TV GONIČ: 10 najslabijih serija 2016.
Ove serije nisu ispunile moja, a možda ni vaša, očekivanja. Za očekivati je i da vi mislite suprotno.
Pre svega, moram da kažem da sam veoma srećan što sam na spisku za “Najjače serije 2016” (isto mesto, sledeće nedelje) imao daleko više kandidata i daleko oštriju borbu. To znači da sati buljenja u ekran nisu bili uzaludni i da čarne oči nisu džabe stradale.
Nema sumnje da ćemo se oko ovde pobrojanih naslova sporiti (izvolite u komentare), ali, baš kao i prošle godine, ja sam neuspeh ovih serija odmerio po tome koliko mi se investirano vreme na kraju isplatilo. Dakle, nisam uzeo u obzir serije koje sam započeo i batalio posle prvi ili druge epizode, već samo one kojima sam (nepotrebno) dao veću šansu.
Pored deset serija koje sam izdvojio i rangirao, na ovoj listi mogli su da se nađu i poprilično razočaravajući transferi sa You Tube na veliki ekran (Haters Back Off, Insecure), zatim velika Netflixova evropska produkcija Marseille, neuspeo povratak šampiona u Cold Feet i dve serije koje su ostavile mlak utisak umesto da nam slede krv u žilama (Outcast i 11.22.63).
A evo i liste.
10. FLAKED (Netflix)
Will Arnett i Mitch Hurwitz ponovo su zajedno nakon Arrested Development. Jedino što je neo-bunjuelovska satira bogate porodice zamenjena “slacker dramaturgijom” tj kantautorskim tretmanom krize srednjih godina. U pokušaju da se prikaže ništa koje obitava u životu neuspešnog antikvara Arnetta stigli smo do impresionističkog bavljenja banalnim. Sa tek povremenim zrncem dramskog.
09. STRANGER THINGS (Netflix)
O ovome sam, bojim se, rekao sve što sam imao. Sa distance od par meseci od gledanja serije, pisanja o njoj i hajpa koji se lagano pretače u nominacije od strane ozbiljnih medija i strukovnih udruženja, čini mi se da je Stranger Things pokupila tako veliku pažnju pre svega svojom jednostavnom i iskreno ispričanom pričom. Što bi možda bilo dovoljno da je 1986. i da svaka odbrana ove serije ne počiva na traženju poštovanja za nečija nostalgična osećanja.
08. WESTWORLD (HBO)
Ako znate nekoga ko nije pogledao ovu seriju, predložite mu da pogleda prvu, pa poslednju epizodu. Pa ako nakon toga bude imao volje i želje da pogleda ostalo, neka vam na kraju kaže da li mu je centralnih 8 epizoda išta reklo što prva i poslednja nisu. Problem Jonathana Nolana i Lise Joy nije bila njihova ambicija i želja da se dosegne Blade Runner nivo samo-mistifikacije, već najobičnije neumeće da razviju ikakvu priču. Baš kao i sam Westworld (i problem koji su “hostovi” imali sa njim) i sav zaplet i svaki pojedinačni zaplet bio je samo demonstracija neprekidnog vrtenja u krug.
07. VINYL (HBO)
Drugi HBO-ov podbačaj bio je veći i, nažalost, već je kažnjen time što neće videti života u sledećoj sezoni. Ova preskupa ekranizacija Mick Jaggerovih memoara iz već industrijske faze Rolling Stones, koja je trebala da se pozbavi muzičkom (r)evolucijom koja je nastupila krajem sedamdesetih u Americi, bila je previše distancirana od svojih junaka i neopredeljena oko toga da li želi da bude rekonstrukcija epohe ili krimi drama unutar jednog kulturno-industrijskog miljea. I ta neopredeljenost je trajala predugo.
06. BILLIONS (Showtime)
Billions jednostavno nije materijal za seriju tj serijalizaciju. Sukob jednog kontroverznog berzanskog magnata i ništa manje kontroverznog državnog tužitelja iscrpljuje se u nemogućnosti da gradira njihovu sukobljenost i sve posledice iste. Dramski formulaičan Billions nije mnogo profitirao ni na suvoparno datim protagonistima, baš kao i relativno rutinskim interpretacijama od strane Damiana Lewisa i, naročito, Paula Giamattija.
05. THE MAN IN THE HIGH CASTLE S01 (Amazon)
Ovde sam morao da naglasim da se pozicija odnosi na prvu sezonu koja je pred nas istresena krajem novembra prošle godine, što je kvalifikovalo za kritičarski tretman tek u ovoj godini (btw, nova, druga sezona, pojavila se pre par nedelja). Amazonova priča o paralelnoj istoriji u kojoj su nacisti zavladali svetom, pa i Amerikom, ni na koji način nije ostvarila raskoš svoje propozicije.
Stegnuta i u pogledu maštovitih dramskih obrta i likova, The Man… je na kraju ispala tek bleda i malčice isčašena kopija Otpisanih. Recimo.
04. THE PATH (Hulu)
Dočekana kao serija koja treba da kanal Hulu uvrsti na mapu vrednih snabdevača igranim programom, ali i time da je to prva serija Aarona Paula nakon Breaking Bad, The Path se nije čak ni preterano bombastično razbila o naša, ili svoja, očekivanja. Samo je izemitovana. Osnovne dileme glavnih junaka bile su previše mehanične i razvučene, dok je glavni “ark” serije bio predvidljiv, pre nego arhetipski. Priča o kultu i njegovim članovima nije donela apsolutno ništa novo na teren bavljenja ovom temom.
03. THE NIGHT MANAGER (BBC1)
Ekranizacija romana Johna Le Carrea od strane Susanne Bier, propraćena glasinama da se radi o jednoj od najvećih BBC-ijevih produkcija, priredila nam je prizore atraktivnih, bondovskih lokacija, ali rutinski obrađenim karakterima dobrih, a naročito loših junaka nije pomoglo ni glumačko prisustvo Toma Hiddlestona i Hugha Laurieja. Naročito je ovaj drugi stradao u skoro karikaturalnom dočaravanju biznis-mafijaša sa upola mlađom trofej-ribom. O trudnoj Oliviji Colman kao tajnoj agentici da i ne govorim, to je već dovodilo u pitanje i sam žanr serije.
02. EASY (Netflix)
Joe Swanberg, najnetalentovaniji čovek američkog indi filma dobio je priliku da nešto uradi za televiziju, pa još i Netflix. Držim da je ovo bila odluka nekog nesretnog brend menadžera (a ima li drugačijih?) koji je kalkulantski pokušao da podmiri mlade od 20 do 40 godina sa «specifičnim» filmskim i televizijskim ukusom, a verovatno i lajfstajlom. Rezultat je serija toliko lišena smisla za humor da je to čini skoro jedinstvenim primerkom na TV tržištu. Glupo, ravno i do zla boga dosadno!
01. CRISIS IN SIX SCENES (Amazon)
Priznaćete- Woody Allen na televiziji je bio neostvareni san mnogih od nas. Nakon gledanja ovog bledog, neinspirativnog i neduhovitog uratka koji na sve pogrešne način seća da se radi o Woody Allenovom ostvarenju, mislim da niko nikada više neće poželeti da ga vidi na LCD ekranu. Crisis In Six Scenes je, više od svega, pokazao elementarnu nemoć jednog nekoć genijalnog autora da se pozabavi medijem starim koliko i on sam, a nekmoli da na istom isporuči nešto relevantno za TV gledaoce, pa makar oni bili i njegovi vršnjaci.
Bilo je ovo na svaki način poražavajuće iskustvo, rekao bih, i za one koji su mu doprineli, kao i za one koji su ga konzumirali.
Da li je lista random po zlu ili je od 10-1, 1st (10th) being the worst? I naravno, Stranger Things, a ne Strange Things
1st being worst.
hvala na korisnoj re:ST. dani nespavanja učinili su svoje i prespojio sam. izvinjenje beforeafterima.
Night manager je odlicna serija. Ko je ovo stavio na listu najgorih, ili nema iskustva ili nema ukusa…
Ko piše ove recenzije, da Bog sačuva…
fina lista.
s tim da je meni flaked bio prihvatljiv iako stvarno tanak, a ST baš zabavan. shvatio ga kao walk down memory lane i sve je bilo savršeno.
easy baš juče pogledao. vrlo tanko ali mi opet gledljivo. valjda mi trebalo tako nešto u tom momentu.
path sam skinuo ali sam odustao jer mi se ne da trošiti vreme na budale iz kulta (leftovers, i na tebe mislim).
man ih high castle je teška trešina. osim ideje o alternativnoj budućnosti, sve ostalo je prejadno.
woody je odavno ispričao svoje pa ga i ne uzimam više u obzir.
vinyl (prvu ep. koju sam samo pogledao) mi je nekako sama sagorela u toku gledanja. toliko toga su strpali u jednu ep. da su na kraju ubacili i ubistvo. marš bre.
westworld pogledao prvu ep. i jako me mrzi da gledam dalje, a to znači – škart!
vidim da po netu svi nešto hvale onaj insecure a ja par puta naleteo na tu seriju na hbo (dao mi sbb po obnovi ugovora), ne znajući šta je i toliko me bilo sramota dok sam je gledao misleći da gledam neko AXN sranje (ili gde se već prikazuju takve serije). jadno i isforsirano. možda grešim ali jbg.
billions i managera nisam gledao. nit verujem da hoću.
mislio sam da ćeš i affair 3 da staviš ovde s obzirom kako si ga nahvalio nedavno.
Meni je Outkast lepo legao. Onog trenutka kada sam shvatio da treba da uzivam u njenoj sporpsti, a ne da ocekujem sokove na svakih 5 minuta, sve je leglo na svoje mesto.
Ima dobru atmosferu i likovi su odlicno profilisani.
Poslednja epizoda je ostavila dosta toga dobrog da ocekujemo u sledecoj sezoni.
Nekako mi je cela prva sezona bila kao pilot sezona uvodjenja u lepljivi i memljivi svet zla koji se prikriva u svakodnevnom i obicnom svetu bogougodnh ljudi.
Videcemo…
ne kapiram sta je hteo da kaze sa ovim recenicama za stranger things!?
nije objasnjeno zasto serija nije ispunila njegova ocekivanja!?
i kakve veze ima nostalgija, serija drzi paznju, vinona rajder sjajno glumi, a evo, mene ne vuce toliko nostalgija, ’86 godine sam imao 2 godine, pa se slabo secam ;)
Amazonova priča “The man in the high castle”? Pa to je čuvena knjiga Filipa Dika, po njoj je rađeno. Jeste serija loše izvedena, ali ta priča je poznata već decenijama.
Lepo, slažem za Westworld, i posebno za Night Managera, puno sam očekivao od njega a ono meh.
Ja mislim da je ovo napisano u fazonu: Hajde da budem kul i iskritikujem serije sa najvećim gledanostima i ocenama na IMDB-u.
Tu pre svega mislim na Westworld, Vinyl i Stranger Things. To nikako ne mogu da budu “najslabije” serije.
Takođe verujem da pisac teksta nije ni pogledao ove serije nego je nabacao neke nasumične kritike.