Da li imate preko 18 godina?

Vazduhoplovna komanda i zaboravljeni Ikar

Nedugo nakon poletanja prvog aviona, u proleće 1934. godine, u Zemunu je počela gradnja Komande Vazduhoplovstva Kraljevine SHS, projekta poverenog tada izuzetno cenjenom arhitekti Dragiši Brašovanu. Imajte u vidu - modernost je ubila mačku.

Krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka u Kraljevini Jugoslaviji su se dešavala intenzivna politička i kulturna previranja. Dadaistički časopis Zenit je ukinut zbog komunističke propagande, a pokret nadrealizma se raspao uz hapšenja članova zbog revolucionarnih aktivnosti. Međutim, izgradnja prestonice bila je na svom vrhuncu. Polovinom tridesetih je započeto građenje hrama Svetog Save, zgrade glavne pošte, crkve Svetog Marka, a završena je izgradnja  Parlamenta, kao i mosta Kralja Aleksandra (danas Brankov most). U bioskopima se puštao novi film Čarlija Čaplina „Svetlosti velegrada“.

Foto: Nemanja Knežević

U proleće 1934, na inicijativu Kralja Aleksandra Prvog  počela je gradnja Komande Vazduhoplovstva Kraljevine SHS u Glavnoj ulici u Zemunu (pomislite, to je samo tridesetak godina nakon poletanja prvog aviona).

Projekat je poveren Dragiši Brašovanu, mađarskom đaku i tada najpopularnijem graditelju porodičnih kuća i vila u Beogradu. Zapravo, malo koji arhitekta je toliko prisutan u našem životnom ambijentu kao Dragiša Brašovan. Skoro da nema dela Beograda u kome ne srećemo njegove građevine. Kroz njegovo stvaralaštvo se lome tri stilske epohe, i kroz njih tri različite konceptualne i kulturne utopije. Od akademizma s početka XX veka (na primer Teslin muzej, nekadašnja bogataška vila), preko ranog modernizma u međuratnom periodu (na primer zgrada BIGZ-a), do posleratne socijalističke izgradnje (na primer hotel Metropol). Savremenici su pisali da je bio harizmatičan i ekstrovertan, sposoban za brza prilagođavanja različitim istorijskim  prilikama. Nikola Dobrović (projektant Generalštaba) kasnije kaže kako je Brašovan ugađao ukusima elita i kako je njegov brz prelaz na ideje modernog pokreta, zapravo stilistički i površan. U svakom slučaju, zlatno doba Brašovanovog stvaralaštva se dešava u vreme prevrata evropske, u stvari svetske arhitekture i konstituisanja takozvane „moderne“. On je pratio strane časopise iz arhitekture i dizajna, posebno nemački Bauhaus, i 1929. zapisao „Sada valja zaboraviti sve što se znalo i početi od samog početka“. Kada se 1930. pridružio Grupi arhitekata modernog pravca, to se smatralo „pobedom ideja moderne arhitekture“. Njegova zgrada BIGZ-a, Komande vazduhoplovstva, i zgrada Banovine u Novom Sadu se smatraju „kanonskim radovima srpskog modernizma“.

Objekat Komande vazduhoplovstva je postavljen kao monumentalna blok-zgrada (poput Hotela Bristol, na primer), simetričnog volumena, glavnom fasadom orijentisanom ka Avijatičarskom trgu. Brašovan je čitavu masu zgrade razbio na tri segmenta, stvorivši utisak da se radi o tri samostalna objekta – to su glavna zgrada sa unutrašnjim dvorištem, masivna kula na sredini i zaobljena krila na bočnim stranama. Ta kula, koja podseća na kljun aviona, sadrži stepenište  i na vrhu meteorološku stanicu. Na fasadu prema Glavnoj ulici naknadno je dodata skulptura Ikara, rad novosadske vajarke Zlate Markov.

Da bi pobegli iz zatvora kralja Minoja, veliki pronalazač Dedal i njegov sin Ikar napravili su krila od perja i voska. Pre poletanja Dedal je upozorio Ikara da leti na pola puta između sunca i mora; da ne leti previsoko, kako sunce ne bi istopilo vosak, a ni prenisko, kako morska pena ne bi natopila krila. Ipak, kada je zamahnuo krilima i osetio novostečenu moć letenja,  Ikar je zaboravio na očeva upozorenja i  vinuo se uvis, u želji da dotakne sunce.

U opštoj konfiguraciji prepoznaje se simbolika Ikarovih krila ili tada modernog oblika aeroplana.Zbog toga je arhitektura ove zgrade kritikovana kao „ekspresionističko istraživanje“, „naivni simbolizam“, „manirističko odstupanje“  od glavnog principa moderne – dosledne funkcionalnosti.

0000571

Foto: Maša Seničić

„Srce mu zadrhta; dah mu se ubrza i neko razuzdano oduševljenje prože mu udove. Njegova duša se vinula visoko u vazduh van sveta, i to telo koje je on znao očistilo se u dahu i oslobodilo nesigurnosti  i zračilo je i izmešalo se sa elementom duha. Od ekstaze leta oči mu se ozariše, pomami mu se dah i zadrhtaše njegovi udovi koje je šibao vetar. Grlo mu je gorelo od želje da glasno zaklikće, zaklikće kao soko ili orao u visinama, da prodorno zaklikće vihorima o svom oslobođenju.“ 

Džejms Džojs / Portret umetnika u mladosti

Godine 1935. završeni su spoljni radovi a iznad petokrilnih staklenih vrata postavljen je natpis Blaženopočivšem Kralju Aleksandru Prvom Ujedinitelju koji je ubijen nekoliko meseci nakon početka izgradnje.

Kada je u potpunosti završena, 1936. godine bila je to najviša zgrada u Beogradu (36m). Baš tih dana je Politika izveštavala kako je „sudbina svetskog mira sada u rukama gospodina Hitlera“.

Sunce je otopilo vosak i Ikar se u kovitlacu perja survao u more i utopio. Dedal je okrivljavao svoju veštinu za sinovljevu smrt, a mesto u moru gde je Ikar pao i utopio se nazvao je Ikarijom.

Šezdesetih i sedamdesetih je ovde bio živ kulturni centar u kome su se dešavale igranke i koncerti, a pristup je bio moguć samo uz člansku kartu. Jedna gospođa nam je ispričala kako se učlanila u  Padobransko društvo samo da bi preko njih dospela do članske karte Doma vazduhoplovstva  i  društvenog života koji se tu odvijao.

20170330_122239

U proleće 1999. u NATO napadu pogođen je središnji deo zgrade i centralna kula. Major sa kojim smo razgovarali kaže da nikada nije obnavljana, već samo malo počišćena. Zavod za zaštitu spomenika kulture kaže da je 2000. zgrada rekonstruisana, a mi vidimo polupane prozore i polu-napuštenu ruinu.

Ikarija je grčko ostrvo u istočnim Egejima, poznato kao mesto gde ljudi neuobičajeno dugo žive.

Treba otići na Ikariju.

Lajkuj:

Komentari:

  1. ikarus says:

    sjajan clanak, tuzna realnost. ta zgrada je jedan od simbola propadanja nase kulturne bastine. uporediti ovakav biser sa onom bocom dezadoransa od 200 spratova sto treba da nikne pored reke.. lepim svoja krila, letim odavde dok jos imam snage

  2. Sjajno je napisano i predivo. Prokleti bili sve države NATO pakta što nam ovu uspomenu na Branšovana i spomen Ikara. NATO zlotvori nisu za kajanje zbog terora ISISA jer su ih oni stvorili pa i dalje nastavljaju.Ali dožiže i njima bro kraj,kao Zezaru Rmskog carstva.

    1. pirossi says:

      Sve i da NATO-u dođe kraj, zgrada će ostati polupana i nerestaurirana. Znam nas.

  3. Ernst says:

    Zgrada komande vazduhoplovstva u Zemunu ! Konačno se neko setio.
    Brašovan simbolički izvođač ili genije,retorički aspekt planiranja posleratnog Zemuna je načet,vrlo vredan,deluje kao crtica većeg rada ili istraživanja.
    Komanda vazduhoplovstva utopijski topos1936.Odnos Brašovan/Dobrović varirao.
    Monumentalnost,Ikar,Džojs..Odlično.(„Džojs ima Dablin,Albahari ima Zemun“)

Ostavite komentar:

Slični članci: