Da li imate preko 18 godina?

Čitanje uz Tanane: upoznajte poeziju na novi način

Autor:

Kakvi su vam čitalački i životni senzibiliteti? Da li se često pitate da li je poezija za vas? Ulazite li u knjižare i u poslednjem trenutku umesto za zbirkom poezije ipak posegnete za nekom zbirkom pripovedaka ili romanom. Ako ne želite da idete ovom linijom manjeg otpora i da otvorite svoje biće za nešto novo poslušajte podcast Čitanje uz Tanane.

Jelisaveta Miletić u ušuškanom ambijentu dnevne sobe dočekuje pesnikinje i pesnike iz Srbije i regiona i sa njima na jedan dopadljiv, jednostavan način priča o poeziji. Za čas može da vas uvuče u jedan senzibilniji svet i otvori vam nove vidike. Vrlo često posle slušanja jedne emisije poželite da pružite šansu ovom književnom formatu.

Sa Jelisavetom smo razgovarali o njenom podcastu, sagovornicima koje je ugostila i njihovoj poeziji i književnim otkrićima. Uživajte. I dajte šansu poeziji.

Kako je poezija došla do vas? Kakva su vaša prva iskustva čitanja i susreta?

Poeziju koju danas volim i pratim, otkrila sam jednog leta na Brijunima. Prijatelji su mi čitali Jebi se, Nina od Marka Tomaša. Mislim da je to zaista bila ljubav na prvi pogled. Do tada, poezija je za mene bila nešto potpuno strano, neka forma sa kojom ne mogu da se tako lako povežem. Međutim, na svu sreću se sve to preokrenulo, tako da danas postoje neke stvari koje jedino sa poezijom i mogu da povežem/objasnim.

Za koga je poezija danas? S tim u vezi, može li se čitanje pesničkih zbirki prepisivati kao recept? Da li je možemo koristiti da ohrabrimo, privolimo, praštamo?

Apsolutno mislim da možemo poeziju koristiti tako da (se) ohrabrimo, privolimo, praštamo, objasnimo, razumemo, upoznamo. Ja pesme lično ne prepisujem kao recept, ali ih posvećeno markiram u zbirkama koje kasnije pobožno čuvam kod kuće, tako da kad god poželim mogu da im se vratim.

Volela bih da verujem da poezija danas može biti za svakoga, ali bi to podrazumevalo da ti svi jesu otvoreni za čitanje i istraživanje. Nažalost, mislim da se danas sve manje čita, da postoji neka barijera, kao da je čitanje bauk, nešto što je a priori dosadno. Mišljenja sam da bi većina ljudi mogla da nađe svoj cup of tea samo kada bi se malo potrudila.

Koju vrstu poezije vi preferirate i čitate, obzirom da prisustvujemo što većem broju pesničkih izdanja i izdavačkih kuća; šta je za vas dobra poezija?

Ako moram da istaknem top tri pesnika/pesnikinja: to bi bili Ognjenka Lakićević, Radmila Petrović i Marko Tomaš. Naravno, tu su i ostale pesnikinje i pesnici, posebno oni koji su gostovali u podkastu Čitanje uz Tanane.

Da li ste kao kreatorka i autorka podkasta Čitanje uz Tanane imali nekakvih očekivanja, odnosno kako teče proces rada i pripreme snimanja za jednu epizodu? Koliko dopuštaštate sebi da budete spontani, a koliko želite i morate da ispunite zadatu formu? Koliko je jedna takva produkcija složena i skupa?

Nisam se nikada toliko koncentrisala na to šta da očekujem, fokus mi je najviše na sadržaju i tome kako će razgovor izgledati. Cilj je bio da se kreira nešto što je nepretenciozno, gde se razgovara otvoreno i bez mnogo teoretisanja. Nije me zanimalo da pravim stručne analize pesama, želela sam da pokažemo ljudima poeziju i njene stvaraoce iz jednog jednostavnog, ljudskog ugla.

Produkcija ovakvog sadržaja naravno da nije jeftina, tako da se Čitanje uz Tanane nikada ne bi desilo na ovom nivou i u toj meri da nije bilo ogromne vere i podrške od strane Jaffa Napolitanki. Ja sam beskrajno srećna i zahvalna što postoji tim kakav čine ljudi u Jaffa Napolitankama, jer su otvoreni za produkciju ovakvog sadržaja i promociju poezije koja, složićete se, nije neka stvar na prvu loptu u svetu marketinga.

Proces je za svakog gosta drugačiji, jer sve zavisi od senzibiliteta, stila i tema kojima se određena pesnikinja/pesnik bavi. Trudim se da pročitam sve što je gost napisao, da pogledam/pročitam što više intervjua, kako bih mogla što bolje da se spremim i kako bi pitanja bila što smislenija. Želja mi je da se što više približim suštini njihovih pesama, onoga što pesnike pokreće, inspiriše i motiviše.

Dok pripremate epizodu, u kojoj meri razmišljate o profilu, očekivanjima i potrebama publike? Kako ste do sada birali sagovornike?

Dosadašnji gosti su bile pesnikinje i pesnici koje lično volim i čijoj se poeziji uvek rado vraćam. Sumnjam da bih mogla da radim ovakve razgovore, a da u temelju svega ne stoji ljubav prema tom konkretnom stvaralaštvu.

Kada snimimo epizodu vrlo mi je važno da ljudi koji su uključeni u ovaj proces stvaranja budu zadovoljni, da prosto svi možemo ponosno da stanemo iza toga. To mi je ujedno i prvo i osnovno merilo uspeha. Kada Teodora, Ana, Sloba, Slavica, Jovana i Andrea kažu – e ovo je super! uvek imam mir i veru da će i publici biti odlično.

Ne radimo stvari tendenciozno, da podilazimo, trudimo se da sve bude iskreno i bez foliranja, kapiram da je i to jedan od razloga zbog čega je ceo ovaj serijal našao toliko simpatija kod ljudi.

Odajte nam neko vaše književno otkriće. Na tom tragu, u ovoj fazi, dok pretpostavljam pripremate naredne epizode sa Jaffa napolitankama, šta bi vam predstavljalo izazov? U budućnosti, u kakvim projektima sebe vidite?

Kada ne pripremam sadržaj za Čitanje uz Tanane, trudim se da se posvetim nekim drugim formama. Autobiografski roman Tove Ditlevsen Kopenhaška trilogija je nešto što sam nedavno pročitala i što je ostavilo na mene izuzetan utisak. U pitanju je jedna od značajnijih danskih spisateljica koja je imala izuzetno buran i težak život. Sa druge strane, trudim se da ispratim i mlade autore, posebno sa naših prostora, pa bih ovom prilikom pomenula Dina Pešuta i njegov roman Tatin sin.

Dosta smo razmišljali koji su dalji koraci sa celom ovom pričom i definitivno postoji želja da se cela ova stvar podigne na neki viši nivo. Za sada sa sigurnošću možemo reći da ćemo početkom sledeće godine imati nove podcaste, a nadamo se i još neka lepa iznenađenja.


VRH! Čitanje uz Tanane.

U naletu oduševljenja,
samo što sam odgledala početak jedne od epizoda
podkasta pod nazivom „Čitanje uz Tanane“,
najpre sam napisala: – VRH!

Onda sam obrisala.
Rešila sam da oduševljenje opišem odmerenije.
Objektivno medijsko informisanje, draga!
Ali, u tom sam trenutku gledala 8. epizodu ovog podkasta,
a svoje je pesme čitala Milica Špadijer.
I rekla je: – Čitanje poništava besmislenost.
Shvatate?
Naravno da sam ponovo napisala: – VRH!

Biću sasvim lična, odlučih.
Neka eksplodiraju osećanja!
Neka se raziskričave ukusi!
Neka se dogodi sinestezija!
Neka budem pristrasna!
Neka živi poezija!
Uostalom, i ja sam pisac.

Oduševljena sam, da.
Jer, trebalo je usuditi se.
U borbi za tržište u regionu, jedan se tanani brend odlučio na podkast o poeziji.
U vremenima kada pažnja društvenomrežnih konzumenata pada sa 8 na 5 sekundi,
„Jafa“ kreira epizode u trajanju od pola sata. I duže.
Jedna epizoda – jedan pesnik. Ili pesnikinja.
I „Čitanje uz Tanane“.
I kratak film kojim se najavljuju konkursi koji su u toku.
Privoleće da svoju poeziju čitaju i oni koji je tajno pišu.
Otvoriće se lični dnevnici.
Izvući će se ceduljice i es-em-es porukice.
Na neko će vreme svako moći da bude,
pa, recimo… – po sopstvenom ukusu.

Ponavljam „Čitanje uz Tanane“. Sve epizode.
Gledam. Кrckam. Slušam. Topim sloj po sloj pod nepcima.
Pesnik Ivan Ergić.
Bivši fudbaler kojem je i pored 7.800 kvadratnih metara
mekotravnog terena nedostajalo još lirike.
Priznaje da ga pokatkad hvata nihilizam
kojeg se kloni zahvaljujući poeziji.
– Želim biti odgovoran prema čitaocima, kaže.
Valja ljudima ponudi nešto lepše.

Pesnikinja Jana Radičević iz Crne Gore
veli kako u blizini Podgorice živi Nikica.
I šta je drugo nego poezija priča o tom nilskom konju,
ko zna zašto tamo dovedenog,
kojeg ponekad vode na kupanje na Skadarsko jezero.
I koji, kada su poplave, luta ulicama.
Niko ga se ne plaši, zamislite.
Razlike je moguće pripitomiti.

– Кada joj dosadiš, ljubav se zaputi u prometnu gužvu
da prepričava slučajnim pticama
kako ste prostirali mrežu koraka
da uhvatite zagrljajem
ono što ispada kada sunce otvori usta.
Stihovi Monike Herceg čine da se uhom vidi, i okom čuje.
I da se duša osmehuje slatkim ukusima koji niču
pod raznobojnim krošnjama pesničke hrabrosti
na svakom tanjiriću, u svakom soliteru.

Da bi se poezija razumela,
da bi se poezija (za)volela,
„treba da imaš isti broj mentalnih godina kao i pisac“,
rekao je pesnik Marko Tomaš.
Tako je i sa napolitankama, tvrdim.
Podjednako u svaki tanjirić.
Ako je nejednako, ako nekom daš više,
valja da je od srca.

. . .

Ovakva kompanijska brend-obraćanja čine da se osetimo boljim.
Drugačiji damar i metrika.
Najzad, različitost.
Sa uvažavanjem prema odijumu. Otuda i očekivanja.
Biću pratilac, gledalac i uživalac.
Bez spot-efekata.
Bez kurziva, i kajrona.
Bez advertajzing demagogije.
Sama dragost i misli tanane.
VRH!

autorka: Gordana Vlajić

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: