Algoritmom do bestselera

Posle doktorata na temu izdavačke industrije Archer, u saradnji sa programerom Matthew Jockersom, pravi kompjuterski algoritam koji, po rečima autorke, uspeva da identifikuje da li je rukopis bestseler u preko 80%  slučajeva.

“Da li će se knjiga dobro prodati?” predstavlja najvrednije pitanje u izdavačkoj industriji, pogotovo anglosaksonskih zemalja. Kome uspe u tom naumu čeka ga zasigurno pristojna zarada ako se pogledaju profiti najprodavanijih pisaca iz Engleske i Velike Britanije – JK Rowling, autorka Harry Potter-a, samo je tokom prošle godine zaradila neverovatnih 95 miliona dolara dok su autori prvih deset najprodavanijih knjiga u Americi prethodne godine svaki ponaosob zaradili 31 milion dolara u proseku.

“Urednici ulažu najviše truda kako bi našli sledeći bestseler i sledećeg autora koji će biti u stanju da ga načini”, kaže Jodie Archer koja je doktorirala na univerzitetu Stanford na ovu temu. Nakon uspešnog doktorata razvila je kompjuterski algoritam koji može identifikovati elemente bestselera u svakom književnom rukopisu. “Kada smo ga prvi put testirali bila sam zapanjena. Rukopisi bestselera koje svi znamo kao što su “Harry Potter”, “50 nijansi sive”, “Igre gladi” su imali čak i preko 90 posto podudaranja sa zadatim parametrima”, zaključuje Archer.

Kako algoritam funkcioniše? Archer i programer Jockers su analizirali stotine rukopisa unevši u program 28.000 odrednica koje se tiču spisateljskog stila, zapleta, likova, naracije, rečeničnih konstrukcija i tematike. Na osnovu tih odrednica program je izdvojio 2.800 zajedničkih odrednica koje se mogu naći u velikim bestselerima i na osnovu toga napravio alogoritam za pomoć piscima u radu na njihovim rukopisima.

“Bitno je da vam likovi, zaplet, tema i stil budu emotivno snažni i da privuku čitaoce”, kaže Archerova. Nije da je baš otkrila toplu vodu, zar ne?

Archerova dalje tvrdi da su emocije glavni pokretač svih bestselera i da na njima autori moraju posebno raditi: “Svi bestseleri dostignu jedan emotivni pik u naraciji, pa uspore ritam kako bi “odmorili” čitaoce, pa ga opet dižu do vrhunca i tako dalje. Ako vam uspe da napravite taj patern simetričnim sigurno ćete, kao pisac, naterati čitaoce da ponovo isčitavaju delove vašeg romana a time ste na polu puta do bestselera.”

Algoritam je, analizirajući tekst, došao čak i do poželjnih tematika romana tako što je izdvojio 500 reči koje se ponavljaju u najčitanijih knjigama, a preko tih reči izgradio data bazu poželjnih tematskih celina. Neke od njih su “ljubav, izdaja, advokatura, zakon, pravda”, ali najuspešnija tema koju je algoritam iskopao je “odnosi između ljudi” odnosno likova.

I sami autori algoritma priznaju da nisu otkrili ništa što pisci već nisu znali jer su svi podaci dobijeni prostim spajanjem najčešće upotrebljenih fraza i konstrukcija velikog broja uspešnih rukopisa, ali da pogled sa “druge strane” sigurno može pomoći piscima u realnom i racionalnom sagledavanju njhovih rukopisa. “Ovo je neka vrsta elektronskog urednika koji vam ne daje predloge već vas samo obaveštava šta nedostaje vašem rukopisu da postane bestseler. Ili još bolje ukoliko imate sve potrebne elemente”, zaključuje Archerova koja je rezultate opisala u knjizi “The Bestseller Code” sa kraja 2016, a tokom tekuće godine planira otvaranje agencije koja bi piscima omogućila korišćenje algoritma i analizu njihovih rukopisa za određenu cenu.

Pored svih elektronskih izuma, podataka i algoritama prvenstveno je bitno umeće za pisanje i talenat, a onda tema koja sigurno proizilazi iz toga, a ne iz uporedne analize tuđih rukopisa. Uostalom, ako želite da budete pisac prvo morate mnogo da čitate, a tako ćete sigurno analizirati tuđe rukopise, bili bestseleri ili ne. I to sve – besplatno.