Da li imate preko 18 godina?

Biblioteka Enesa Halilovića

Od političke žabokrečine u antičko doba do poezije Mediterana, nagrađivani pesnik i prozaista Enes Halilović iz svoje biblioteke izdvaja naslove koji su u relaciji sa vremenom i sa maslinom.

4
0

Hadrijanov zid podignut je kao zaštita od varvara. Kineski zid zaliven je krvlju graditelja. Zidovi su nekad prepreka, a nekad oslonac. „Oba su potrebna”, rekao mi je Enes Halilović kada je objavio poemu „Zidovi“.

„Teniseru je potreban zid kao univerzalni protivnik. Prepreka ima svrhu, a ponekad se pretvori u oslonac“, kazao je on.

Između različitih zidova nalazi se prostor u kojem Halilović stvara. To su zidine poezije, matematike i istorije, ruševine mita i stvarnosti. Bilo da je reč o poeziji, prozi ili drami, zidovi ovog umetnika sagrađeni su od nasleđa, i to poetskog, kulturnog, krvnog, naučnog.

„Senzacije vidim kao prostorije, a literaturu kao zrak koji je došao sa zvezde u prostoriju, a potom se umanjen, ali sa početnim svojstvima, provukao kroz ključaonicu i osvetlio neku drugu prostoriju“, navodi on.

Enes Halilović je pesnik zidova, ali i pisac magične formulacije. Tu mislim na matematiku i ono Lajbnicovo da „muzika nije ništa drugo nego podsvesna aritmetika“. Takođe mislim na formule u epskom kazivanju, svojstvene Homeru i Filipu Višnjiću. Iz dela u delo, iz pasusa u pasus, Enes ponavlja, kao da su molitve, formule u kojima stanuje naš duh.

Enes Halilović pisac vlasnik je vrednih književnih dostignuća kao što su nagrada „Zlatna značka za doprinos kulturi“, „Branko Miljković“, „Meša Selimović“, „Zlatni suncokret“… Okušao se u gotovo svakom žanru, a njegovi su tekstovi prevedeni na mnoge evropske jezike.

Enes Halilović čitalac rođen je pre pisca, mada mu je pisac „nadređen“. To je zato što je Enes pisac uvek gladan uživanja, izbirljiv je i tera Enesa čitaoca da što više istražuje i da lako ostavlja one knjige koje mu se ne dopadaju. Pisac i čitalac u Enesovom slučaju čine ortačku firmu u kojoj nekad prevagne jedan, nekad drugi.

„A i ortaci su retko iskreni jedan prema drugom“, kaže Halilović.

Zbog čitanja je u školi dobijao neopravdane, a kao srednjoškolac, knjige iz biblioteke koju je svakodnevno posećivao, nosio je zamotane u „Sportski žurnal“.

„Bilo me je sramota da ulicom nosim knjigu, misliće narod da sam budala“.

Sada ga ne zanima šta ljudi misle, iako su se knjige zauvek preselile u njegov dom.

U njegovoj biblioteci Borhes kaže: „Neka je slava Onome koji ne umire.“

Odisej Eliti, „Pesme“

Uvek čitam jednu proznu knjigu intenzivno, dok ostale knjige čitam usput. Međutim, ima dosta knjiga kojima se iznova vraćam, kao što sam se nedavno vratio poeziji Odiseja Elitija. Uvek čitam iz više rodova, a vraćam se pesnicima. Nekim pesnicima sam se vraćao po dvadeset puta, a Odiseju se, evo, vraćam treći put. To je normalno za pesnika da čita dobru poeziju, a čim se vraćam nekoj knjizi, znači da mi ta knjiga znači. Prvo je ispipam, njušim, čituckam, pa joj se vratim. Volim poeziji Mediterana i kulture koja je u relaciji sa vremenom i sa maslinom.

Draško Sikimić, „Ogrebotine“

Ovo je Sikimićeva zbirka pesama iz 2018. godine u kojoj ima dosta dobrih pesama. Vidi se da taj pesnik živi sa poezijom. Simikić je jedan od retkih iskrenih pesnika u današnje vreme.

Nebojša Bradić, „Put do pozorišta“

Knjiga eseja Nebojše Bradića „Put do pozorišta“ pokazuje jednog čoveka koji je ceo život proveo u kulturi, u pozorištu, koji je mnogo dao za te važne institucije. Fascinantno je to kako Bradić razmišlja u sintezama.

Milica Vučković, „Smrtni ishodi atletskih povreda“

Ovu sam knjigu tek počeo da čitam i već vidim da naša poznata slikarka, sa čijim sam se delima i ranije susretao, sa svakom novom knjigom izrađuje proznu razuđenost, sve više postaje strpljiva u pripovedanju.

Saša Radojčić, „To mora da sam takođe ja“ i Žarko Milenković, „Krhotine leta“

To su zbirke poezije dva savremena srpska pesnika. Uvek čitam jednu ili više zbirki pesama odjednom, a inače, mislim da je „To mora da sam takođe ja“ jedna od najboljih i najzrelijih knjiga Saše Radojčića.

Plutarh, „Dion-Brut“

Prelistavam ovih dana istorijske zapise Plutarha o Dionu i Brutu. Istražujem o Siciliji i zanima me politička žabokrečina u Dionovo doba, a to saznajem od Plutarha za koga mogu reći da je vrhunski stilista od koga pisci i dan danas mogu da uče.

Jusuf al-Karadavi „Halal i Haram u islamu“

Jusuf al-Karadavi jedan je od vodećih mislilaca novijeg doba, poznat i kao tumač „Kurana“, inače rodom iz Egipta, a ova knjiga bavi se pitanjima dozvoljenog i nedozvoljenog u islamu.

 

foto:Matija Krstić

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: