U ovom izdanju rubrike Arhitektura, predstavljamo zgradu Urbanističkog zavoda Beograda, na uglu 29. novembra i Palmotićeve.
Ova građevina datira iz 1970. i delo je srpskog arhitetkte Branislava Jovina. Pripada pravcu brutalizam, koji ne nosi nikakvu vezu sa pojmom brutalno, već joj je koren francuska reč brute – beton jer se služi neobrađenim betonom. Ovaj pravac vezuje se za kasni modernizam i njegovu kritiku, konrektno tendeciju da stil nadvladava ideologiju koju komunicira.
Branislav Jovin, koji je i sam sedamdesetih godina radio kao urbanista u Zavodu, poznat je po svom iscrpnom angažmanu u timu koji se zalagao za “urbanistički preokret” koji podrazumeva metro nasuprot spetljane mreže automobilskih i tramvajskih puteva. Tokom svoje karijere, kao urbanista i arhitekta, radio je na uređenjima velikog broja pešačkih zona i slobodnih površina (obala Save, ispred Sava Centra, muzeja “25. maj”, hotela Jugoslavija, potez Zmaj Jovina, Rajićeva, Obilićev venac), sa S. Maksimovićem projektovao je zgradu opštine Novi Beograd i bio angažovan na velikim infrastrukturnim projektima poput auto-puta kroz Beograd.
U razgovoru sa arhitekticom Dubravkom Sekulić o zgradi Zavoda, skrenula nam je pažnju na zanimljiv detalj “kako betonske grede koje su potrebne strukturno da bi zgrada stajala, služe kao zasenčenja da prozori budu u senci”.
Lajkuj:
Komentari:
Ostavite komentar: Cancel reply
Slični članci:
- Jugoslovensko dramsko pozorište i polja za transformaciju
Jugoslovensko dramsko pozorište i polja za transformaciju
Čuveno vračarsko pozorište kroz vreme, režime, rekonstrukcije i performanse.
- Tehno arhitektura devedesetih
Tehno arhitektura devedesetih
Šta je oblikovalo gradsku arhitekturu na kraju milenijuma, u kom se odnosu ona nalazi sa popularnom kulturom, i naposletku - ko je imao moć da gradi tehno palate?
- Bajrakli, jedina preostala beogradska džamija
Bajrakli, jedina preostala beogradska džamija
O prostorima prestonice na kojima su nekada postojale džamije, o strukturi spomenika kulture i njihovom spaljivanju, kao i o velikom pitanju: čija je to kultura (naša i civilizovana - evropska, ili ona divlja - orijentalna).
- BINA 2018: Od communis do komunikacija
BINA 2018: Od communis do komunikacija
Trinaesta Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture održaće se od 10. do 31. maja.
- O banalnom i uzvišenom u savremenoj gradnji Beograda, a i šire
O banalnom i uzvišenom u savremenoj gradnji Beograda, a i šire
Nova elita želi da živi u romanu Mir Jam.
U razgovoru sa arhitekticom Dubravkom Sekulić o zgradi Zavoda, skrenula nam je pažnju na zanimljiv detalj “kako betonske grede koje su potrebne strukturno da bi zgrada stajala, služe kao zasenčenja da prozori budu u senci”
ово није никакав занимљив детаљ. јовин је знао за корбизјеове брисолеје и то је овде применио на модификован начин.