BITEF TOP 5

“Poštovana publiko Bitefa, neću vam ovde reći ništa o predstavama koje su u selekciji – one su tu zato što su, svaka na svoj način, uzbudljive, neposlušne, inspirativne, jeretične, inovativne i hrabre. Kao i Bitef.”

Anja Suša, selektorka festivala

Murmel, Murmel

Folksbine am Roza-Luksemburg plac, Berlin, Nemačka
Po Diteru Rotu / Režija: Herbert Frič

„Želim da tela postanu reči”. U svojoj drugoj produkciji u Folksbine – Murmel, Murmel, Ditera Rota, nastaloj 2012. godine, Herbert Frič je podigao ovaj kredo na novi, još radikalniji nivo i konstruisao celovečernju predstavu od komadića poezije, tj. teksta koji se, zapravo, sastoji od jedne jedine reči. „Murmel” – koja se šapuće, vrišti, peva, proteže u beskonačnim ponavljanjima i rastače na komade.

Stilski, Herbert Frič neguje namerni eklekticizam: on spaja vodvilj i comediu dell arte podjednako beskrupulozno kao u stripu. Kino je prisutno u gestovima nalik nasleđu Baster Kitona, ekpresionističkog nemog filma i, tu i tamo, Alfreda Hičkoka. Bez obzira na to, Fričove predstave koje nikada ne završavaju iznenada već neosetno bivaju dovedene do formalnog kraja koji obeležava spuštanje zavese, gledaocu deluju bizarnije i luđe nego one druge.

KAD: 17. septembar // 20h // 1h 20’
GDE: Narodno pozorište u Beogradu, Velika scena

Kompleks Ristić

Slovensko mladinsko gledališče, Ljubljana, Slovenija; Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca, Rijeka, Hrvatska; BITEF, Beograd, Srbija; MOT, Skoplje, Makedonija
Režija: Oliver Frljić

Slovensko mladinsko gledališče, na početku svoje jubilarne 60. sezone, inicira nastanak pozorišno-arheološkog istraživanja pod nazivom Kompleks Ristić na temu opusa Ljubiše Ristića, jednog od najznačajnijih reditelja vezanih za naš teatar. “Namera nam je da otvorimo diskusiju o Ristićevim umetničkim strategijama, njihovom pozorišnom i društvenom značenju, te njihovoj direktnoj političnosti”.

Istraživanje bi se baziralo pre svega na predstavama u režiji Ljubiše Ristića nastalih u periodu od 1981. do 1985. godine u Mladinskom Gledališču: „Eshilovi Persijanci“, „Misa u A molu Danila Kiša“, „Romeo i Julija komentari na osnovu Šekspirovog Romea i Julije“, „Realnost Lojza Kovačića“, „Levijatan Vitomila Zupana“, kao i rediteljevog rada u Zagrebu, Splitu (različitim pozorištima u Jugoslaviji) i na kraju Ristićevog velikog pozorišnog projekta KPGT – svojevrsnoj federativnoj jugoslovenskoj pozorišnoj tvorevini, teatra permanentne revolucije.

“Za potrebe ovoga projekta cilj nam je okupiti međunarodni, regionalni tim umetnika, istraživača – dramaturga i producenata koji bi najpre radio na prikupljanju i pripremi materijala, njegovoj odgovarajućoj interpretaciji i rekontekstualizaciji, te zajedno pripremio odgovarajuću mrežu značenja, diskurzivno – ideološku platformu koja bi za krajnji cilj imala pozorišnu predstavu”.

Ovakva organizaciona struktura te osnovna teza projekta, otvara mogućnosti za novu studiju konteksta, produkciju znanja o pozorišnom nasleđu i njegovom uticaju, direktnim posledicama na današnju teatarsku scenu postjugoslovenskih država. Pozorišni događaj pratili bi različiti manji umetnički projekti, naučno-istraživački skupovi i publikacije, koji bi pomogli publici da dobije širi i sadržajniji uvid u Ristićev rad i period u istoriji pozorišta koji uslovno možemo nazvati postristićevski.

KAD: 20. i 21. septembar // 20h // 1h 15’
GDE: Bitef Teatar

Zbogom

Biro Kasiopeja, Pariz, Francuska
Režija: Žonatan Kapdevijel

Jonathan Capdevielle je proveo tinejdžerske godine učeći da imitira pop ikone i pevajući najveće pop-hitove iz 1980ih – naročito one koje je izvodila Madona. “Zbogom” je njegov autoportret, kolekcija pesama koje lutaju između realnog života i fantazije. Dok se njegova predstava kreće između muzike i konverzacije, on objedinjuje uspomene na sopstveno detinjstvo i prošlost koja nastavlja da obeležava njegov promenljivi identitet. Na putovanju na kojem pokušava da uhvati, koliko god je to moguće, persone drugih, Capdevielle nastoji da otkrije najistinitiju verziju sebe. Izvođen a capella i uz podršku muškog hora, “Zbogom” je moćna studija o ranjivosti adolescencije.

Za odlazak na predstavu „Zbogom“ obezbeđen je ogranizovan prevoz iz Beograda za Novi Sad.  Povratna karta za organizovan prevoz se može kupiti na blagajni Bitef festivala (Pozorište na Terazijama, Terazije 29/I) po ceni od 100 dinara. Mesto polaska/povratka autobusa: Crkva Sv. Marka, ispred terminala AirSerbia (Bulevar Kralja Aleksandra 17) / Vreme polaska autobusa: 17:30 (okupljanje u 17h) / Vreme povratka autobusa: 22:00

KAD: 22. septembar // 20h // 1h
GDE: Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Scena „Pera Dobrinović”

Common Ground

Maksim Gorki teatar, Berlin, Nemačka
Jael Ronen i ansambl // Režija: Jael Ronen

Jugoslavija – zemlja koja više ne postoji. Iščezla u bratskim ratovima tokom 90ih. Po drugi put od 1914. Sarajevo je bilo u centru naizgled beskonačnog konflikta koji živi i dalje u sadašnjosti. Mnogi ljudi su pobegli u Berlin – u potrazi za poslom ili drugim životom. Kako ovi Berlinci doživljavaju ove konflikte danas? Ovde deca žrtava ratnih zločina žive pored dece zločinaca. Kako oni kohabitiraju? “Common Ground” je čestica koju delimo, temelj na kojem stojimo. U svom novom projektu Yael Ronen sakuplja izvođače koji su došli u Berlin iz Beograda, Sarajeva, Novog Sada i Prijedora. Šta je njihova tačka dodira?

KAD: 23. septembar // 20h // 1h 45’
GDE: Atelje 212, Scena „Mira Trailović“

Mrtve duše

Gogolj centar, Moskva, Rusija
Po N. Gogolju // Režija: Kiril Serebrenikov

Sakupljanje poreza za mrtve ljude – to je briljantan biznis model službenika Čičikova, čiji dramski karakter pronalazi svoje identične predstavnike u finansijskim čarobnjacima i žonglerima našeg doba. Čudnovatost ove produkcije leži u savremenim glasovima tih prevaranata i državnih sluga, iako moskovski reditelj Kiril Serebrenikov uveliko nadmašuje ideju pukog transponovanja komada u sadašnjost. Nalikujući nekakvoj slagalici u slikama, sled scena koje izvodi izvanredna muška podela – sprovodi publiku kroz lavirint zabluda, kroz beskonačno zabavnu transformaciju svih izvođača, lanac apsurdnih događaja u kojima srećemo staricu, patetične pijandure, čak i konje, čopor pasa…

U ovom svetu maski, Čičikov je samo drugoligaški prevarant koji postaje žrtva drugih koji su još prepredeniji od njega. Za ovu produkciju je kompozitor Aleksandar Manotskov napisao pesme inspirisane Gogoljevim čuvenim “lirskim digresijama”, filozofskim tekstovima koji su ključ za razumevanje duša savršeno prosečnih službenika, zemljoposednika i ostalih stanovnika provincije – to su satirične minijature koje opisuju banalnost zla.

KAD: 24. septembar // 20h // 2h 20’
GDE: Pozorište na Terazijama

Ulaznice za festival možete kupiti u Pozorištu na Terazijama, Terazije 29. Radno vreme blagajne: od 1. do 16. septembra je od 10:00 do 19:00, od 17. do 24. septembra je od 10:00 do 17:00 i sat vremena pred početak predstave na mestu izvođenja. Kontakt za rezervacije i informacije: Tel: + 381 69 899 24 00, +381 11 32 49 442 (10:00 – 19:00)