Roméo Julien & Julie Hascoët / Stranci u Beogradu

Za razliku od dosadašnjih «stranaca» koji ovde žive već duže vreme, mnogo je i onih koji su samo u prolazu. Ove nedelje vam donosimo priču francuskih umetnika Roméa i Julie koji su u proteklih mesec dana radili i boravili u Beogradu. U toku su pripreme za otvaranje njihove izložbe u lokalu KM8. 

Kada i kojim povodom ste došli u Beograd?

Stigli smo 21. septembra jer smo bili pozvani na umetničku rezidenciju, čiji se program zove «Prekomanda», u nezavisnom kulturnom centru Matrijaršija u Zemunu. Ekipa Matrijaršije organizuje svake godine u ovo vreme festival Novo Doba. Mi smo stigli dan pre samog početka festivala, i samim tim je naša prva nedelja bila neverovatno intenzivna što se tiče susreta i otkrića.

Koliko još ostajete?

Bilo je predviđeno da projekat koji ovde realizujemo traje mesec dana. Sledeće nedelje napuštamo Beograd i krećemo ka novim avanturama.

Da li nameravate da se vratite?

Sigurni smo u to, pre svega zato što smo stekli bliska prijateljstva. Ekipa koja nas je ugostila predivna je. Ne samo da se nadamo povratku kako bi smo se ponovo videli, već očekujemo da se nađemo i u Francuskoj ili u belom svetu negde na putu. Beograd kao grad nam se jako dopada, ali toliko je obiman da nismo stigli dobro da ga upoznamo – razlog više za vraćanje.

Kako biste opisali mesto gde ste smešteni?

Matrijaršija se nazali u ulici Đorđa Čutukovića 13. Šačica ljudi tu živi svakodnevno, ali mnogo ljudi prođe u toku dana, kako zbog priče tako i zbog posla. Vrlo je dinamično. Organizuju se svirke ili žurke, izložbe i obroci. Ekipa ugosti svake nedelje mlade invalide s kojima sarađuje na grafičkim ili muzičkim projektima – tako se rodila grupa «Bitlsti». Ovde je takođe atelje serigrafije jer je dosta umetnika umešano u ovu tehniku. Pored toga postoji i atelje koji omogućava kolektivu Mubareć i pozvanim prijateljima da se okupe svake subote kako bi zajedno pravili nove vizuelne projekte.

Šta vam se sviđa u Beogradu?

Cenimo razlike u stilovima koji se mogu primetiti na relaciji Zemun – Novi Beograd – Stari Grad. Veoma je bogat u kulturnim aktivnostima, iako je većina institucionalnih muzeja paradoksalno zatvorena!

Tri omiljena mesta?

Proveli smo dosta vremena u šetnjama, bez specijalnog zadržavanja na jednom istom mestu. Verovatno smo najbolje upoznali Zemun, jer smo tu smešteni. Svideo nam se deo gde je svake nedelje buvlja pijaca. Jedne noći smo se šetali par sati nakon koncerta Mimi Mercedez. Divno smo se proveli u nekom malom restoranu pored Save uz riblju čorbu. Hteli bismo još više vremena da provedemo u kafanama! Ali mnogo toga ostavljamo za sledeći put.

Šta vam se, na prvi pogled, nije svidelo?

Ne možemo reći da nam se nešto nije svidelo. Međutim, ono što nas je šokiralo kada smo stigli, jesu mnogobrojni grafiti ispisani ćirilicom koju ne znamo da čitamo ali na kojima prepoznajemo keltski krst! Neko nam je objasnio da je to povezano sa huliganima. Nismo samo u Beogradu primetili tendenciju ka prikazivanju neonacističkih simbola na zidovima, ali je uvek veoma neprijatno. Izvan toga, srećni smo kada vidimo neke ljubavne poruke, ima ih dosta.

Kad već spominjete ljubav, «Romeo i Julie» zvuči romantično. Kako opisujete vaš odnos?

Ne vidimo sebe kao par, već kao binom, nalik Betmenu i Robinu. Tako izbegavamo potencijalnu porodičnu dramu.

Vaš umetnički pristup je usko vezan za pitanja urbanog, arhitekturalnog i istorijskog odnosa koja čine celinu jednog Grada. Kako biste opisali trenutnu situaciju u našoj prestonici? 

Naše znanje nije dovoljno kako bi smo pružili konkretan odgovor. Nemamo duboku sliku ni o srpskoj kulturi, ni o njenoj kompleksnoj istoriji. Primetili smo koliko je teško ući u vežbu analize. Naš projekat ima tendenciju da postavlja pitanja, a ne da nalazi odgovore. Svakom gradu pristupamo zamišljajući zgrade kao ljuske, ili eksoskeletone, koji okružuju tela stanovnika.

Kakvo je vaše iskustvo sa Beograđanima? Koju vrstu atmosfere doživljavate ovde?

Lako i prijatno se stvaraju kontakti. Beograd je raskrsnica između Istoka i Zapada, i to se oseća. Dok hodamo kroz grad, istovremeno otkrivamo antičku tvrđavu, komunističke zgrade, šarene pijace, ratne ruševine. Kada pređemo most, odjednom se nađemo u okruženju austrougarskog stila, prolazimo duž reke i njenih ribara. Malo dalje, teleportujemo se u rimsko naselje sa kućicama od sirove cigle, gde stoje grčke statue. Da ne spominjemo Novi Beograd sa monumentalnim kulama u čijem podnožju leži vašar. Dakle, divno je naći na jednom mestu ovoliko anahronizma, različitosti – pravi «patchwork».

Da li biste odvojili neki posebni muzički pravac sa ovih prostora? Imate li pesmu koja je obeležila vaš boravak?

Postali smo pravi ljubitelji turbofolka! U stvari, pre nego što smo došli, slušali smo  neke grupe iz osamdesetih kao «Max & Intro», «Boye», «Šarlo Akrobata», itd. Naša omiljena aktuelna grupa je «Repetitor». To je naš fazon. Ali turbofolk je… paralelni univerzum. Pesma Mie Borisavljević «Ja bih se s tobom topila» konstantno se vrti u Matrijaršiji i definitivno je postala naša «Prustova madlena», pre svega jer dugo ostaje u glavi i teško ju je izbaciti.

Večeras u 19:00 je otvaranje vaše izložbe «Radovi u toku 1/7 Beograd» u lokalu KM8. Šta posetioci mogu da očekuju?

Tematika se kreće oko transformacija u urbanom prostoru. Instalacija je zamišljena kao vizuelni biro istraživanja. Gradilište je glavna stavka, ali to gradilište istovremeno odgovara i umetničkom procesu. Kroz ruševine i ostatke materijala, ispitujemo generalno stanje metamorfoze arhitektonske forme u jednom gradu. Vizuelni atlas koji smo pripremili evocira uspomene na razvoj ali istovremeno i uništavanje, a zatim rekonstrukciju objekata i spomenika. Dakle, ruševina je na kraju svakog ciklusa jedne ere ili civilizacije, i simbolizuje promenu.

Koje su vaše sledeće destinacije?

Dinamika našeg kretanja i posla je prilično jaka. Sledeća stanica za nas je Istanbul, gde ostajemo tri nedelje. Istražićemo taj grad i nastaviti da stvaramo u skladu sa našom tematikom urbanog prostora i njegovih transformacija. Kroz slikarstvo i polaroid (po prvi put) možda napravimo na licu mesta neki fanzin. Našli smo mali atelje u kvartu Kadiköy, tako da očekujemo simpatične događaje. Posle toga, nastavljamo ka Gruziji povodom festivala «Tbilisi Book Days» gde ćemo održati konferenciju o nezavisnom izdavaštvu.

Izložba «Radovi u toku 1/7 Beograd»

 KAD: otvaranje sreda, 21. oktobar 2015 // 19:00

traje do 23.10. 2015. i otvorena je između 15:00 i 19:00

GDE: KM8, Kraljevića Marka 8

Dodatni linkovi:

https://www.facebook.com/matrijarsija/info/?tab=overview

http://www.fijuk.net/

https://www.facebook.com/FIJUKPRODAVNICA

Julie Hascoët : www.experiments.fr

Roméo Julien : www.romeojulien.fr