Da li imate preko 18 godina?

Dejvid Bouvi po drugi put među Srbima

Intervju sa Brajanom Rašićem uoči otvaranja izložbe BELGRADE TO BOWIE posvećene velikom umetniku i muzičaru Dejvidu Bouviju.

Jugoslovenska kinoteka će od 28. maja biti domaćin izložbe BELGRADE TO BOWIE, koja je u osnovni velika izložba fotografija Brajana Rašića, svetski poznatog muzičkog fotografa. Na ovoj izložbi će se naći 100 Rašićevih fotografija iz različitih Bouvijevih faza na velikim formatima.

Brajan Branislav Rašić je rođeni Beograđanin, koji se proslavio u Londonu kao fotograf velikih svetskih muzičkih zvezda, a domaćoj javnosti je možda najviše poznat kao zvanični fotograf legendarnih Rolingstonsa.

Brajana smo našli na putu od Italije preko Hrvatske do Londona i razgovarali o predstojećoj izložbi i saradnji sa Bouvijem.

Dejvida Bouvija ste prvi put fotografisali 1983. godine na promociji njegovog albuma “Let’s Dance”. Kako se sećate tog događaja?

To je njegova prva fotografija koju sam napravio. Sećam se frke koje ja tada nastala: Bouvija nije bilo dugo u javnosti i bio je pravi haos. Uspeo sam da dođem na pravo mesto i napravim fotografije. U tom hotelu (hotel Kleridžis) je rođen princ Aleksandar Karađorđević nakon što je jedan sprat proglašen za jugoslovensku teritoriju. Sećam se da sam posle konferencije za novinare odjurio da razvijem film, potom sam se vratio u hotel i naleteo na Bouvijevog PR-a koji je zgrabio moje slajdove i rekao: Mogu li ovo da odnesem Bouviju da vidi. Ja sam odgovorio Naravno, ali samo pod uslovom da mi doneseš Bouvijev autogram. On se vratio i rekao da se Bouviju sviđaju moji snimci. Dobio sam autogram koji čuvam. To je prvi autogram koji sam dobio, na koji sam ponosan.

bowie.b.rasic_005

Kažete da je kjučni deo vaše saradnje sa Bouvijem počeo krajem devedesetih kada ste imali priliku da fotografišete njegove koncerte od početka do kraja. Kako je izgledala saradnja sa Bouvijem? Kako se sećate susreta sa njim?

Ne mogu da se setim kada smo se upoznali, mislim da je to bilo kada sam radio Tin Mašin u Danskoj. Bio je pozitivan, s vreme sa osmehom. Sećam se i trenutaka kada mi je govorio Bolje da te ne vidim ispred bine, nego da te vidim, ali sve prijateljski jer ne voli da mu se odvlači pažnja, a ja sam uvek pazio kada sam radio njegove kompletne koncerte. Nikada nisam imao problema sa njim. Imali smo dobru, normalnu saradnju. Potpisao mi je našu zajedničku sliku, koja se nalazi na jednoj njegovoj ploči, sa koje su mene isekli i onda smo se zajedno smejali…

Naviru mi sećanja. Bio sa sa njim u Americi, Evropi, najviše u Londonu i najbolje se sećam tih intimnih koncerata – dva puta u BiBiSiju i jednom u Rojal Festival Holu.

Bio sam uvek posle koncerata tu da se malo zajedno nasmejemo i napravimo neku fotku sa ljudima koji su želeli da se slikaju sa njim.

Da li su po vašem mišljenju ljudi svesni koliko su muzika i umetnost izgubili Bouvijevim odlaskom?

Mislim da jesu. Bouvi nikada nije bio velika zvezda, kao npr. Lejdi Gaga ili Džastin Biber. Nije bio stadionska zvezda, bez obzira što je pravio stadionske koncerte. Mislim da je njegov lični izbor bio da svoju muziku zadrži na nekom nivou poštovanja i da ne odlazi previše u neke histerije. Takav mu je bio i ceo život, menjao je muziku i svoj imidž. Svi pričamo o Bouviju kao velikom umetniku i velikoj zvezdi, a on je najviše ploča prodao kada je umro. Najprodavaniji album, ako ga sada nije pretekao “Blackstar”, je “Let’s Dance” koji je najmanje voleo jer su mu ga spakovali, rekli mu šta da radi, ko da bude producent… Bilo je na tom albumu i pesama koje nisu njegove. Negova karijera je bila dosta čudna. Bio je umetnik pre svega. Pričamo o čoveku koji je toliko veličanstvenog ostavio iza sebe, a možda će neki ljudi to tek sada da prepoznaju. Niko nije bio toliko popularno nepopularan, a popularan, ako to može tako da se kaže, a istovremeno toliko poštovan od svojih obožavalaca i muzičara. Tolike je karijere trasirao i bio uzor brojnim muzičarima.

Mandatory Credit: Photo By Brian Rasic / Rex Features DAVID BOWIE DAVID BOWIE PERFORMING AT THE TWEETER CENTRE, BOSTON, AMERICA - AUG 2002

Na vašoj beogradskoj izložbi biće 100 fotografija velikog umetnika. Koji su to trenuci iz Bouvijeve karijere koje će beogradska publika moći da vidi?

Izložba pokriva period od fotografije Bouvija koju sam napravio 1983. godine pa do njegovog poslednjeg nastupa sa Dejvidom Gilmorom u Rojal Albert Holu 2006. godine, za koji me je Gilmor angažovao. Tada sam napravio i neke snimke na probi. Bouvi je tada sa Gilmorom otpevao “Arnold Layne” i “Astronomy Domine” kao bonus. Izložba pokriva fotografije Bouvijevih koncerata u Velikoj Britaniji, a tu su i snimci Tin Mašin iz Londona i Kopenhagena, odakle je krenula svetska turneja. Dominiraju snimci sa koncerata, ali ima tu i snimaka napravljenih van bine i na žurkama koje su organizovane posle koncerata.

Godinama ste bili saradnik fotografske agencije Reks, a prošle godine ste počeli da radite za Geti. Da li je to donelo nekakve promene u vašem profesionalnom životu?

Promena agencije je jedino vezana za biznis, nikako za moju delatnost. Reks je bio nezavisna fotografska agencija, međutim početkom ove godine je to prestao da bude. Kupio ga je Šaterstok koji je druga po veličini fotografska agencija na svetu i tada sam dobio ponudu da pređem u Geti. Reks je bio moja familija, to je porodični bizis porodice Selbi, Franka i Elizabet, kasnije njihove dece Džona, Majka i Su. Decenijama su bili moja familija. Kada me je pozvala najveća globalna agencija i kada sam shvatio da su dani nezavisnih agencija proši, bez teškoća sam prihavtio poziv i počeo da radim za Geti. To je dobar poslovni potez. Sada više biram poslove, malo sam se umorio, malo je biznis postao drugačiji i više nema zarade i uživanja kao nekada. Otvorio sam ove godine dve izložbe u Hrvatskoj (Rovinj i Rijeka), imaću možda još dve do kraja godine, došlo je vreme da se pišu knjige, snima se dokumentarni film o meni i mom radu… Još uvek sa velikim zadovoljstvom radim ono što me interesuje. U julu ću raditi koncert legendarne Kerol King u Hajd parku, koji je rasporodat, na kome će ona izvesti njen čuveni album “Tapestry”. Došlo je vreme da budem malo izbirljiviji jer svega ima previše, pa i fotografije.

rijeka

Brajan Rašić u Rijeci

Radite li i dalje sa Stonsima, nekako se vaša karijera najviše vezuje za najveći svetski bend?

Radim sa Stonsima kada me pozovu. Ponosan sam što su moje fotografije među onima za izložbu o Stonsima EXHIBITIONIS. Mislim da sam jedan od pet fotografa koji imaju privilegiju da im ime bude napisano među fotografima čije su fotografije korišćene za tu izložbu. Poslednji put sam ih slikao 6. marta ove godine u Peruu, gde sam takođe imao izložbu fotografija o Stonsima. Na Kubi nisam bio, to me mnogi pitaju. Taj deo njihove turneje je radila PR agencija koja je zadužena za taj deo sveta.

Vaše fotografije su, kako i sami kažete, istorija rokenrola. Imate li plan da napravite veliku arhivu koja će ostati zaveštanje?

Na Getiju se nalazi oko 100.000 mojih fotografija, što je mali deo moje arhive. Sve što sam digitalno snimio stoji kod Getija plus strahovito veliki broj skenova sa filmova. Planiram da se više posvetim skeniranjem sa filmova, jer je za mene pametnije da sedim kod kuće i skeniram ono što više ne može da se slika nego da slikam ono što danas može da se slika. Čisto iz finansijskih razloga. Sve je razvodnjeno, velika je ponuda i meni je žao mlađih fotografa koji rade od devet do pet, a onda se uveče bave fotografijom iz hobija, pa ako uspeju nešto da prodaju… Ja sam jedan od onih ljudi koji u Londonu živi od svojih fotografija.

bowiecollage

izvor Yugopapir (časopis Rock, decembar 1983. godine)

Dolazite u Beograd na izložbu. Kakav je osećaj izlagati fotografije velikog umetnika u gradu u kome ste rođeni i odrastali, i to posle dugog niza godina?

Pre dve nedelje sam bio u Beogradu, a pre toga nisam bio dve godine, život je jako brz i nisam bio svestan da je toliko prošlo od kada sam prethodni put bio u rodnom gradu. Radujem se dolasku u Beograd jer će to biti velika predstava zahvaljujući ljudima koji organizuju izložbu. Izlagao sam širom sveta ali postoje izložbe i izložbe. Mislim da će ova beogradska imati poseban značaj i zbog njenog oblika, ali i emotivno za mene. Voleo bih da podelim sa vama da je 1984. godine ceo Beograd bio izlepljen plakatima Dejvida Bouvija. Imao sam na Beograđanci izložbu, koja je organizovana pod budnim okom Pece Popovića, koji je kasnije postao moj kum, na kojoj smo besramno koristili tu 1984. godinu. Bile su 84 fotografije, a i Bouvije je imao pesmu “1984” koju smo pukli kao naslovnu. Tako da je Dejvid Bouvi po drugi put među Srbima. Ja se sećam i te izložbe sa velikom emocijom, bila je i izložba o Stonsima u Muzeju primenjenih umetnost, ali je i to bilo dosta davno… Mnogo se toga promenilo, i taj prostor gde se održava izložba o Bouviju je nov, i ljudi sa kojima radim ovu izložbu su novi. Sve je vrlo pozitivno, radujem se i vrlo sam znatiželjan kako će izložba izgledati. Nadam se da će nam svima biti lepo i da ćemo biti ponosni na izložbu koja će biti u mom gradu.

Bowie-SLOW (2)

BELGRADE TO BOWIE, izložba fotografija Brajana Rašića, biće otvorena od 28. maja do 21. avgusta ove godine u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1).

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: