Da li imate preko 18 godina?

Dragi u visokom dvorcu – četrnaesti deo

Da li je Dragi Jeremić upleten u udbašku predstavu ili je na putu da stvori remek delo jugoslovenske kinematografije?

1
0

Posle dolaska u Beograd, Dragi je proveo petnaest dana u skoro neprekidnom prežderavanju. Roditelji su se uželeli Dragog, a u pauzama priče sa njim i unucima, hranili su ga svim onim specijalitetima koje je majka videla kao nedostupne u Americi. Jasna je provodila deo vremena sa svojim roditeljima, a ostatak sa Jeremićima.

Dragi je već posle nekoliko dana počeo da radi na pripremama Tarnerovih dnevnika, tako da se njegova komunikacija s roditeljima uglavnom svela na jelo. Poltron i Mile su već bili u ekipi i sa scenografom su počeli da pripremaju neka rešenja. Beograd se ipak izgradio u odnosu na ono kako ga je Dragi pamtio, mada je u osnovi sve i dalje bilo vrlo slično. Ipak, bilo je nekoliko objekata podesnih za snimanje, za koje Dragi nije znao. Recimo, Sava centar, impozantno zdanje arhitekte Stojana Maksimovića, video je samo na fotografijama i, kada je ušao unutra, odmah ga je prepoznao kao idealno mesto za snimanje scena upada u silos sa nuklearnim oružjem.

Zidovi u Sava centru su bili hrapavi, ne baš brutalistički ali sa dovoljno ubedljivosti da simuliraju prostor na ničijoj zemlji između naučnog instituta i podzemnog skloništa. Bilo je nekoliko pasarela koje su se mogle iskoristiti za efektne pucnjave i padove kaskadera preko ograde, a kada je Mile ponudio devize članovima uprave objekta, otvorili su širom svoja vrata.

Pošto se radnja filma dešavala u Americi, Mile je morao da se potrudi ne bi li pronašao automobile američke proizvodnje. Neke ljude koji su imali takve automobile je znao lično, a uspostavio je kontakt i sa Beograđanima zaposlenim u američkoj ambasadi. Srećom, kicoši koji su imali američke automobile rado su ih pozajmljivali za snimanja. Dragi je smatrao da bi bio preveliki rizik uzimati automobile od ambasade jer bi svaka bezbednosna provera dovela do Šlema, a onda bi se ubrzo svašta moglo ispostaviti. Ipak, na kraju je odlučio da ne paniči. O svemu je obavestio Draževića, a ovaj je krenuo da nabraja svoje poznanike koji su imali odgovarajuće automobile. Na kraju je skupljeno dvadesetak vozila od kojih se jedno moglo prerušiti u policijski auto. Dragi je ipak razgledao automobile po Beogradu i pokušavao da utvrdi koji bi modeli mogli proći kao nešto sa američkih ulica.

Dragi-14-1

Na kraju, na jednom od velikih ždranja kod majke, Dragi je od svog brata, inženjera u Energoprojektu, saznao da ovo građevinsko preduzeće poseduje neke američke mak kamione. Imajući u vidu ciljnu grupu kojoj se obraćao, Dragi je znao da će im prizor američkog kamiona ponajviše zagrejati srce. Obavestio je Mileta i ovaj je krenuo u pregovore sa upravom preduzeća. Energoprojekt je, međutim, svakodnevno koristio ove pouzdane mašine, a neke od njih su morale da budu isporučene i na gradilišta van zemlje. Opet je bio trenutak da se aktivira Dražević. Uskoro je tehnički direktor Energoprojekta vrlo ljubazno javio Miletu da će imati dva maka na raspolaganju. Pred tim kamionima bili su veliki napori i nekoliko prefarbavanja u vojne i civilne boje.

Što se tiče američkih vojnih vozila, džipova i nekih kamiončića, toga je bilo iz američke vojne pomoći posle Titovog istorijskog „Ne“, a scena bitke u Moskvi mogla se realizovati bez teškoća jer je sovjetskog i oružja pravljenog po njihovoj licenci bilo i više nego što je bilo potrebno. Američko naoružanje je predstavljalo određeni problem, međutim Dražević je obezbedio da policija iz svoje rezerve da nekoliko desetina „tompsona“. Dragi je odlučio da pobunjenici koriste starije američko oružje, a da vojska i policija koriste ili pištolje, ili obične puške koje su manje-više svuda iste ili automate „hekler“ kojima je raspolagala specijalna jedinica beogradske milicije. Mile nije znao da Dražević rešava sva pitanja sa bezbednosnim službama, ali je primetio da, kad god se požali Dragom, stvari brzo bivaju rešene.

Asistenti režije, dvojica diplomaca beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, sastavili su spisak studenata iz Afrike i krenuli u potragu za idealnim epizodistima i statistima.

Foksi je smeštena u hotel Metropol i Dragi je napravio plan rada sa njom. Lukavo se dosetio da Jasna prisustvuje prvoj seriji proba. Supruga je bolje govorila engleski od Dragog i bila je idealna da glumici „dobacuje“ replike. Foksi je pažljivo pročitala scenario i imala je dosta pitanja. Međutim, u pogledu ekspresije bila je vrlo svedena. Na sve to, Dragom je svaki glumac koji igra na engleskom delovao superiorno i bliže onome što očekuje od filma od bilo kog koji igra na srpskohrvatskom. Uostalom, filmove je i zavoleo zbog dijaloga izgovorenih na engleskom. U sebi se divio Foksi, a kritikovao ju je mahom nasamo sa Jasnom da ona ne bi bila zadovoljna onim što Dženifer pruža.

Ipak, Jasna se uopšte nije brinula za Foksi. Nije ta devojka bila prva koja je uspela da potpuno pomete Dragog. Uostalom, u Ameriku su i otišli kako bi imali „novi početak“ zbog njegove prilično opsesivne švaleracije sa jednom glumicom iz filma Metak za izdajnika. Mada, opsesivnost u tom slučaju nije bila njegova krivica, izgleda da je ta mlada glumica previše ozbiljno shvatila Dragog ali i sebe, pa nije mogla da pojmi kako mu se brak nije automatski raspao posle nekoliko meseci viđanja sa njom. Prvo je pritiskala Dragog a potom je počela da zove Jasnu i da joj priča o njegovoj preljubi. Ali Jasna je želela da sačuva svoj brak i bila je skoro indiferentna prema ovom neverstvu. Ubrzo je Dragi morao da se suoči sa obe žene. Jasni je smetalo to što je dostojanstvo doma bilo narušeno ponašanjem njegove mlade ljubavnice, a ova nikako nije želela da ih ostavi na miru. Kada je Dragi konačno otkačio mladu glumicu, Jasna se dugo naslađivala zavitlavajući ga u vezi s tim. On je želeo da se sve to nekako prekine, a nije želeo razvod, prvo zbog dece a zatim i zbog toga što se plašio šta će reći njegova majka. U to vreme, odlazak u Ameriku ušao je u modu, a bio je tu i stric Vukašin koji bi im mogao pomoći. Sve je ličilo na novi početak.

Foksi dakle nije bila ni prva ni poslednja, premda Jasna nije znala koje su njene glumačke reference i smatrala je da zaista radi sa manekenkom koja se predomislila oko igranja u mekom erotskom filmu. Dragi je uspeo da zabrine svoju suprugu u vezi sa nečim drugim. Primetila je da on tone u novi projekat i da mu se posvećuje kao kada je radio Poslednju diverziju i Metak za izdajnika. Svakog dana, kada bi se vratio sa izviđanja terena, pričao joj je šta su našli a šta još nisu, sa Poltronom je do kasno u noć razrađivao knjigu snimanja, često je korigujući u skladu sa inspiracijom koju su mu raspaljivale nove lokacije.

Tokom boravka u Americi, Dragi nije često išao u bioskop. Mahom je čekao da se film pojavi u nekom bioskopu koji mu je bio blizu kuće i da dobije popust na karte, a samo je deci finansirao karte za premijerne filmove. Oni filmovi koje je sam gledao bili su ili reprize velikih hitova ili potpuno smeće, mada se među njima tu i tamo mogao pronaći i poneki biser.

U Beogradu je posle veoma napornih priprema voleo da ode u bioskop i sistematski gleda sve što je na repertoaru. Na većini projekcija bi naprosto zadremao, ali pogledao je i nekoliko naslova koji su mu zaista vratili veru u ono čim se bavio.

Dok je sedeo u kancelariji i čekao da scenograf donese nove skice za scenografiju policijske stanice koju su planirali da smeste u staru zgradu Parobrodskog društva, Dragi se umalo nije izlanuo da se na beogradskom repertoaru nalazi film koji je on režirao. U jesen 1981. godine, tvrda pornografija još nije bila legalizovana u Jugoslaviji, ali je jedna zagrebačka distributerska kuća upravo prikazivala film U krevetu s profesorom. To je bio jedan od prvih radova Džeremija Dregona, a Foksi je igrala jednu od studentkinja.

Dragi-14-3

Pozvao je Foksi i dogovorili su se da je uveče izvede u bioskop. Zvučao je formalno, kao da je to deo pripreme filma i da bi naprosto trebalo da odu i pogledaju neki film. Ohrabrilo ga je to što ga ona nije pitala koji je film u pitanju, dakle to je u startu doživljavala kao „simbolički odlazak u bioskop“, to jest kao ljubavni sastanak. Međutim, Dragi se gotovo nadimao od osećaja da je sebi priredio nešto izuzetno perverzno. Otići će u bioskop sa porno-glumicom da gleda film koji su zajedno radili. Maziće se dok je ona na ekranu i radi nešto slično. Osećao se kao da je protagonista nekog francuskog umetničkog filma gde publika mora da pretrpi veoma mnogo dijaloga da bi došla do nekoliko sočnih scena seksa.

Ekipa filma sarađivala je sa „rent-a-kar“ agencijom, pa je Dragi po Beogradu vozio opel. Došao je pred Metropol i kada se Foksi pojavila, sa naočarima za sunce koje su joj zaklanjale veliki deo lica i uvijena u svilenu maramu, očekivao je da neko vikne: „Stop!“, jer je sve previše ličilo na film. Dragi je bio uzbuđen pa mu je verovatno delovalo kao da Foksi u slou-moušnu prilazi njegovim kolima.

Otišli su u bioskop Slavija gde je njihov film prikazivan u poslednjem terminu. Sala je bila skoro puna, ali za razliku od filmova uz koje publika doživljava kolektivni zanos i zajedničari uz film, ovde je svako gledao svoja posla i ponašao se kao da je potpuno sam u sali. Dragi i Foksi nisu bili jedini par. Ali ona je izgledala kao da je došla na premijeru svog filma na kanskom festivalu, dok su ostale žene u sali bile ili šiparice sa momcima ili ocvale prostitutke sa železničke stanice sa svojim klijentima. Dragom se činilo da je jedna sa železničke stanice došla sama kako bi „krala zanat“.

Kada je film počeo, Foksi se osmehnula i pogledala u Dragog. On se nadao da neće reći nešto glupo i razbiti erotski naboj a ona je bila još pametnija – ne rekavši ništa, počela je da miluje njegovu butinu. On je stavio ruku preko njenog ramena i prstom joj nežno pomilovao vrat. Čim ga je osetila, promeškoljila se. Nežno joj je raskopčavao dugmad bluze, ne bi li joj gurnuo ruku ispod. Trudio se da istovremeno bude diskretan i bezobrazan, a kada se osvrnuo, zapazio je da je jedini koji gleda uokolo, dok ostali rade i mnogo neprikladnije stvari od njega.

Foksi mu je otkopčala šlic i zavukla mu ruku pod odeću. Preduhitrila ga je. Dragi se namestio u stolici da joj bude zgodnije. Bližila se njena scena. I na ekranu i u gledalištu.

Kada je profesor ejakulirao na ekranu i kada je započinjao dramski deo Foksine scene, Foksi je osetila da bi nešto slično trebalo da se desi i Dragom. Tim pre je bilo krajnje neprijatno kada se Dragom obratio naočarac sa velikom bradom koji je sedeo u redu iza njih.

„Dragi Jeremić?“

Dragi je hteo da se napravi lud ali samo sekundu kasnije više nije bilo razloga da se ne okrene.

Naočarac mu se predstavio. Nosio je pohabanu vijetnamku, džins i kaubojke. Na sedištu do sebe imao je veliku torbu. Rekao mu je da je gledao ovaj film već jedanput pošto piše kritiku za studentski list. Sada je samo došao da učvrsti svoj stav. Bio je student dramaturgije i želeo je da obavesti Dragog kako ga prepoznaje kao autentičnog autora partizanskog filma. Planirao je da napiše nešto o tome ali ga urednik, takođe dramaturg, ali diplomirani, sprečava u tome jer veruje da je u partizanskom filmu autorstvo nemoguće. Naočarac mu je na to rekao kako se nekada mislilo da je i autorstvo unutar studio-sistema nemoguće, a onda su se pojavili Hoks i Hičkok, ali urednik je očigledno bio politički ostrašćeni licemer.

Scena sa Foksi je polako isticala, Dragi je samo klimao glavom i shvatao kako se onaj trenutak magije neće ponoviti u bioskopu. Naočarac za kraj izvadi primerak svog scenarija sa treće godine i dade ga Dragom. Rekao je da je to idealan materijal za njega – priča o spasavanju američkih avijatičara oborenih iznad Jugoslavije. Naglasio mu je da ima kontroverznih elemenata jer je prikazao četnike kako pomažu avijatičarima. Dragi mu je zahvalio i rekao da će mu se javiti.

Dragi-14-2

Taman kada je pomislio da je završio sa dramaturgom, ovaj ga opet uhvati za rame. Poželeo je da mu kaže kako je Čovek u visokom dvorcu vrhunski roman i kako se raduje što Dragi režira njegovu televizijsku ekranizaciju. Želeo je da sazna još detalja, ali Dragi mu je objasnio da ne sme ništa da otkriva.

Kada se vratio filmu, neko drugi je ejakulirao po Foksinom licu. Kao i inače. Ali Foksi koja je sedela pored njega počela je da mu nežno šapuće kako nikada ne bi mogla da bude slavan reditelj kao on pa da je na svakom uglu vreba neko sa scenarijem. Dragi se zakopčao, a Foksina šaputanja o tome kako je on veliki čovek nekako su uspela da nadoknade sveopšti utisak promašene večeri.

Kada se Dragi vratio kući, Jasna mu je rekla da moraju ozbiljno da razgovaraju. Pomislio je da su ga primetili sa Foksi i odmah dojavili Jasni. Stezao je čvrsto scenario o avijatičarima i hteo da zausti kako mu se u gradu desila neverovatna stvar. Nije imao prilike za to.

Jasna ga je povela u kuhinju stana njegovih roditelja, tradicionalno mesto za kasne noćne rasprave o ozbiljnim stvarima.

„Ti si počeo da radiš ovaj film previše ozbiljno.“

„Jasna…“

„Vidim po tebi. Ti ga zaista režiraš. Vidim ti u očima. Ti želiš da on bude snimljen, i da bude što bolji, to je taj pogled koji si imao kada si snimao Diverziju i Izdajnika. Potpuno si zaboravio da je sve ovo predstava. Sve ovo je samo udbaška predstava…“

„Ljubavi, samo glumim svoju ulogu najbolje što mogu. A ostatak zadatka rade oni koji su za to zaduženi…“

„Počeo si da režiraš i to me brine. Nemoj opet da se previše vežeš… Molim te…“

Dragi nije razumeo. Prvobitno se plašio da Jasna hoće da razgovara o Foksi. Laknulo mu je kada je shvatio da govori o Tarnerovim dnevnicima, ali mu se potom opet učinilo kao da govori o Foksi.

„Jednog dana će neko doći i obustaviti celu stvar. Ovog filma neće biti. Shvati. Ne bih volela da završiš švercujući materijal iz montaže kako bi ga ipak nekako napravio…“

Petnaesti nastavak vikend romana DRAGI U VISOKOM DVORCU vas očekuje 5. juna, tačno u podne!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: