Da li imate preko 18 godina?

Svetske šampionke u kik boksu: Teodora Manić i Aleksandra Krstić

Ove dve posvećene i mlade sportistkinje otkrile su nam: moraš da plačeš na treningu, da ne bi plakala u ringu.

Koliko vas poznaje žene koje bi mogle da vas prebiju u (ne)kontrolisanim uslovima? Ako vas nema mnogo – upoznajte Teodoru Manić i Aleksandru Krstić. One su prethodnog meseca osvojile svetski šampionat u kik boksu ispred novosadskog kluba Pagonis, u dve kategorije – do 65kg i do 70kg. Ove dve simpatične, opuštene i nadasve duhovite devojke ispričale su nam kako je izgledao njihov put do vrha (na kom se nisu našle po prvi put) i čega moraju da se odreknu da bi bile najbolje. Usput su nam odgovorile i na vekovno pitanje – da li su hrabrije žene ili muškarci.

Kada ste počele da se bavite kik boksom i kako ste se odlučile baš za taj sport?

Saška: Mene je brat nagovorio da krenem, a tada mi je već bila dosadila teretana. Nisam počela da se bavim ovim da bih se takmičila, ali posle dva, tri meseca me je trener pozvao da pređem u takmičarsku grupu i tu je sve počelo.

Teodora:  Ja sam od malena bila adrenalinski zavisnik i gledala sam Glory mečeve kao klinka, pratila sam Pramuka, Krausa, Kyshenka i ostale zvezde koje su tada bile aktivne. Počela sam da treniram u prvom razredu srednje škole. 

Šta vas najviše ispunjava u profesionalnom bavljenju sportom?

Saška: Verujem da nas obe ispunjava osećaj kada na kraju meča staneš na postolje i dignu tvoju ruku…

Šta vam najteže pada?

Teodora: Treninzi i porazi nam najteže padaju (smeh). Mora da se prođe kroz krvav rad i težak period da bismo došli do stadijuma da smo maksimalno spremni za takmičenje.

Da li mislite da su ljudi koji se bave kik boksom generalno agresivni?

Saška: Ne mislim da jesu. Imaš višak neke energije, koja nije nužno agresija, ali istrošiš se na treningu. Nemam ja snage posle da se tučem na ulici, istreseš bes na džaku. Čast izuzecima, uvek ih ima, ali tuku se i fudbaleri i košarkaši…

Kako izgledaju vaše pripreme za takmičenja?

Saška: Moraš da plačeš na treningu da ne bi plakao u ringu. Imamo po dva treninga dnevno. Ja radim pripreme sa trenerom Markom Tajsom i sa Milošem Milutinovom, koji je Teodorin i moj trener.

Teodora: Završne pripreme su nam bile pripreme reprezentacije, koje imamo pred svako prvenstvo.

Gde se održalo svetsko prvenstvo i protiv koga ste se borile?

Teodora: Takmičenje se održalo u Budimpešti i učestvovalo je preko 50 zemalja. Do zlatne medalje sam imala tri borbe, prvu sa Francuskinjom, drugu sa Turkinjom i treću sa Holanđankom. Sva tri meča su bila teška na svoj način.

Saška: I ja sam imala tri meča, prvi sa Turkinjom, drugi sa Italijankom i treći sa Ruskinjom.

Koliko je medijski bilo propraćeno vaše osvajanje prvog mesta?

Teodora: Mislim da je ovaj put najviše do sada bilo ispraćeno. Nije dovoljno svakako, ali najviše do sada, u poređenju sa ranijim osvajanjima medalja.

Da li biste za kik boks rekle da je pretežno muški sport? Da li postoji diskriminacija, pozitivna ili negativna, prema vama kao ženama?

Teodora: Po mom mišljenju, ovo je više ženski sport. Žene imaju veća m*da. (smeh)

Saška: Žene se više trude jer su svi u fazonu “šta ti, žena si”… i onda moraju više da se dokazuju. I mislim da su hrabrije.

Da li morate da se odričete mnogih stvari zbog sporta?

Saška: Hrane, ali to ne važi za Teodoru jer jede šta hoće (smeh). 

Teodora: Iako nemam problema sa kilažom moram da pažim šta jedem, ne smem da se prežderavam, moram da izbegavam šećer… Ne smem da prebacim svoju kilažu. Naporno je kada neko mora da skida 5, 6, 7 kila pred takmičenje. Na neki način se svi solidarišemo, barem u prisustvu onih koji skidaju više kila ne jedemo. (smeh)

Saška: Jela si Snickers pored mene na pripremama! (smeh) Meni teško padaju ti momenti, jer pored toga što moraju da se skinu kile, nema izlazaka, odlazaka u kafić… Ali iskreno, nema ni kada da se izađe, jer je trening ujutro, popodne odmoriš i uveče opet trening koji završiš u 22-23h.

Da li ste ranije osvajale medalje i koje?

Saška: Ako ne računamo državna prvenstva, ja sam bila dva puta svetski prvak i jednom evropski.

Teodora: Ja sam bila dva puta svetski i cijl mi je da osvojim evropsko sledeće godine. To nisam osvojila ove godine, što mi je jako teško palo, jer sam objektivno bila bolja od protivnice, a problem je bio u načinu na koji je sudija bodovao.

Saška: I sada je bilo lošeg bodovanja na svetskom prvenstvu. Sudije ponekada ne budu kompetentne.

Teodora: Dovode ih iz karatea i drugih sportova i onda ne znaju šta treba da boduju. To je najčešći problem.

Ko vam pruža najveću podršku?

Teodora: Trener Miloš. Takođe porodica, ona je tu sve vreme uz nas.

Saška: Isto, ja imam veliku podršku od porodice i prijatelja, mada kad god nešto osvojim mama je u fazonu “Hoćeš sada prestati?” (smeh)

Čime se privatno bavite?

Teodora: Ja sam student treće godine na beogradskom DIF-u. Inače sam završila srednju muzičku – violinu i prvobitno mi je bio plan da upišem isto na Akademiji u Novom Sadu, ali sam promenila mišljenje zbog nekih nepredviđenih okolnosti.

Saška: Ja sam apsolvent na novosadskom DIF-u. Inače sam nedavno otkrila streličarstvo ovde na SPENS-u i mislim da će mi to biti hobi ubuduće.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Previse skromne,koliko su dobre!!Sasku poznajem,i zaista je najbolja kik bokserka……i..mogu reci da bih volela da je gledam uskoro na nekoj od revija!!!!

Ostavite komentar:

Slični članci: