Da li imate preko 18 godina?

Predmeti Stefana Stanojevića

Od prenošenja farbi u doktorskoj kutiji do destilacije dobrog mišljenja sa dizajnerom iz Novog Sada.

1
0

Stefan Stanojević a.k.a Tony Star, novosadski dizajner i street artist, govorio nam  je o najupečatljivijim predmetima iz svog okruženja, o umetnosti, kreativnoj evoluciji i prihvatanju uspona i padova kao sastavnih delova života.

Prva asocijacija koju ime Tony Star budi su grafiti. Kada si počeo da se baviš uličnom umetnošću? 

Za grafite sam počeo da se interesujem 2001, a naredne godine sam uradio svoj prvi grafit. Prolazio sam kroz razne faze od tada. Trenutno sam u fazi plasticizma.

Čime se danas baviš?

Već deset godina radim u agenciji kao dizajner, ali pored toga imam i prostor u kojem mogu da radim na svojim idejama u svojoj direkciji. U razvijanju svog, ličnog, pravca zapravo vidim dublji smisao i vrednost. To je nešto što ide paralelno uz zvaničan posao kojim se bavim ali i nema nužno veze sa njim.

Na koji način misliš da je odvojeno profesionalno bavljenje umetnošću (dizajnom) od ličnog bavljenja istim?

Kao mlađi sam bio entuzijastičan i emotivno sam se angažovao oko projekata dok nisam shvatio najjednostavniju stvar na svetu: u ovom poslu – ti ne odlučuješ šta je dobro, već klijent. Zbog ovoga sam izgubio entuzijazam da može da se uradi nešto visokog kvaliteta. Iako se nekad i to desi, u većini situacija presudi klijentov “bad taste” ili ko zna šta. Ono što mi je održalo veru u prave vrednosti je stvaralaštvo, koje je sastavni deo mene već 15 godina, i koje dopušta da se neke granice pomere.

Na koji način su te sva ta iskustva izgradila kao ličnost i umetnika?

Ranijih godina su stvari išle u pravcu koji nisam ja kontrolisao ili predvideo, nego su se dešavale po potrebi, po projektu, nadahnuću. Može se definisati i kao istraživanje, ali i prilagođavanje po potrebi. To je tada izazivalo veliku anksioznost kod mene, jer stvara veliki osećaj rasutosti i stalnih početaka. Što je normalno u ovom poslu i mislim da je to jedan od glavnih razloga zašto dosta ljudi ode u menadžment da radi stvari koje nemaju veze sa onim zbog čega su tu od početka. Mene su ta iskustva izgradila i omogućila da shvatim širu sliku i sebe. Za razliku od prethodnih godina, ova faza ima direkciju, nisam rasut na sve strane. Danas otkrivam ulje kao medijum i veoma sam srećan zbog toga. Osećaj kad ne možete da zaspite zbog ideje – vraća elan ovoj prelepoj nesrećnoj delatnosti.

Koje je tvoje mišljenje o tome da je danas umetnik i njegov rad, putem interneta,  vrlo lako dostupan svakome?

Ta situacija je svakako dobra i ide u prilog svakome ko želi da počne ili se bavim vizuelnim. Galerije, muzeji, murali u džepu. Awesome. Samopromocija na click. Awesome. Sa druge strane, kvalitetne stvari su proizvod mukotrpnog rada i slojevitog procesa, koji uglavnom ostane nevidljiv, pa početnici olako shvate stvari. Veliku konfuziju unosi novi faktor vrednosti. Socijalne mreže su dizajnirane da vas “potapšu po leđima”. Nema loših reakcija, loših komentara – čak smo toliko otišli u krajnost da kad ne lajkuješ, ispada da imaš nešto protiv. Jednom stvaraocu puno znači tuđe mišljenje, a mreža mu destilira samo dobro mišljenje – a nekad to nije ni mišljenje nego – srce.

1. Kutija sa farbama – Volim ovu kutiju jer ima neku legitimnu formu i svemu daje malo ozbiljniji faktor, a u stvari se koristi za prenošenje farbi i, možda, neku ilegalnu aktivnost. Deluje prilično doktorski.

2. Usnik za klarinet – Uspomena na dobar period mog života tokom kojeg sam se bavio muzikom, pre nego što sam se opredelio za vizuelnu umetnost. Mnogo toga je isto u ova dva univerzuma.

3. Mapa Sankt Petersburga – Sankt Petersburg sam posetio kada sam kao student bio nagrađen putovanjem. Dok sam bio tamo, iskoristio sam priliku da crtam grafite po vozovima, metroima i jedno od najstrašnijih iskustava mi je upravo iz tog grada, kada sam u akciji mogao da poginem.

4. Pečat – Ono što mi je nazanimljivije kod ovog pečata je što se na njemu nalazi moj znak – Star, tag koji sam koristio na zidovima i vozovima dok sam radio grafite. Sada je institucionalizovan i predstavlja neku formu legitimiteta, profesije.

5. Visak – Građevinski alat koji sam prepoznao kao pomagalo za izvlačenje preciznih vertikala na zidu i koji nikad nisam koristio (smeh). Ipak, podseća me na to da kada istražuješ uvek dođeš do nečega, a nekad i do nidočega.

6. Mešalica za sprejeve – Dobri, stari, sirotinjski alat koji su otkrili naši prvi grafitaši, krajem ‘90-ih, da bi mešali boje i da bi uštedeli farbu. Danas je našao primenu u mom procesu za dobijanje nekih nijansi koje kompanije ne proizvode i koje ne mogu da se kupe.

7. Špricevi – Koristio sam ih kao umetnički alat. Pre desetak godina sam uradio poentilizam na staklu, što je bila moja avantura u taj stil. Uradio sam samo dve slike u tom stilu, a jedna od njih je bila slika Ace Lukasa, kome sam je i poklonio. Sticajem okolnosti, ona je završila na naslovnoj strani Scandala, iz nekih drugih razloga.

8. Drangulije – Jedna od mojih prvih impresija sa svetlucanjem, refleksijom, refrakcijom, intenzivnim bojama koje svetlost proizvodi kada se odbija o razne forme. To je i bio jedan od okidača mog trenutnog pravca, koji je neka vrsta skulpturne refleksije formi.

9. Kocka – Dobio sam je za rođendan od drugarice i jednom kada sam je rastavio više nikada nisam mogao da je sastavim. Estetski mi je lepa  i podseća me na moj život koji se rastavio i više ne može da se sastavi (smeh).

10. Predmet za bušenje sprejeva – eksplozer – Napravio sam ga od epoxy smole za bušenje konzerve spreja i za dobijanje efekta eksplozije boje na zidu. To je patent koji sam lično smislio.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: