti roditelji. Tu ti je majka.“

Jasna je spustila ruku Dragom na rame. On je bio zamišljen. „Moram da odem u Los Anđeles. Vukašin će mi pomoći da uništim materijal“, rekao je.

„Čekaćemo te.“

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: