GORANKA Forever – prvi deo

Ko je Goranka?

Baveći se nekoliko decenija fotografijom na izuzetno posvećen način, Goranka Matić je stvorila dragoceno svedočanstvo o ljudima, vremenu i teritoriji. Usponi i padovi jedne zemlje, njena i naša istorija. Pun značaj tog svedočanstva tek će se vremenom otkrivati jer se u njemu prepoznaju  i ogledaju različite generacije sada kao što će iz njega saznavati i učiti oni koji dolaze.

Gorankin pristup fotografiji kreće se od intimnog do društveno osvešćenog i angažovanog a njen odnos prema samom činu fotografisanja uvek je iskren i osećajan. Život (ljudi) je ono što Goranku najviše zanima pa istinitost njenih foto zapisa izaziva u isti mah i bol i poštovanje. Poštenje kao princip i moć da bude, sa jedne strane prisutna i empatična a sa druge nepristrasna i sa pravom merom otklona, učinili su je jednom od najznačajnijih vizuelnih umetnica sa ovih prostora.

Goranka je studirala istoriju umetnosti i bila dete SKC-a. Majski dani bola i ponosa 1980. godine označiće i početak njenog profesionalnog bavljenja fotografijom a počela je, kako kaže, slučajno! Hodajući ulicama Beograda, inspirisana Titovom smrću snimila je seriju fotografija dućanskih izloga koji su tih dana bili aranžirani u skladu sa događajem. Godine koje su usledile doneće joj uzbudljive angažmane i, između ostalog, status kultne fotografkinje celokupne beogradske umetničke scene. Fotografije je objavljivala u čuvenom jugoslovenskom rok časopisu Džuboks, zatim u Startu, Svjetu, Politici, Liberation-u, Delu, Dugi… Kao proslavljena fotografkinja Novog talasa tokom osamdesetih snimiće fotografije za mnoge omote beogradskih bendova, od Idola za čuveni album Odbrana i poslednji dani do saradnje sa Ekaterinom Velikom, Canetom, Kojom, Bajagom… Nadolazeće promene u zemlji su je iz života muzike, umetnosti i filmova odnele i u politički. Od prelomne 1990. godine pa sve do 2006. Goranka je bila urednica fotografije u nedeljniku Vreme a potom prelazi na istu funkciju za dnevni list Politika nakon čega dolazi na red i RTS. Autorka je mnogih, takođe kultnih, fotografija koje prate turbulentna društveno politička zbivanja na beogradskim ulicama, od devetog marta preko antiratnih skupova do studentskih protesta i skoro svih demonstracija… Svoje fotografske radove izlaže internacionalno od 1986. godine. Dobitnica je nagrade Oktobarskog salona, Politikine nagrade za izložbu Tiho teče Sutjeska u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i nagrade Osvajanje Slobode iz Fonda Maja Maršević-Tasić. Nekoliko godina Goranka je bila gostujuća profesorka na Fakultetu političkih nauka u okviru predmeta foto-žurnalizam a trenutno predaje na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Bila je saradnica Centra za stvaralaštvo mladih, Grupe 484 na projektu Ovo sam ja a ko si ti?, kao i jednogodišnja urednica programa foto galerije Artget u Kulturnom centru Beograda. Objavila je i nekoliko knjiga među kojima se izdvajaju  Dani bola i ponosa (Vreme knjige, Beograd) i Deset godina protiv (Medija centar, Beograd) zajedno sa umetnicom Vesnom Pavlović (…)

Sećam se slike ja….

Goranku sam upoznala početkom dvehiljaditih, jednog leta, u kolima, dok smo se vozili ka Vršcu na otvaranje petog po redu Bijenala mladih, do Konkordije i obližnjih kafana. Sećam se smeha i zezanja, razbibrige letnje noći i da se već tada znalo da će to biti veče za pamćenje. Jedno od onih koja, iako se u njima nije dogodilo ništa „epohalno“, iz ugla sećanja epohalnija ne mogu biti… Kada pomislim na Goranku pomislim na njenu auru, smisao za humor i lakoću prepoznavanja i razumevanja. Goranka je žena od integriteta: snažna i osećajna, duhovita i dragocena. Emocionalni naboj i snaga fotografske „mreže sećanja“ koju je decenijama posvećeno stvarala izazivaju neizmerno poštovanje. Prilika da se sa Gorankinim opusom nešto konkretno uradi izaziva zazor – kako takvom materijalu prići, kojim putem? Sa dobijenim poverenjem i eksternom hard memorijom otišla sam od Goranke nazad u svet njenih foto zapisa i pokušala da se nadovežem…Stvarajući mikrokosmose u vidu grupa fotografija čije sam naslove birala kao putokaze u mogućem tumačenju ili doživljavanju istih, probala sam da obuhvatim sve te ljude i godine. Nastala interpretacija je rezultat sinergije ličnog senzibiliteta sa Gorankinim, dok u naslovima ima povezivanja određenih sadržaja sa stvaraocima koji na sličan način osećaju svet ili delima i pojmovima koji sugerišu potencijalne veze i asocijacije. Pažljivo kretanje kroz backup, vreme i sećanja Goranke Matić uslovilo je da se foto intervju o njoj, pre svega, nametne kao iskustvo proputovanja. I dok se vozimo Gorankinim vremeplovom zaustavljeni trenuci sa fotografija pogađaju nas ravno u centar stomaka. Ili pleksusa. Ili čela. Sve što je bilo bitno je tu, zabeleženo. Sve bitno što nas je formiralo – i ono čemu smo se radovali i što nas i dalje usrećuje ali i ono što bismo voleli da odbacimo a što je takođe duboko deo nas. Ako je najveća snaga umetničkog dela(nja) mogućnost da se u njemu prepoznamo, da u njega utonemo i u njemu se kobeljamo, isplivavamo, tražimo onda nas je Gorankino fotografsko delo uhvatilo u tu klopku, neosporno.

UMRO JE TITO

Maj 1980. godina, DANI BOLA I PONOSA ”…ja sam bila dete SKC-a i samim tim sam celu tu stvar na ulici primetila na jedan drugačiji način… izašla sam na ulicu i videla da svuda ima fotografija, u svakom izlogu i rešila da to zabeležim… to je bio moj prvi fotografski rad u životu i tada još uvek nisam znala da stavim film u aparat…”

DREAM BIG

“EKV… prvi put objavljeni slajdovi. Biljana Tomić me je zamolila da ih slikam, onako, na krovu SKC-a, crno bele fotografije su objavljene ali ova kolor verzija nikad…”

 UNTITLED (DEATH BY GUN)*

“ Ovo je 1999. godina… poslednja fotografija Slavka Ćuruvije. Na fotografiji je Slavko sa ženom, Brankom Prpom u Svetogorskoj ulici, u blizini zgrade u kojoj su živeli a ispred koje će biti ubijen dva dana posle toga. Zoran Đinđić, 1993…. fotografisala sam ga za predizborni plakat Demokratske stranke, kampanja Pošteno. Ubijen je tačno deset godina posle toga…”

 IS THIS THE REAL LIFE?* (Šest dana juna)

(naslov inspirisan nazivom rada umetnika Saše Tkačenka “Is This Real Life”, 2013)

“ bila sam fotograf na setu filma Šest dana juna, povlašćeni fotograf, jer je moj tadašnji suprug Nebojša Pajkić pisao scenario za ovaj film u režiji Dinka Tucakovića dok je moj veliki drug Goran Trbuljak radio kao direktor fotografije…”

CINEMA 11

Dušan Makavejev, Timoti Bajford, Boris i Tucko, Slobodan Šijan, Joca Jovanović, Goran Marković, Želimir Žilnik, Miša Radivojević, Soja Jovanović, Goran Paskaljević, Saša Petrović 

ISTOG DANA ROĐENI

“Ovo su Mrđan Bajić, Biljana Srbljanović, Milica Tomić i Ivan Medenica kad su svi zajedno slavili rođendan jer su rođeni istog dana…u kafiću preko puta Predsedništva, u Miloša Velikog… taj lokal je nekad bio JUL-ovski, pa posle toga razdrndan itd… Mariju Dragojlović su pozvali na žurku a ja sam pošla sa njom….”

LA FAMIGLIA

 “Marina Abramović sa mamom 1988. kada se vratila sa Kineskog zida, a sa tatom sam je fotografisala 1994. kod njega u stanu…”

Life, Oh Life

Prijatelji, poznanici…

POMRAČENJE SUNCA

“Moji mama i tata ispred zgrade u bloku 23 na dan čuvenog pomračnja sunca u vreme bombardovanja 1999… tih dana je vladala opšta panika da se ne izlazi napolje jer sunce može da ošteti oči…!”

DANAS NEBO SILAZI U GRAD (PREKIDI STVARNOSTI)*

naziv pesme benda Kanda, Kodža i Nebojša-  Danas nebo silazi u grad sa albuma Prekidi stvarnosti

“Deveti mart, Protest mira – antiratni protesti i Raša Todosijević za vreme demonstracija 1996. godine…”

THE (HI)STORY OF ART

“Gergelj Urkom u poseti Beogradu; ženska druženja devedesetih, jednom mesečno smo se sastajale i pravile ženske žurke, ovo je 1990. kod Vesne Omčikus, druženje sa Cucom Sokić koja je tada “gostovala”; umetnik Radomir Damnjanović Damnjan, Ješa Denegri  i Biljana Tomić u SKC-u za vreme Damnjanove izložbe; Goran Trbuljak poslednji put u Beogradu, 1990. godina, njegova izložba u SKC-u; Slobodan Šijan, Milorad Glušica i Jovan Čekić kod Čekića u studiu priprema se Šijanova knjiga “Vrtoglavica”; Dejan Sretenović u Muzeju savremene…; Odlazak umetnika Mladena Stilinovića iz Beograda i njegova poslednja izložba ovde…; Skup u Sarajevu u ćevabdžinici na Baščaršiji; Damnjanov rad-  oslikavanje Ješe Denegrija…; gostovanje novosadske scene (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Mirko Radojčić, Peđa Vranešević…) u Beogradu sa Bracom Dimitrijevićem, SKC.”

MYSTIC HOME

“Beograd 1990… Slikan iz ulice Narodnog fronta sa prozora prve redakcije nedeljnika Vreme”

 THE SPIRIT…i kao da je bilo nekad

Muzički život u Jugoslaviji osamdesetih

 AVANT-GARDE

“Branko Vučićević u stanu sa mačkom Prljom; Urna Vaneta Bora koju je Jasna Tjardović donela iz Engleske da se pohrani u Beogradu…Vane Bor je bio u staračkom domu u Londonu i tu ga je Jasna i upoznala, radeći sa njim intervju za Muzej savremene umetnosti u Beogradu…”

VIS IDOLI

I Idole sam upoznala preko Džuboksa, kada su imali prvi intervju njihov u magazinu, veliki intervju u dva nastavka koji sam ja fotkala a prvu zajednicku fotku njihovu koju sam ja radila je ona kod CK zgrade. Ja sam se osećala kao porodica sa njima, bili su mi kao mlađi rođaci… pogotovo Srđan i Vlada, sa njima sam se privatno najviše družila… i sa drugima naravno ali sa njima najviše.
Fotkali smo se u Banatskom Brestovca, jer su iz magazina želeli da imaju fotografije sa nastupa u malom mestu, tako da je to bila kao reportaža… Zatim ovde su fotke iz Zagreba, kada su imali koncert u Kulusiću, sa pauze na bazenu hotela Interkontinental….

THERE’S NO GOODBYE, ONLY LOVE

“Porodica Stojana Cerovića na prozoru redakcije Vremena
Mira Furlan i Goran Gajić veče pred odlazak u Ameriku
Olja i Vlada u drugom stanju
Porodica Kičić nekad i sad: Gordan kreće u prvi razred zatim Sofija njegova ćerka kreće u prvi razred….”

Drugi deo intervjua sa Gorankom Matić