Da li imate preko 18 godina?

Bliski susret lajkovačke vrste

Film "Sila privlačnosti" Fjodora Bondarčuka svaki pravi Srbin mora pogledati tri puta – prvi put da bi uživao u priči, drugi put u efektima i moskovskim lokacijama i treći put samo da bi se divio ruskom naoružanju.

3
2

“Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac” – glasi „Zoranov zakon“, pokušaj našeg renomiranog pisca naučne fantastike dr Zorana Živkovića (autora Enciklopedije naučne fantastike, i urednika biblioteke Polaris) da se obračuna sa kolegama koje su se u svojim proznim delima služila globalno prihvaćenim mitemama žanra kao što su futuristički ambijenti, putovanje u svemir, susreti sa vanzemaljskim bićima i civilizacijama, te likovi neodredivog etniciteta. Ova Živkovićeva harizmatična opaska negirana je već u vreme kada je iskazana kapitalnim delima jugoslovenskih pisaca naučne fantastike kao što su Brodolom kod Thule Predraga Raosa ili priča Dragi uredniče istog pisca koje su umnogome prevazišle sve što će samo Živković ikada napisati, kao i brojna dela etno-fantastike koja će nastati pod šinjelom ovog „zakona“.

Štaviše, i istočnoevropska fantastika, pisci poput Stanislawa Lema recimo, odlikovali su se odmakom od etničkog ka filozofskom i psihološkom promišljanju, kao i tretiranjem raznih futurističkih tema svojstvenim space operi koja se da obraditi i kao šund ali i kao vrhunska književnost.

Srećom, u Lajkovcu smo sada spremni da dočekamo vanzemaljce. Ne samo po tome što su istraživanja vanzemaljskih civilizacija i razgovori o kolonizaciji Marsa ušli u ravan naših lokalnih podela, o čemu svedoči izjava Kokana Mladenovića Danasu koja glasi, „Verujem da je korporativni fašizam stanje u kojem živimo, kao što verujem da će nas napredak nauke i tehnologije dovesti do potpunog apsurda podele na nacije. Govorim o kolonizaciji Marsa, o tome da se čovečanstvo intezivno priprema za susret sa nekim drugim civilizacijama koje postoje u svemiru, a unutar svega toga mi gledamo koje su naše međe, koje su naše razlike, kako da što više zla nanesemo jedni drugima na tom besmisleno malom prostoru na kojem živimo a koji se zove Balkan, koji se zove Evropa i koji se zove planeta Zemlja.“

Lajkovac je dakle spreman, a znamo i ko će režirati slet dobrodošlice vanzemaljcima.

Prošle godine veliku radoznalost i radost u regionu probudio je film Houston, imamo problem Žige Virca koji je govorio o izmišljenom svemirskom programu koji je Tito u jednom trenutku prodao Amerikancima, a pre tri godine mejnstrim mediji su sa guštom preneli ispovest penzionisanog pilota RV i PVO jugoslovenske države koje više nema Suada Hamzića u kojoj je opisivao svoje susrete sa NLO dok je leteo na Migovima.

Uostalom, zar u filmu Daleko nebo, jugoslovenskoj preteči Top Guna, Nenad Nenadović ne igra mladog pilota koji u Migu leti da ispita NLO iznad Jadranskog mora i na kraju se ispostavlja da je reč o meteorološkom balonu, inače najčešćem objašnjenju establišmenta kada prikriva svoje kontakte sa vanzemaljcima.

Ovih dana u Beogradu, imamo nekoliko prilika da odamo poštu vanzemaljcima koji su krenuli put Lajkovca i malo ga promašili.

U petak uveče, od 20h u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke biće održana promocija vinilnog izdanja skora iz filma Gosti iz galaksije Dušana Vukotića. Ploču će predstaviti Leri Ahel i Željko Luketić, vlasnici izdavačke kuće Fox & His Friends, a nakon toga na velikom platnu sledi besplatna projekcija filma.

Ovaj izuzetno važan soundtrack  potpisao je Tomislav Simović, jedan od najplodnijih jugoslovenskih kompozitora primenjene muzike. U opusu od preko 300 naslova, Simović je najviše prepoznat kao autor muzike za Profesora Baltazara i druge radove Zagrebačke škole crtanog filma. Školovani klasičar i pasionirani ljubitelj džeza, vešto je balansirao između hitova koje je pisao za Terezu Kesoviju, Arsena Dedića i Višnju Korbar, muzike za film, pozorište i radio. Svoj jedini autorski album Zagrebačke impresije objavio je 1979. godine za Jugoton.

Visitors-From-the-Galaxy-(GATEFOLD-COVER)

Muzika iz filma Gosti iz galaksije konačno je našla svoj put do javnosti. Do sada je smatrana izgubljenom, ali posle nalaženja izvornih traka, te restauracije u poznatom studiju Cedar Audio u Cambridgeu, spremna je zauzeti svoje mesto u istoriji ovdašnje muzike. Autorski rad Tomislava Simovića sniman je u zimu 1980. godine i prvi je u potpunosti elektronski soundtrack nekog dugometražnog jugoslovenskog filma.

Izdanje je štampano u Nemačkoj, na audiofilskom 180-gramskom vinilu. Uključuje i detaljnu opremu: dvostruki omot, retke fotografije iz filma, biografije Dušana Vukotića i Tomislava Simovića, uvodnike ugledne muzikološkinje Irene Paulus i filmskog kritičara Željka Luketića, te poseban poster Ksenije Prohaske koja tumači ulogu svemirske heroine Andre. Svetsku distribuciju preuzela je poznata holandska izdavačka kuća i distribucija Clone.

U bioskopima širom Srbije za to vreme prikazuje se film Sila privlačnosti Fjodora Bondarčuka, film koji svaki pravi Srbin mora pogledati tri puta – prvi put da bi uživao u priči, drugi put u efektima i moskovskim lokacijama i treći put samo da bi se divio ruskom naoružanju koje je prikazano u filmu.

Bondarčuk je snimio verovatno najbolje izdanje holivudizovanog ruskog filma. U saradnji sa stručnjacima koji su radili na filmovima District 9 i Arrival, sa kojim Sila privlačnosti deli dosta sličnosti, uspeo je da dostigne tehnički standard holivudske produkcije. Sila privlačnosti ni po čemu ne zaostaje za onim što nam nude veliki studiji ali se razlikuje po samom pristupu žanru.

Vanzemaljci sleću u Moskvu, međutim vlast nije sigurna kakve su njihove namere. Dok pokušava da ih razume, razgnevljene komšije u kvartu gde su pali, spremaju da ih ipak napadnu. Da će napad biti opasan shvata devojka koja pronalazi povređenog vanzemaljca koji je stigao na srušenom svemirskom brodu, i uspostavlja komunikaciju sa njim koja se postepeno pretvara u intergalaktičku ljubavnu priču.

28472327

Od tog trenutka, u filmu ima svega, od susreta vanzemaljca sa lokalnim bekrijom kada otkriju da pate zbog iste žene kao u pesmi Ramba Amadeusa, preko visokooktanskih obračuna i potera, potrage za delovima koji će razrešiti misteriju, autentične slovenske emocije i humora.

Naravoučenija ovog naučnofantastičnog spektakla kreću se u rasponu od toga da ni vanzemaljci ne mogu da odole lepoti ruskih devojaka, pa sve do osude opasnosti ksenofobije i drugačijeg pristupa komunikaciji sa drugim civilizacijama koja ne mora nužno da se bazira na konfliktu. U pogledu rediteljskog postupka Sila privlačnosti ima holivudski kvalitet ali je po svom pogledu na temu mnogo više oslonjena na tradicije istočnoevropske fantastike, čiji je Bondarčuk trenutno najdosledniji predstavnik, i kao reditelj (pre ovoga eksranizaovao Braću Strugacki) i kao producent (film Račundžija).

Srbi su morali umešati prste u Silu privlačnosti. Tako je Rinal Muhametov koji igra glavnu ulogu poesetioca iz galaksije na moskovskoj premijeri filma nosio model naše modne kuće Kadet.

Dok čekamo sletanje vanzemaljaca u Lajkovac, uz prenos na televiziji koji komentarišu Miroslav Lazanski, Zoran Dragišić i Dragan Simeunović, i slet dobrodošlice koji režira Kokan Mladenović, imamo nekoliko kulturnih sadržaja uz koje možemo da se pripremimo za neumitno. Da li će vanzemaljci leteći preko pola svemira na kraju sleteti, i izaći goli i bosi, ili će biti pristojno obučeni, ne znamo. Ali nadajmo se da nisu alergični na pogaču i so.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Milos says:

    Trebalo je napisati dva clanka od materijala ovde. Ovako deluje clanak previse neuredjen.

Ostavite komentar:

Slični članci: