Legat Franklin: stan, kolekcija, biblioteka, mogućnost

Legat Franklin postoji na adresi u Svetogorskoj 29 već pune tri godine, a Dušan Savić, istoričar umetnosti sa specifičnom izlagačkom praksom, inicirao je nastanak ovog prostora u okviru kojeg je digitalizovao preko 3.500 naslova i organizovao niz prezentacija različitih urednika. Sa Dušanom – koji je do nedavno bio i likovni urednik Galerije Doma omladine Beograda, a blisko je sarađivao i sa ekipom iz Kvake 22 i bio jedan od inicijatora galerije Inex filma – našli smo se u predivnom stanu Sonje Franklin čija ljubaznost i posvećenost stoje iza izuzetno velikog broja kataloga, časopisa i knjiga. Među publikacijama koje su besplatno dostupne svima tokom šest sunčanih časova dnevno, razgovarali smo sa njim o dosadašnjim dešavanjima, ali i budućim planovima ove neformalne, ali veoma važne beogradske stan-institucije. 

Koji je put kolekcija Legata prošla da bi završila u Svetogorskoj 29? Koliko znam, njen beogradski život počeo je na Fakultetu likovnih umetnosti, pre gotovo deset godina, a sama kolekcija je nastajala u Londonu decenijama pre toga. 

Mislim da je nemoguće utvrditi koliko su zasebne jedinice u kolekciji prešle puta, ali kao celovita zbirka zabeležila je putovanja od Londona do Beograda (2043km), zatim od Beograda do Kovačice i nazad na Fakultet Likovnih umetnosti (97km) i na kraju od FLU-a do konačnog odredišta u Svetogorskoj 29 (1.5km). Sama kolekcija je nastala još početkom 60-ih godina prošlog veka sa poznanstvom Sonje Franklin (tada Čačija) i njenog budućeg muža Ovena Franklina. Knjige su stigle u Srbiju zajedno sa Sonjom 2003. godine, a tek šest godina kasnije su ,,stavljene u upotrebu’’ na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Krajem 2014. godine, kada je postalo u potpunosti očigledno da u institucionalnim okvirima definitivno izostaje podrška na veliku štetu inicijatora i potencijalnih korisnika, kolekcija je donesena u privatni stan Sonje Franklin na adresu Svetogorska 29 i funkcioniše sa pozicije potpune autonomije.

Koliko ima knjiga na policama i koliko je kompleksan bio proces/zadatak klasifikovati ih? 

Tokom popisa i klasifikacije sam uspeo da izbrojim oko 3500 knjiga i još 400 časopisa. Sam popis je bio istovremeno i zabavan i naporan. Zabavan jer sam imao priliku da se upoznam sa svim knjigama koje ovde čuvamo, a naporan jer je trebalo obraditi gorenavedenu cifru pojedinačnih jedinica. Obzirom da se kolekcija uglavnom bavi savremenom umetnošću, bilo je teško napraviti smislenu klasifikaciju. Medij kao kategorija je bio nemoguć za izvesti, tema kao kategorija bi nas takođe odvela u beskonačno preklapanje i nesnalaženje. Na kraju sam se lenjo zadovoljio alfabetom, po prezimenima i nazivima izložbi.

Kompletan katalog postoji i onlajn. Jesi li ti digitalizovao i arhivirao zbirku, i zašto si smatrao da je to od značaja za jednu biblioteku manjeg obima? 

Kompletan katalog se nalazi na adresi legatfranklin.librarika.com i on predstavlja pristojnu mapu za navigaciju. Svaka knjiga je dobila svoje tagove sa kategorijama poput godina, decenije, naziva galerije, grada i države u kojoj se galerija nalazi, nacionalnosti umetnika, medija, a pritom su popisani is vi članci iz časopisa. Time je kolekcija postala izuzetno pristupačna i laka za pretragu. Zbog autorskih prava, nismo smeli da se bavimo digitalizacijom materijala, ali gosti su uvek dobrodošli da fotografišu ili skeniraju odeljke iz knjiga i časopisa.

Tematski, na kakve sve knjige možemo da naletimo? Da li je sama kolekcija nastajala spontano ili je od početka bila usaglašena po pitanju sadržaja?

Kao i većina kolekcija, i Legat Franklin predstavlja oličenje nečijeg ukusa. Kolekcija jeste nastajala spontano jer je osnovna premisa bračnog para Franklin bila da kupe katalog na svakoj izložbi koju posete. Kako su, u skladu sa afinitetima, najčešće posećivali izložbe savremene umetnosti, tako je i sama kolekcija oličenje duha tog vremena i jednog perioda u istoriji umetnosti. Pored nekih knjiga (kataloga) koji predstavljaju rađanje Pop art-a i drugih pokreta u umetnosti, takođe možemo pratiti i rađanja pojedinačnih karijera umetnika poput Aniš Kapura, Pitera Leniona, Toni Krega, Ričarda Dikona, Kenet Martina, Daglas Gordona, ali i zbog porodičnih veza sa porodicom Franklin i karijeru tada već uspostavljenog umetnika Naum Gaboa kroz vrlo retke monografije.

Na kojim jezicima su knjige koje se ovde nalaze? Primećujem da ima malo naslova na srpskom, da li postoji ambicija da ih nabavite ili vas kvadratura ograničava? 

Knjige su uglavnom na engleskom jeziku, ali izvestan broj knjiga je na nemačkom, francuskom, italijanskom, kineskom, japanskom i tek nešto malo na srpskom. Pretpostavili smo da većina izdanja na srpskom mogu biti pronađena po bibliotekama ili galerijama koje su ih izdali. Više smo koncentrisani na izdanja koja bi kod nas, čak i u ovom vremenu opšte razmene informacija i dostupnosti sadžaja, mogla biti smatrane jedinstvenim.

Ovaj prostor je zamišljen pre svega kao biblioteka i otvoren je u dnevnim časovima (12-18h), ali šta se u njemu još dešava? Art Anonymous je niz predavanja koja su pokrenuta prošle godine i dešavaju se sredom, reci nam malo i o njima. 

Malo nakon što je otvoren Legat Franklin u Svetogorskoj, započeli smo sa predavanjima u samom prostoru i ugostili smo Miloša Tomića, Biljanu Đurđević, Šona Dauera (kome smo potom organizovali izložbu u Domu omladine Beograda i producirali knjigu), ugostili smo ad-hoc biblioteku Belgrade Raw kolektiva, prezentaciju MultiMadeire,… Novi format predavanja koja smo započeli krajem prošle godine nosi naziv AA Meeting (Art Anonymous Meeting) i ideja je bila da pozvani umetnici govore o svojim delima koja nisu uspeli da izvedu iz više razloga. Taj serijal predavanja se događa sredom, nekada jednom mesečno, nekada i više puta mesečno. Do sada su nam u gostima bili Mario Kolarić, Branislav Nikolić, Saša Tkačenko, Vanja Vikalo i Maja Đorđević, a ovih dana nastavljamo dalje. Svi su pozvani da predlože temu za razgovor. Mi smo prostor inkluzije, a o tome bih nastavio u sledećem odgovoru.

Ovo je, takoreći, porodična biblioteka, u stanu porodice Franklin. Dešavalo mi se da čujem kako ljudi smatraju Legat nekim ekskluzivnim prostorom u koji moraju da budu pozvani. Kako funkcioniše, taj odnos privatnog i javnog? Ko najčešće provodi vreme ovde, ljudi koje poznaješ/te, studenti..? 

Tako je, usko stručna porodična biblioteka. Posedujemo ovde još knjiga, od beletristike do priručnika za kreativno pisanje, raznih rečnika i tezaurusa, starih mapa Beograda bez ucrtanih novobeogradskih bulevara, od dizajna nameštaja do tradiocionalnih kuvara sa raznih geografskih širina.

Naprotiv, Legat Franklin je zamišljen kao inkluzivni prostor, bez obzira kakav utisak sama scenografija može da oda. Da, ambijent u kome se nalazimo je lep i pomalo nesvakidašnji, ali ne bih voleo da on stvara tu atmosferu neke ekskluzivnosti. Svi koji smo u Legatu Franklin u službi domaćina želimo da se posetioci osete dobrodošlo. Nemamo favorite. Bez obzira što Sonja Franklin živi u istom stanu, ne zadire joj se u intimu samim boravkom u stanu, imamo dovoljno prostora da svako može da diše i da se bavi stvarima zbog kojih se tu nalazi. Najčešći posetioci su nam studenti humanističkih nauka, umetničkih studija, ali ima i mladih umetnika, profesionalaca u kulturi, ljudi iz drugih struka koji u početku misle da su zalutali ali nađu svoju sreću kod nas.

Da li u Legat dolaze stranci? Koliko i da li uopšte radite na promociji kolekcije? Njena priroda je intimna, ali svrha jeste da bude svima vidljiva i dostupna. 

Stranci predstavljaju najčešće povratnike u Legat Franklin i gledaju da što više iskoriste kolekciju dok borave u zemlji. Možda je to zbog činjenice da slične inicijative već postoje u njihovim rodnim gradovima te nisu iznenađeni i ne bave se preispitivanjem da li zadiru u tuđu intimu ili ne. Legat Franklin je poklon zajednici, a potrebno je naučiti poklone i primiti. Promociju radimo samo na društvenim mrežama i sporadično kroz onlajn i štampane medije. S obzirom na to da sam sam duboko zaronio u umetnički svet, stalno vršim i usmenu promociju.

Zauvek opšte mesto poslednjeg pitanja: koji su dalji planovi? Da li će se Legat možda širiti izvan Legata, ili sarađivati sa nekom drugom institucijom? 

Budući da je Legat Franklin i nastao u saradnji sa institucijom i da to nije funkcionisalo, ne verujem da će se ići opet u tom smeru. Za sada ćemo nastaviti sa predavanjima, nabavkom novih naslova i eventualno izdavanjem još koje knjige. Neka vrsta rezidencijalnog programa upravo počinje na Hvaru. U planu je da otvorimo istureno odeljenje u Beogradu na vodi. Šalim se. U planu je da otvorimo dva isturena odeljenja u Beogradu na vodi. Opet se šalim. Dođite u Legat Franklin, stvarno ima sjajnog materijala za izučavanje i uvek imamo neki lep čaj i kolače.