Da li imate preko 18 godina?

Letterlady Jana Oršolić

"Pismo i slova su osnova, ne može se sitnije ući u dizajn."

Jana Oršolić je svestrana ličnost – dizajnerka, edukatorka i tipografkinja. Poznajemo je po fontu Lovely koji je projektovala pre nekoliko godina. Uskoro treba da se pojavi njen novi font koji se zove Mermer. O tome kako se font pravi i kuda idu sve te knjige razgovarali smo jednog sunčanog popodneva.

Radiš mnogo različitih stvari. Sa čim se identifikuješ, jer kreativci imaju tendenciju da vide sebe kao umetnike?

Zaista ima mnogo različitih stvari, ali zajednički imenilac su im slova. Ja istražujem slova u različitim aspektima dizajna.

Predaješ na FPU kao docent na predmetu Pismo. Kakvu vrstu odgovornosti podrazumeva rad sa studentima?

Što je veza sa onim što radiš indirektnija, zadatak je teži i satisfakcija veća. Mnogo mi više srce zaigra kada vidim da su moji studenti napravili nešto što je grafički pismeno i inovativno, nego kada vidim svoj dizajn. Naravno, lepo je što sam dizajnirala neka fina pakovanja ili super knjigu. Ali kada nekoga naložiš na posao, kada mu usadiš klicu odgovornosti prema onome što radi, to je velika satisfakcija! Isto tako, ogroman je izazov to što se svake godine upoznaješ sa novim studentima. Svake godine izlaziš pred 40 ljudi koji ne znaju ništa o tebi, niti se zbog toga uzbuđuju, što je dosta dobar trening za ego!

Da li rad sa njima utiče na tvoj rad?

Rad sa prvom godinom je back to basic. Imaš čelično pero i vučeš ravne poteze. Paralelno sa tim projektuješ fontove sa četvrtom godinom i ta spona je direktna – pomaže mi za rad sa studentima, ali utiče i na moj rad. Transparent sa zlatnim listićima je direktno proistekao iz onoga što sam radila sa studentima na eksperimentalnoj kaligrafiji. To su starinske i za njih vrlo retro stvari, i moraš da nalaziš načine da ih motivišeš, da ih privoliš za svoj predmet. U tom istraživanju su nastali ovi veliki formati sa zlatnim listićima.

Na koji projekat si ponosna?

Oni koji su sveži odražavaju mene sada i zato su mi i dragi. Super su mi veliki formati i to što drečaviji, što kontrastniji… Volim transparente ispisane zlatnim listićima sa stihovima Beastie Boys-a You gotta fight for your right to party. To treba primeniti na svakodnevni život!

Šta je za tebe knjiga? I gde knjige danas idu?

Za mene je to veoma kompleksno pitanje. Mi poredimo staru i novu knjigu, i razmišljamo o razlikama i šta se gubi i dobija jednom ili drugom… Kod obe knjige postoji taktilnost, u oba slučaja nešto držiš. Dizajner koji pravi knjige razmišlja o vrsti papira, o njegovoj teksturi. Fanatici mirišu sveže odštampanu knjigu! S druge starne tablet ima uvek istu teskturu i nema miris… ali za mene nije hladan. Izdanja koja imaju šest spot boja u kojima sve blješti nas iz standardnog okruženja offset štampe sa četri boje raduju kao dete vatromet! Ali i na tabletu postoji RGB spektar koji je isto tako spektakularan i gde možeš da napraviš šta god želiš. U papirnom svetu mošeš da imaš pop up knjige, koje su svet za sebe, dok u digitalnom ne možeš, ali možeš da imaš zvuk… Volim brižljivo napravljene knjige bez obzira da li su one papirne ili digitalne.

Do sada smo se bavili time kako izgledaju odštampana slova, a sada imamo prelom na kindlu. Zapravo dizajnira se u digitalnom svetu, ali postoji katarza kada vidiš štampu…

Potpuno drugačije razmišljaš kada praviš slova za print ili za veb. Kada praviš slova za print ti razmisljaš o tome gde će se boja razliti, da li praviš slova za fusnote, naslove ili body tekst, kako će se slova ponašati na različitim veličinama, koliko detalji moraju da budu svedeni, ili mogu da budu ekstarvagantni i onda se u zavisnosti od toga na kojoj veličini će se koristititi odnosiš i prema razmacima, kada dizajniraš za veb ne misliš o tome kako će mastilo da se uliva u uske delove useka kod M, ali razmisljaš o tome kako će pikseli da ti zeznu slova kada se linija mrdne levo ili desno…

Kako se pravi font?

Kreće dosta apstraktno, od ličnog i likovnog osećaja. Razmišljaš o tome šta hoćeš da napraviš, koju atmosferu želiš da postigneš i kako će se to upotrebljavati. Potom sledi projektantski posao, jer svet slova je projektantski svet. Postoji vrlo ograničen prostor od 1000 tačaka visine u kom praviš krive, lomove, tangente. Za svako ćirilično, latinično, malo i veliko slovo imaš unapred predviđeno mesto, ako hoćeš da praviš ruska slova – praviš ih peške, dijakritike takođe … Zato sve toliko traje. Naravno, program ti pomaže donekle, posebno u pravljenju familija fontova, ali sve mora da se prekontroliše. Savremeni softver je mnogo napredovao, zato se i dešava hiper produkcija fontova, ali i dalje mora sve da se pipine ručno.

Koji deo je najzabavniji, a koji je manje zabavan?

Najmukotrpniji je kern, jer dolazi na kraju procesa. Kernovanje je sređivnje razmaka između dva konkretna slova. Potrebno je izbalansirati razmake između bezbroj kombinacija. To dolazi na kraju kada si jako umoran i nemaš strpljenja za taj minuciozni rad. Tada bi najviše voleo da ga pustiš da živi i da gledaš kako ga ljudi upotrebljavaju. Volim sam početak, kada osmišljavaš duh fonta, dokon neuhvatljiv, dok nije vidljiv. Kada kreneš da crtaš i kada na ekranu krene da se pojavljuje ono što si u stomaku i glavi imao kao atmosferu – to je moćan osećaj.

Kako taj dug proces ide uz vreme u kom živimo? Iskazivanje u dizajnu ide mnogo brže, projektovanje fonta je posao od dve godine, o kakvoj satisfakciji je reč?

Ako računaš po satu, ne isplaćuješ uložene sate! Ukoliko nije u pitanju naručeni font po meri, to jeste… samoinicirani projekat, ali treba ti feedback – to te hrani, čak iako si likovna duša i ako radiš iz ličnih istraživačkih pobuda, treba ti odgovor drugih. Svi koji izlažu žele povratnu informaciju, a mi koji pravimo font je nemamo dugo vremena.

To je rad koji zahteva vrstu izolacije, nisu ti potrebni ljudi…

Kada praviš font ti gledaš crno-bele povšine, linije i tačke i najčešće slušaš apstraktnu muziku – Filipa Glasa ili Ruići Sakamotoa.

Da li imaš omiljeni font?

Omiljeni koncept mi je Future Fonts, to je skroz novi model razmišljanja za dizajnere tipografskih pisama. Reč je o  grupi dizajnera koji su odlučili da izbacuju font u različitim fazama rada na njemu i dobijaju odgovor grafičkih dizajnera korisnika. Prave apdejte i u svakoj sledećoj fazi fontove prodaju skuplje, s tim što oni koji su ih kupili u ranim fazama te dopunjene fajlove dobijaju bez dodatne novčane naknade.

Napravila si novi font koji se zove Mermer. Šta te je inspirisalo?

U posetama Istri primetila sam kamene table kao natpise ulica koje imale specifične proporcije i specifičan italijanski vajb. A pošto klince na FPU učim osnovama kaligrafije i rimskoj kapitali, izazov mi je bio da kapitali dodam mala slova, da to uradim u ćirilici i da sve to napravim u nekoliko težina (Mermer ima šest težina). Želela sam da bude taf ali elegantan, italijanski ali internacionalan, da bude super na malim veličinama i moćan na velikim, kada je slovo tanko da bude trnovito i krhko, a kada je debelo da bude kao izliveno od betona. Zamislila sam da napravim slab serif koji će da bude malo muževniji nego što mene ljudi doživljavaju. Jer, dosadilo mi je da me identifikuju sa Lovely fontovima!

Koliko dugo si radila na njemu?

Nastajao je tri godine, jer ja nemam luksuz da se bavim samo time, ali objektivno je za ovaj obim posla bilo potrebno godinu dana intenzivnog rada.

 

Kada će se Mermer pojaviti?

Plan je – do kraja godine.

Na čemu trenutno radiš?

Čim završim sa tehničkim sitnicama oko Mermer familije vraćam se radu na doktoratu. Jako je zanimljiva tema i verujem da će biti od koristi zajednici. Radi se o novom bukvarskom pismu, stilski osveženom tako da raduje decu i njihove nastavnike, sa tehnički savremenim opcijama koje će radovati i izdavače.

 

Šta čitaš?

Čitam Do books, trenutno Do breathe… onda, Paola Sorentina. Umberto Eko How to travel with Salmon ide sa mnom na odmor. I naravno, na toj italijanskoj liniji, stoici – Ciceron (On Living and Dying Well), Epikur (The Art of Happiness), Marko Aurelije (Meditacije). Stoici me teše jer shvatam da su i pre 2000 godina ljudske teme, muke i razmišljanja bili identicni današnjim.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: