Izaći iz rutine

Ove nedelje u rubrici “Strani Beograđani” donosimo priču Francuza koji živi na Dorćolu. Ova rubrika donosi priče stranaca koji su došli u Beograd, kao i iskustva Beograđana koji su rešili da odu odavde. Oni su svi “i tamo i ovde”. Odnos ta dva sveta direktno utiče na samu sliku grada. Kako i gde ti ljudi žive i rade, šta ovaj grad njima znači?

Martin Narbaïs-Jaureguyje iz Francuske došao pre desetak godina u Beograd, gde danas živi sa suprugom i decom. Predaje francuski jezik i kaže da se odavno više ne oseća kao Francuz.

U kom delu Francuske si odrastao i šta te je navelo da dođeš u Beograd?

Odrastao sam u Normandiji i puno sam putavao u studentskim danima. Na faksu sam upoznao devojku sa kojom danas živim, a ona je delimično poreklom iz Srbije. U jednom trenutku nam je dosadila Francuska i sasvim spontano smo otišli u Irsku. Radili smo godinu dana u Dablinu neke male poslove i rešili da dođemo u Beograd, s obzirom na to da smo dobili neke ponude kao profesori jezika, tako da se te 2004. godine sve uklopilo.

Da li ste ti i tvoja porodica od samog početka ovde na Dorćolu?

Prvo smo bili u Sarajevskoj, ali nam je postalo previše urbano pa smo prešli na Voždovac. Tamo je bilo baš lepo, međutim nepraktično zbog dece i prevoza pa smo zato došli ponovo u grad, s tim što smo blizu Kalemegdana pa opet imamo to zelenilo na domak ruke.

Naša zgrada je inače zidana u Titovo vreme, i svi stanari su u njoj oduvek, zato smo mi za njih “došljaci”.

Unutrašnje dvorište me ponekad podseća na portugalske šarene ulice zbog veša koji se suši na žici.

Pored Kališa, na koja mesta voliš da odeš?

Obožavam da prođem bajsom kroz pristanište. Taj predeo je prelep. Trčim na Ušću. Zanimljiva mi je i Astronomska observatorija na Zvezdari. Naravno ponekad odemo i na Košutnjak.

Dakle, isključivo priroda?

Pa, sa decom su izlasci postali ređi… A i lokali se tako brzo menjaju. Kafići se zatvaraju da bi se otvorili novi, i tako u krug. Kada vlasnici ukapiraju da mogu da naprave veliku zaradu od već stvorene atmosfere, često se desi da izbace ljude koji su tu atmosferu kreirali, kako bi oni sami profitirali. Vrsta otimačine. Neki pabovi gde sam voleo svojevremeno da odem sada više ne postoje, a neki su se preselili. Zato su tu festivali, tada iskoristimo priliku i odemo malo u provod.

Deset godina je dug period… Da li se tvoja ljubav prema Beogradu promenila?

Naravno da volim Beograd. Ali neke stvari koje su mi na početku bile zanimljive, sada su probudile u meni gorčinu i dosadu. To je možda stvar navike.

Najviše me nervira nered, nepravda i necivilizovanost. Da ne spominjem agresiju vozača prema biciklistima!

Doduše, možda ćemo jedno vreme otići u Francusku, kako bi deci pružili kvalitetniju sredinu, a ne da mi ćerka na primer pronalazi razne bačene predmete na ulici dok šetamo… Prošle nedelje smo našli lutku Mikija koju smo sklonili sa strane, da vidimo koliko će tu da ostane.

Da li taj mentalitet može da se promeni?

Ne verujem, ali to je Balkan. Jedini način je možda otvaranje prema svetu. Ljudi koji odu odavde i vrate se imaju veću odgovornost prema osnovnim stvarima kao što su čistoća ili ekologija. Ovo što govorim deluje banalno i očigledno.

Ipak mi se čini da ljudi ne koriste u dovoljnoj meri svoje pasoše da obiđu nove destinacije, već se uvek vraćaju na ista mesta.

Mislim pre svega na Crnu Goru ili Grčku. Fali taj avanturistički duh. To važi i za lokalne sportske ekskurzije kao na primer penjanje na planine koje u suštini samo manjina praktikuje. Izaći iz rutine je eventualno jedno rešenje…

Koja je pozitivna strana Beograda?

Pre mi se svidela sloboda koju smo imali jer se tada još nije osećao uticaj Zapada. Danas dolazi do nekih nepoželjnih promena koje bi mogle da uskrate osećaj nezavisnosti i originalnosti. Prijatelji su ostali najveća podrška. Najviše se družim sa lokalcima, uz pomoć kojih sam i poboljšao srpski jezik. Upravo zbog tih ljudi mi se još ostaje ovde.

Imaš li neke profesionalne planove ukoliko se budeš vratio u Francusku?

Uvek sam hteo da postanem nastavnik, tako da trenutno spremam konkurs. Zato učim matematiku jer imam ispit krajem meseca! Biće teško, ali dugogodišnji san moram da ispunim, izuzetno sam motivisan.

Koliko često se vraćaš u državu koja je “nekada” bila tvoja, i do koje mere se osećaš kao Francuz?

Odemo porodično u Francusku dva puta godišnje. Uglavnom za novogodišnje praznike i tokom letnjeg raspusta, kao i svi ostali. Moram priznati da sam tek u inostranstvu – znači van Francuske – poprimio neke karakteristike tipičnog Francuza! Međutim, ne družim se sa zemljacima, jer se uglavnom stidim njihovih manira i ponašanja. Posebno onih na visokim položajima.