Ručak u Berlineru

Pre koju nedelju u Savamaloj (na Savamaloj? na Savamala-i? u maloj Savi? Jel postoji neki koncenzus oko ovoga?) otvorena je pivnica Berliner. Imali smo ideju da intervjuišemo ekipu koja vodi ovo mesto, što obično znači da napravimo dogovor sa menadžerom i planski odemo sa tom namerom. Onda smo jednog popodneva jednostavno ogladnele i otišle na ručak.

Dok su se četiri žene našle u isto vreme, na istom mestu, moralo je da prođe četrdeset minuta, pet telefonskih razgovora i jedno dvadeset kamiona i cisterni. Po ulasku u Berliner prvo što smo primetile da u Beogradu zaista ne postoji mesto sa sličnim bavarskim enterijerom i da je okupiran zanimljivom, opuštenom ekipom (momci koji deluju kao da su izašli sa posla, deca koja trčkaraju, parovi itd). Preskočićemo opis fotelja i lampi i odmah preći na utisak: mesta za sedenje su udobna, stolovi dovoljno raštrkani da niko nikom ne sedi na glavi, muzika dovoljno suptilna da je nismo primetili, a hrana je došla brzo.

Od klope smo u naletu alavosti naručile ne toliko raznovrsna jela u ogromnim količinama (npr. 18 knedli sa šljivama). Propustile smo kobasice i perece, ali za klasičnu piletinu i neku sa susamom i soja sosom i pomfrit možemo da kažemo da smo slistile.

Pile smo i odlično belgijsko pivo Hoegaarden. Na kraju – svaka je dala oko hiljadu dinara, a negde oko četrnaeste knedle smo počele da haluciniramo od svega što smo pojele, plus jedna od nas do kasnije te večeri nije uspela da zakopča poslednje dugme na farmerkama (classy). Pritom smo se i baš, baaaaš glasno smejale, bez da nam je iko zamerio. 

Dok ne odemo ponovo nećemo znati da li je do tog suludog dana ili Berlinera, ali činjenica je da smo ostale duže nego što smo planirale, pojele više nego što je razumno, a osećale se bolje nego što je to pre podne obećavalo.

Berliner pivnica se nalazi u Braće Krsmanovića 6.

Radno vreme: utorak-četvrtak 13h-1h, petak, subota 13h-2h, nedelja 13h-1h