Da li imate preko 18 godina?

Stara mesta: pet beogradskih časovničara

Tragajući za starim majstorima upoznali smo niz neposrednih i izvrsnih zanatlija širom Beograda, ali se i suočili sa činjenicom da je deo njih zbog restitucije nepovratno napustio lokale u kojima se odigravao vredan višedecenijski rad.

3
2

2016-ba-casovnicari-nk-32

Odabir samo nekoliko starih mesta za predstavljanje nije nikada jednostavan zadatak, niti je pri ovom izboru moguće biti sasvim objektivan; jedan tekst, dakle, nipošto nije konačan ili sveobuhvatan, ali njegova dužnost leži u tome da ponudi raznovrsnost. Majstori sa kojima smo razgovarali nalaze se u različitim, udaljenim delovima grada, a njihove jedinstvene priče formiraju sliku o nekom drugom Beogradu, onom u koji najčešće zalazimo vođeni nuždom za tačnim vremenom. Mnogobrojne lokalne televizijske stanice i novine radile su reportaže o časovničarima, prevashodno sa romantičnom željom da svojim čitaocima približe nekadašnji duh grada. Polazeći više od potrebe da se istraži savremeni status jednog zanata nego od melahnoličnih pitanja o njegovom naslućenom propadanju, prošetali smo Beogradom, te posetili neke od starosedeoca i njihovih naslednika.

2016-ba-casovnicari-nk-31

MAKENZIJEVA

Radnje nema. Voskar se u toku godine preselio u Kosovsku ulicu, obućar je i dalje tu, ali izostaje izlog sa mesinganim postoljem na kojem se nalazilo nekoliko pažljivo posloženih satova. Vraćam se, proveravam: da, tu su sada samo dva lokala koji prodaju gotovo identičan asortiman keramičkih proizvoda. Časovničar više ne postoji. U poprečnoj, Mutapovoj ulici, između bureka kod Čede i odavno zatvorene krojačke radnje, nalazi se i jedina preostala sodadžijska radnja u Beogradu, stara 70 godina. Razgovaram sa gospođom koja je vodi, o zanimljivim mestima koja se nalaze oko Kalenić pijace, kada mi usput napomene kako je časovničar Vojislav Petrović zbog restitucije morao da napusti svoj lokal. Seća se da je to bio jedan od lepših izloga u komšiluku, a beskonačne keramičke posude koje su ga zamenile su joj izlišne i neukusne. Priznaje, međutim, da i nju čeka ovakva budućnost u borbi oko prostora za rad: sve beogradske zanatlije se nalaze u sličnom problemu jer se njihov povlašćen položaj – koji im je država pre mnogo godina omogućila sa dobrim razlogom – postepeno sasvim gubi. Kako smo naknadno saznali, gospodin Petrović se preselio u Merkator, ali ga tamo nismo našli.

CETINJSKA

Časovničar Zujović u Takovskoj je na pauzi za ručak u sred svog podeljenog ranog vremena, te se sa njim nažalost mimoilazimo. Nešto niže, u Cetinjskoj 12a, iznad rupe u zidu stoji natpis prema kojem zaključujemo da će se ovde ubrzo otvoriti podrum vina. Komšinica iz susedne, veoma simpatične pekare, obaveštava nas kako časovničar Pavić još od juna nije više ovde. Restitucija. Budući da se preselio nedaleko, u Ulicu 29. novembra, posećujemo ga u juvelirskoj radnji sa čijim vlasnikom sada deli prostor. Petar Pavić je veoma tih i miran, mlad čovek, čiji izgled i ponašanje ne podražavaju vodeće stereotipe o sajdžijama. Radnja u kojoj je do nedavno radio bila je pod zakupom njegove porodice oko 60 godina, ali je zbog kirije koju su nametnuli novi vlasnici Pavić morao da pronađe novo mesto za rad.

Uključen je radio, a sa njega ide klasična muzika. Petar priznaje da nije postao časovničar zbog svoje želje, već iz nužde, jer je trebalo pomoći majci i radnji koja se našla u problemu. Časovničarski zanat je porodična tradicija, a kako Petar nažalost nije imao prilike da sa ocem provede dovoljno vremena za njegovo izučavanje, svemu ga je naučila majka Svetlana. Ona se specijalizovala za zidne satove i danas radi takođe u Beogradu, a odnedavno ima radnjicu u Čumićevom sokačetu. Petar je zapravo studirao sociologiju, ali na ovom fakultetu nikada nije diplomirao; tvrdi da je to zato što je kao sajdžija pronašao nešto u šta mu je zanimljivije da gleda nego u ekran računara. Premda se više ne nalazi u svojoj radnji, oko Petra je i dalje alat koji koristi od samog početka, oko dvadesetak delova osnovne opreme starije od njega. Kako kaže, ne koristi ih iz nostalgičnih razloga, već zato što je taj čelik neuporedivo kvalitetniji od ovog današnjeg.

2016-ba-casovnicari-nk-13

Časovničar Pavić veruje da svaki sajdžija ima nešto u čemu posebno uživa, a kako kolega ima manje nego posla, oni ponekad popravku satova prosleđuju jedni drugima i u tom smislu nisu konkurencija. Veoma važna časovničarska etika ogleda se u poslovima koji se prihvataju, kao i u onima koji se odbijaju! Što se Pavića tiče, on bira da primi pola starih i pola novih satova, a ne pristaje samo na ono što bi mušteriju navelo na neprijatno i dugo čekanje. Poslednje pitanje koje smo mu postavili bilo je lično koliko i profesionalno – da li neko okružen otkucajima neprestano mora biti okružen i mislima o vremenu. Nakon što nas je zamolio da isključimo diktafon, odgovorio je kako su za njega satovi igračke, a da vreme mora biti nešto veće, subjektivno, neodredivo, te možda upravo zbog toga Petar Pavić nikada ne nosi ručni sat. Zainteresovan za druge majstore koje nameravamo da posetimo, časovničar nam je dao broj telefona Milutina Đinića, upozorivši nas da ne insistiramo na poseti ukoliko shvatimo da je trenutak pogrešan. Nedugo potom, čuli smo da je gospodin iz Svetogorske ulice preminuo od teške bolesti, a njegova radnja uskoro će biti prazna.

SAVSKA

Majstor Velkovski Dragoslav nije unutra u trenutku kada ulazimo, pa shvatamo da smo ga prekinuli u razgovoru sa prijateljima iz mehaničarske radnje koja se nalazi odmah do njegove. Izvinjavamo se, ali gospodin Velkovski već je iza pulta i daje nam osnovne informacije: radnju je osnovao njegov otac koji je sredinom 50-ih došao iz Skopja, a od 1964. godine se ona nalazi gde i sada, u Savskoj br. 7. Dragoslav je završio Višu ekonomsku školu ne znajući da će postati sajdžija, a njegova nesvakidašnja prošlost vidljiva je kroz staklena vratanca vitrine u kojoj stoje fotografije; naime, bavio se profesionalno fudbalom i igrao u drugoj ligi, između ostalog za Sutjesku iz Nikšića. Nakon svega toga, usavršio je časovničarski zanat u mašinskom centru «Prvi maj» 1983. godine.

2016-ba-casovnicari-nk-1

U njegovoj časovničarskoj radnji, čiji je drveni enterijer sasvim očuvan, nalazi se veliki broj kaiševa i satova različitih proizvođača, ali i jedan mali ispravni ventilator, star gotovo koliko i sama radnja; na njega nam je posebno skrenuta pažnja. Lokal, razume se, ne pripada sajdžiji, ali posla ima dovoljno da se uvek bude makar na pozitivnoj nuli. Restituciju ne pominjemo jer gospodin Dragoslav ne zna ko će ga naslediti i šta će se dogoditi u bliskoj budućnosti, ali otkriva da postoje još dva brata Velkovski, takođe časovničari: jedan radi na Dušanovcu, drugi u Batajnici.

Dok odlazimo, majstor se vraća hladnom pivu i svojim prijateljima, a ovaj gotovo staromodni prizor zaista prirodno pripada okolini Železničke stanice u kojoj i dalje opstaju razni zanatski lokali. Na početku Sarajevske ulice, Milešević Momir isto tako radi kao časovničar, ali na njegovim vratima zatičemo natpis da će se brzo vratiti. Iako sada nismo uspeli da ga sretnemo, jedan mehanički sat me je već nekoliko puta naterao da prođem ovuda, a majstor Milešević upozorio me je da ga stalno nosim i gledam na njega: to je jedini siguran način da sat poživi.

VENIZELOSOVA

Produžavamo ka časovničaru Dušku Dragašu, koji se nalazi u broju 22, Venizelosova ulica, vrata do jorgandžije. O istorijatu mesta u kom se nalazimo ima da nam kaže samo najosnovnije, bez ulepšavanja, a to je da je 1956. godine, njegov otac otvorio ovu samostalnu časovničarsku radnju u kojoj je radio do 1968, kada je preminuo. Otac se školovao u «Insi», tačnije, tamo je polagao majstorski ispit, a Duško je najviše naučio radeći kod tatinog ujaka, Dušana Varde, koji je imao radnju u Prizrenskoj ulici. Nakon očeve smrti, iako mašinac, Duško je 1970. godine iz praktičnih razloga preuzeo radnju na sebe i od tada u njoj provodi svaki dan, puno radno vreme, bez obzira na to što je već nekoliko godina u penziji.

2016-ba-casovnicari-nk-34

Što se tiče samog časovničarskog zanata, majstor Dragaš smatra da je to posao kao i svaki drugi, a uzbudljiv postane samo ukoliko se nešto slomi ili se sitan deo zagubi; za skupocene satove – čije bi izučavanje možda predstavljalo izazov – fabrike daju dugogodišnju garanciju. Iza majstorovih leđa, pažljivo poređane, nalaze se mašine za otvaranje i zatvaranje satova, kao i mašina za regulisanje, kako kaže, takozvani kardiogram za satove. Gospodin Dragaš ga uključuje, pri čemu se priseća kako je u trenutku kada je kupio ovu mašinu radio dva meseca samo da bi je otplatio. Vibrograf pravi male tragove na papiru, pokazujući kako prikačeni mehanizam radi; majstor šteluje sat dok crta ne postane ravna. Nakon toga, gospodin Dragaš rasklapa drugi sat i njegove delove strpljivo spušta u korpicu, koja zatim ide u kiselinu. Kompletno čišćenje traje ukupno oko trideset minuta, a sastoji se od nekoliko pojedinačnih procesa nakon kojih se delovi suše. Alat koji se takođe nalazi u radnji, a više se ne koristi, jesu mašine za promenu osovina, predivno upakovane u specijalno napravljene drvene kutije. Sada, kada satove uglavnom pokreće elektronika, menjaju se samo baterije ili se prosto stavljaju potpuno novi mehanizmi. Popravka je postala prilično jednolična.

Dva ogromna sata, koji izledaju više kao delovi nameštaja nego kao podsetnici na vreme, pripadaju gospodinu Dragašu i predstavljaju nasledstvo od oca, a časovničar nas upoznaje sa činjenicom da je nekada proizvodnja sličnih satova bila više nego uobičajena, i to kao integralnih delova spavaćih soba ili kuhinja. Nakon četrdesetak minuta provedenih u radnji, majstor nas kroz smeh pita šta ćemo sada sa tolikim fotografijama, te otvara kredenac da nam pokaže nekoliko napravljenih u istoj ovoj radnji, od kojih je jedna završila i u britanskim novinama. Kada konačno zaključi da nema šta više da nam kaže, on nastavlja sa svojim poslom, pa zajedno komentarišemo kako je zanimljivo što je pult od stakla, tako da mušterije mogu da vide šta časovničar radi. Ovo se čini kao još jedna zaostavština nekog prošlog vremena: transparentnost i nedostatak mistifikacije u radu.

GOSPODSKA

Snimak iz radnje na diktafonu beleži 48 minuta, premda makar 10 mora biti samo zvuk brojnih satova koji različito svedoče o prolaznosti u sobi prekrivenoj lamperijom. Majstor Srboljub Jović je izuzetno ljubazan, ali dok iza drvenog pulta gleda u svoje šake i mehanizam između njih, jasno je da je daleko zainteresovaniji za časovnike nego za posetioce. Motiv golubova koji se pojavljuje u radnji otkriva njegovu drugu strast, pored ove očigledne, u kojoj je gospodin Jović našao svoje zvanje. Radnju u Gospodskoj ulici nasledio je davnih šezdesetih od Miodraga Kostića, iako ona beleži postojanje još iz 19. veka, a Jovićeva ćerka Gordana sada nastavlja posao u kom joj ponekad ne veruju da je majstor jer je žena. Kada malo bolje razmisli, zna za samo još dve žene koje su časovničari u Beogradu, a jedina koju zapravo poznaje živi i radi u Brusu. Srboljub je već 16 godina u penziji, ali i dalje joj pravi društvo, a Gordana koja je po struci optičar sada vodi radnju. Gordanina majka takođe je radila sa satovima, na traci u čuvenoj fabrici «Insa», čija se proizvodnja nalazila u neposrednoj blizini njihove radnje.

2016-ba-casovnicari-nk-18

Nakon što je tokom 90-ih lokal u kom se nalazi kratko bio na prodaju, zemunska časovničarska radnja je u procesu restitucije dospela u nezavidnu poziciju čak i bez živih naslednika – prostor je pripao gradu, koji je neočekivano podigao kirije na dupli iznos. Na sreću, Jovići i dalje imaju dovoljno posla, a svi njihovi zidovi prekriveni su satovima od kojih su neki i zaboravljeni, nikada pokupljeni sa popravke: papirići koji upućuju na vlasnike poprimili su žućkastu boju i vire ispod prašine. Osim gomile alata, raštrkanog tako da se Gordani nalazi na dohvat ruke, tu su i mašine: vibrograf, za regulativu satova, kao i nekoliko manjih predmeta čija je izložbena vrednost verovatno postala veća od upotrebne.

Dok razgovaramo, razgledamo biljke, nalepnice i razna alkoholna pića dobijena na poklon, a u radnju ulazi supruga kineskog ambasadora koja lično donosi pozivnicu za proslavu 67 godina od osnivanja Narodne republike Kine. Gordana objašnjava da su oni vremenom postali kućni prijatelji, te da je sve počelo od toga što je kineski ambasador došao kod njih u radnju da šegrtuje. Prihvatila ga je, kao što bi i bilo kog drugog učenika, jer misli da je praktičan rad jedini način da se o ovom zanatu nešto nauči. Kao strastveni ljubitelj satova, Gordana poseduje jedan ručni koji nikada ga ne skida, ali priznaje da joj otkucavanje zidnog sata u kućnoj tišini često biva nepodnošljivo. U radnji, međutim, i ne primećuje preko stotinu istovremenih sekundara.

Što iz stvarne potrebe, što iz nekog prećutnog zajedništva, čini se da se svi beogradski časovničari poznaju i među sobom poštuju već decenijama. Postoji neka živa i drugačija mapa grada koja ih sve povezuje, zajedno sa majstorima koji izrađuju staklo, dobavljačima opreme i onima koji trguju neophodnim delovima. Obrazovni centar «Prvi maj» u kom se nekada pohađao časovničarski zanat danas ne postoji, a za ovakvu nastavnu jedinicu ni na drugim mestima više nema dovoljno zainteresovanih. Osim mahom teorijskog kursa na Narodnom univerzitetu «Božidar Adžija», u Srbiji nema nikakvog relativno institucionalizovanog načina da se postane sajdžija, dok u inostranstvu postoje škole u Švajcarskoj i Nemačkoj. Ovaj zanat se, kako tvrde majstori, ipak ispravno može naučiti samo posmatranjem, pokušavanjem i radom, a nijedna knjiga ne vredi dok se sami ne suočite sa satovima: zidnim, stonim, šahovskim, ručnim. Svi časovničari koji su nas ugostili u svojim radnim prostorima primaju na šegrtovanje, te ostaje nada da će biti onih koji će samoinicijativno želeti da usavršavaju znanje o ovim naprednim mehanizmima – bilo da su ambasadori ili radoznali srednjoškolci. Sve to, naravno, ukoliko sprovođenje restitucije ne ostavi pustoš iza nekolicine preostalih beogradskih samostalnih časovničarskih radnji.

2016-ba-casovnicari-nk-8

Lajkuj:

Komentari:

  1. Veca says:

    Casovnicar Vojislav iz Makenzijeve je sada u Cara Nikolaja, prekoputa Intese.

    1. Maša Seničić says:

      Hvala Vam na toj informaciji!

Ostavite komentar:

Slični članci: