Da li imate preko 18 godina?

Bivši direktor Metropolitena protiv (precenjenog) DaVinčija

Tomas Kembel postavio fotografiju slike „Salvator Mundi“ pre konzervacije na Instagram.

3
0

Raspravu o vrednosti umetničkog dela u doba liberalnog kapitalizma i ekonomije pokrenula je prodaja izgubljene slike Leonarda Da Vinčija „Salvatore Mundi“ na aukcijskog prodaji u njujorškom Kristiju za 450 miliona dolara. Kembel, bivši direktor Metropoliten muzeja u istom gradu, postavio je sliku dela u prvobitnom stanju s porukom „Nadam se da se novi vlasnik razume u restauraciju?“ uz hašteg #readthesmallprint

Dan nakon objavljivanja posta stigao mu je odgovor od Roberta Simona koji je, zajedno sa dvojicom njujorških dilera umetnina Aleksom Perišem i Vorenom Adelsonom, kupio sliku iz 1500. godine na provincijskoj aukciji održanoj 505 godina kasnije u Americi i angažovao jednu od najcenjenijih restauratorki u svetu, Dianu Dajer Modestini, kako bi rekonstruisala sliku i spremila je za aukciju.

U komentaru ispod Kembelovog posta Simon piše: „Dr. Kembel, ovo što ste napisali je zlonamerno i zasnovano na pogrešnim informacija o jednom od najboljih svetskih stručnjaka za restauraciju s kojom ste, da vas podsetim, godinama radili u istoj instituciji (Metrpoliten muzeju, prim. aut.) Lično sam pratio proces restauracije i mogu da posvedočim o stručnosti, iskrenosti, poštenju, i skromnosti koju je gđa. Modestini pokazala pri radu na Salvatore Mundiju. Njen rad je, naglašavam, urađen po najvišim etičkim i profesionalnim standardima. Nisam želeo da komentarišem budalaste objave na društvenim mrežama, ali pošto su stigle i do ozbiljnih medija morao sam reagovati“, zaključio je diler odbacivši bilo kakve spekulacije da je restaurator „učestovovao“ u ponovnom slikanju Leonardovog dela.

Nije prošlo dugo vremena i kako to obično biva na „budalastim društvenim mrežama“ Kembel hitro odgovara: „Imam duboko poštovanje za izuzetan rad gospođe Modestini. Samo sam komentarisao neverovatno ekstenzivnu restauraciju, a ni to nisam radio jedini što ste mogli da vidite i preko ostalih medija. Izgleda da vlada hipersenzitivnost kada je reč o ovoj temi“,

Ipak, ovde nije bio kraj raspravi pošto je Kembel ušao u sukob i sa Luicem Guzerom, potpredsednikom aukcijske kuće „Kristi“ zaduženim za posleratnu i savremenu američku umetnost i aukcionarem „Salvatore Mundija“. Iako nema javnog Guzerovog komentara što navodi da su sukob imali preko direktnih poruka Kembel mu je odgovorio javno: „“@loicgouzer, aukcijska kuća „Kristi“ nema potrebe da se brani posredstvom vaših nasilničkih metoda. Moj komentar je legitiman odgovor na abnormalnu cenu za jednu sliku što su komentarisali i drugi stručnjaci iz umetničkog smeta, a ne sumnja u kompetenciju ugledne konzervatorke. Uostalom, ukoliko vam se ne dopadaju moji Instragram postovi uvek me možete otpratiti“, oštro završava Kembel raspravu iz koje smo ostali uskraćeni za prvobitne poruke koje su izazvale ovakvu reakciju.

Interesantna priča su i slike „pre i posle“ konverzacije. Naime, autorska prava na njih polaže kompanija „Salvatore Mundi LLC“ kojom rukovodi, gle čuda, Robert Simon. Kompanija daje ekskluzivna prava za prikazivanje i štampu slika i video materijala iz procesa konzervacije aukcijskoj kući Kristi i to na limitirano vreme uoči aukcije. Kuća je napravila specijalan set fotografija na njihovom sajtu objašnjavajući proces konverzacije i objavljujući stanje u kome je slika bila pre i posle.

Na kraju, oglasio se i sam Simon. Negirao je iznerviranost originalnim komentarom već nepoštovanje koje je Kembel pokazao prema restauratorki odgovarajući, dan pre njihove rasprave, na komentar Breta Gorvija, dilera i bivšeg direktora Kristija koji je napisao: „Baš bih voleo da smo imali slike i izveštaj „pre i posle“ za „Mona Lizu“ i „Poslednju večeru“. Kembel mu je odgovorio: „To je jedan pogled na stvari. Drugi pogled, pak, otkriva kako je restauratorka Diana Modestini, prosto gledajući po centimetrima platna, najvredniji živući umetnik u istoriji slikarstva.“

Kako god, ova simpatična rasprava ostaje samo simpatična pored činjenica da je neko platio skoro pola milijarde dolara za sliku. No u kakvom svetu danas živimo bolje i pola milijarde za sliku nego za bilo kakav oružani sukob.

*naslova slika Wikipedia public domain

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: