Da li imate preko 18 godina?

Susret ili sva lica ljubavi

Sa autorkom Marijom Strajnić pred premijeru njenog prvog filma.

Autor:

“Moja baka Jelena je imala 13 godina kada je upoznala Dragutina, na letovanju u Smrtićima. Kada se leto završilo, ona se vratila kući u Beograd, a on na studije u Zagreb. Bila je to 1953. godina. Od tada pa nadalje, počeli su da pišu pisma. Jelena je sačuvala svaki papirić koji je ikad dobila od njega, od prvog pisma kojim ju je pozvao na sastanak, do poslednjeg koje joj je stiglo pre par dana”. “Susret” je dokumentarni film Marije Strajnić koji će premijerno biti prikazan na festivalu Beldocs u subotu 5. septembra u 22h u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije.

Za nekoliko dana će biti prikazan tvoj prvi film “Susret”. Da li imaš tremu?

Da, imam ogromnu tremu! Prvo, zbog toga što sam tokom rada na filmu bila toliko van svoje komfort zone da sam se sve vreme pitala šta mi to treba u životu. Drugo, film je o mojoj baki, jednoj od meni omiljenih osoba u životu, prema čijoj priči osećam veliku odgovornost i samim tim strahujem da li sam uspela da je dovoljno dobro ispričam.

Ne dolaziš iz filmskog sveta, kako je došlo do toga da snimiš film?

Od prvog trenutka kada mi je baka ispričala svoju priču bila sam toliko dirnuta da sam shvatila da ja to moram na neki način da sačuvam i prenesem dalje. S obzirom da priča ima višeslojnu strukturu, delovalo mi je da je film najzgodniji medij da se ona zabeleži, iako ne dolazim iz sveta filma. Odmah sam krenula da snimam probne kadrove, koji su mi poslužili za konkurs Sufinansiranje proizvodnje kratkometražnih dokumentarnih filmova, koji je raspisao Filmski centar Srbije. Na svoje veliko iznenađenje i radost, dodelili su mi novčana sredstva, nakon kojih sam krenula u celokupnu avanturu. Kažem avantura jer je celo snimanje zaista to i bilo –  jedno od najuzbudljivijih poduhvata na koji sam se ikada odvažila.

Ti si “apsolutni” autor na ovom ostvarenju – napisala si, snimila, montirala i na kraju prevela svoj film…

Jeste, ta megalomanija će mi jednom doći glave (smeh). Sve osim muzike i zvuka sam radila ja. Ali ni to nije bila svesna odluka. Sve vezano za ovaj film je išlo vrlo spontano i neplanirano, ulazila sam iz jedne faze u drugu i dok shvatim šta mi je činiti već sam pola uradila i onda mi je najprirodnije bilo da sve isteram sama do kraja, jer sam verovala da će film na taj način imati tu neku početničku autentičnost. Kad je sve toliko novo i nepoznato, jedino što ti preostaje je da budeš iskren i nadam se da će se to videti.

O čemu je “Susret”?

Susret je za mene priča o trajanju i slobodi. O percepciji međuljudskih odnosa i o tome koliko lica može imati ljubav. O tome kako umetnost probija granice. O mojoj baki Jeleni i o Dragutinu, njenoj srodnoj duši, sa kojim je tokom 65 godina aktivno komunicirala isključivo putem pisama i poezije.

Da li ćeš snimati još?

Da ste me to pitali pre nego što je film bio gotov sigurno bih rekla da nema šanse, ali sad već imam jednu ideju za novi dokumentarac, tako da ću se možda ponovo uhvatiti u koštac sa snimanjem u nekom trenutku. Bila bi šteta ovo stečeno znanje ne iskoristiti. Ali svakako nikad više ne radim sve sama!

Plakat filma Susret

Lajkuj:

Komentari:

  1. Marta says:

    Prelepo. Bake su sve.

Ostavite komentar:

Slični članci: