Da li imate preko 18 godina?

Biblioteka Ivana Tokina

Ova rubrika okuplja ljubitelje književnosti, a pišu je oni koji čitaju.

Autor: Ilustrator: Sergej Tucakov
0
0

Ivan Tokin pisac i Ivan Tokin čitalac jedna su kompaktna celina. Ivan čitalac za sebe govori da je siguran i priseban, dok Ivan pisac o sebi misli da je nesiguran i stalno van sebe. Svedok sam da nam je Ivan pisac nešto uradio. Sećam se perioda pomame za njegovim kolumnama, a čak poznajem osobe koje su skupljali isečke iz magazina sa njegovim tekstovima. Od tada, Ivan Tokin napisao je dva romana, dve zbirke priča i jednu trećinu zbirke poezije.

Ivan Tokin pisac krije se iza svojih molekula sačinjenih “od pogleda, mirisa i dodira”. Možemo ga pronaći kao slobodnog posmatrača, katkad voajera, slučajnog prolaznika na običnim mestima, u običnom danu. Njegove priče dešavaju se između bankomata, u mesari, u podrumu, na ulici, u kafani, u 00:26, na pijaci. Sve su to isečci iz svakodnevice čija je forma manifestacija unutrašnjeg života likova. Bilo da je pas ili najjednostavniji čovek na svetu, on se iz priče u priču, pesmu ili roman budi kao drugo biće. Iskrenim i otvorenim pripovedanjem, dela i likovi prelamaju se u svesti čitaoca, tako da na trenutak i mi sa njima „udahnemo čistu sreću“. I slutimo šta se neposredno krije s druge strane pojava i utisaka.

 

Ivan čitalac podjednako je spontan kao Ivan pisac. Bira dela slučajno, uzme knjigu i jednostavno čita. Nekada je umeo da čita danima. Po Ivanovom mišljenju, svi smo mi savršeni čitaoci. I on je pronašao svog idealnog čitaoca. Kaže da zna kako se zove, gde živi, i lako je njemu kad ima nju.

Iz ličnog iskustva kažem da je Ivan čitalac veoma posvećen. Ako vam ovih dana ne odgovori na mejl, to je zato što je zauzet listanjem i čitanjem…

Ljubavna pisma guglu – Ognjenka Lakićević (Književna radionica Rašić)

Depresija može da se lupa nogama u dupe od sreće, složena u Ognjenkine stihove, poslata na letovanje, mirno dekonstruisana do poslednjeg daha.

Sledeća knjiga Srđana Valjarevića

Nadam joj se, a plašim se da je možda uopšte neće biti. Dugo već ništa nije objavio na srpskom jeziku. U njegovim svetovima se osećam kao kod kuće. Možda mu se ne piše više, ko će to znati. Dobro, ova knjiga mi nije otvorena negde po kući, mada možda i jeste, samo ne vidim šta piše u njoj.

Svi mi – Rejmond Karver (LOM)

Ovo je jedna pesma iz zbirke.

Milost

Ili ovo, ili lov na risa
s mojim prijateljem Morisom.
Pisanje pesme
ujutru u šest, ili trčanje
za psima sa
puškom u šakama.
Srce skače u svom kavezu.
Imam 45 godina. Bez zanimanja.
Zamisli raskoš ovog života.
Pokušaj i zamisli.
Mogu da pođem s njim ako ide
sutra. A i ne moram.

Crnogorski roman – Đuro Radosavović (B92)

Mnogo mi je zabavno bilo dok sam čitao ovaj roman. Vraćam se na neke delove. Smejem se, puno je neke nove duhovitosti, crnogorsko britanske na primer, a lakoća s kojom nam Đuro nepretenciozno predstavlja najširu sliku, olakšava život. Ovaj roman lako može da vas zabavi i još lakše da vas sprijatelji s neminovnostima, kakve god ste spremni da vidite.

Ako ti jave da sam pao – Dario Džamonja (Buybook)

Opširna knjiga u kojoj je izgleda skupljeno sve što je Dario napisao. Čitam je na preskok, a skoro svaki put ponovo pročitam naslovnu priču – Ako ti jave da sam pao. U toj priči Dario, između ostalog, kaže ovako – Kao i uvijek, ti si me pitala šta mi je najednom, a ja nisam mogao da ti objasnim da to uopšte nije najednom, da je to stalno, da je to neka vrsta mog zaštitnog znaka, nešto po čemu bih sebe poznao među hiljadama meni sličnih, nešto što se i ne trudim da sakrijem, jedan zloćudni tumor s kojim sam se rodio, tumor na mozgu i duši koji se ne da ukloniti nikakvim operativnim putem ni zračenjem, ni činjenicom da te volim i da ti voliš mene…

Veliki narodni kuvar – Spasenija Pata Marković (Narodna knjiga)

Patin kuvar. Osim uputstava za pripremanje jela, to je svedočanstvo o jednom vremenu. Jezik kojim je pisan kuvar, tehnike spremanja i čuvanja namirnica, načini na koji su objašnjeni postupci i intuitivna preciznost i lakoća s kojom se kuva po ovoj knjizi, opčinjavaju me. Osim kuvanja, knjiga se bavi i vođenjem domaćinstva, negom bolesnih, ishranom dece, bontonom i uopšte, mislim da mnogo toga korisnog može da se nauči iz ove knjige.

Leksikon stranih reči i izraza – Milan Vujaklija (Prosveta)

Nekad samo listam i saznam šta znači neki pojam koji mi možda nikad neće biti potreban, ali mislim se, nije loše da znam šta sve postoji. Nekad slažem pojmove određenim redosledom i dobijam priče. Zanimljivi su mi načini na koji su opisani neki pojmovi.

Fusnota. Pitala sam Ivana šta je prvo što je poželeo da je napisao. Bio mu je poznat taj osećaj, ali nije mogao da se seti konkretnog dela. „Sećam se da sam tokom srednje škole razmišljao o tome da li je moguće napisati savršenu knjigu. Ne znam šta znači savršena knjiga, a verujem da ni tada nisam znao, ali sam o tome razmišljao. Slova u reči, reči u rečenice, interpunkcija koja pada po tekstu kao kiša, sliva se između redova, teče, nestaje i pojavljuje se kao nežna jutarnja rosa na vlatima rečenica složenih u nepreglednu livadu, koja je beskrajna.“