Da li imate preko 18 godina?

Restoran TRI

Skije na zidu i raviole sa lavandom

Posle polučasovnog bauljanja po hodnicima i zadnjim dvorištima kompleksa zgrada u Kralja Milana 4, pregladneli preusmeravamo se ka Kralja Milutina 4, gde se restoran Tri zapravo nalazi. Već u hodniku konstatujemo da “Ovo miriše na dobro.” Ulazimo u predivan, svetli salonac i smeštamo se za jedan od šarmantno restauriranih stolova.

Od klope biramo od svega po malo – domaće raviole sa lavandom, juneću rozbratnu u medu, bruskete, semifredo, čokoladni tart. Meni je sveden, maštovit i povoljan. Hrana nepretenciozna i ukusna. Siti i srećni, naručujemo vrhunski domaći Roze i pričamo sa Majom i Jelenom o klopi koju smo ponjupali i mestu iz kog nam se ne odlazi.

IMG_9683

Ko je Tri?

Jelena: Nas troje – Maja Josifović, ja (Jelena Borak) i Nikola Tomašević. Umetnica, menadžerka i advokat. Maja kuva.

A otkud to?

Maja: Godinama sam izlagala, i onda sam digla ruke – dosadilo mi je da mi dolaze prijatelji i rodbina na izložbe. Izlagala sam svuda gde sam htela, a inostranstvo mi je bilo maltretman. Možda sam u tom smislu razmažena, ali lakše mi je da pravim pet jela u isto vreme nego da naplaćujem frilenserski dizajn.

Da, želela sam da to bude ovde. Živela sam dve godine u Pragu, nije mi to to. Mislim, ne bih živela ni u Berlinu, a ni u Parizu. Jasno mi je šta neću. A oduvek mi je bio san da imam svoju kafanicu. Sad kad me zovu da radim neki dizajn, ja ih zovem na kolače.

Otkud u ovom prostoru?

Jelena: Tražili smo dugo nešto što bi nama odgovaralo, dok nismo našli ovaj stan. Gledali smo i lokale, ne samo stanove.

Maja: Nije čak ni neka razlika u ceni. Zavisi. U suštini neki lokali koje smo gledali se jednostavno vide sa ulice – i onda uđe bilo ko. Ovako moraju da te nađu. To nam je delovalo zanimljivije, da bude zatvorenijeg tipa.

Jelena: Ovaj stan nam je bio savršen jer je kuhinja odvojena, u drugom delu stana je i baš se neoseća da se konstantno nešto kuva. U stanu takođe postoji prostor za showroom što nam odgovara. Moja sestra i njena drugarica tu izlažu stvari.

Otovrili ste Tri pre tri meseca. Kako ljudi reaguju?

Jelena: Dolaze da rade, piju, jedu. Zanimljivo mi je što ljudi kad odlaze imaju potrebu da kažu “E, bila je super hrana”. Osećaju se opušteno, a to smo i hteli.

Maja: Nismo hteli da bude restoran, nego osećaj da si došao kod nekog na klopu.

IMG_9667

Kako ste ušli u ceo proces, kako je to teklo?

Maja: Pa, dugo smo hteli da uradimo ovo. Inače već neko vreme živimo zajedno. I uvek je dolazilo društvo, a ja sam kuvala. U nekom trenutku nam je pala na pamet ideja da nešto otvorimo, ali da bude baš u tom fazonu. Polako smo krenuli da tražimo nameštaj koji sam ja onda sređivala na terasi. To je godinama trajalo.

Jelena: Gajba je bila prekrcana nameštajem koji je sada ovde.

Jel ste osećali neki strah? Nije isto kad služiš prijateljima i neznancima.

Maja: Nije, naravno. Ali, ja sam od onih koji pod pritiskom mnogo bolje rade.

Jelena: Klopu smo ubacili posle nedelju dana. I sećam se prvi put, do tad nikad nisam nosila tanjire, radila sam samo u kafiću. Pa, sad – spusti ovo, gde ide escajg? jel ovo dobro?

A meni?

Maja: Pa, gledali smo da budu jela koja nemaju nigde drugde, da bi ljudi došli baš ovde. Takođe, namirnice su iste kao one koje koristim kod svoje kuće. Meso kupujemo u Zemunu kod mesara kog znam godinama, piletinu kod jedne Slovakinje, sastojci su dobri i provereni.

 

I da, meni je sezonski. Sad nema salata, jer neću salatu iz staklenika. I eksperimentišem dosta. Ušla sam u zdravu hranu i videla da im je stigla sveža lavanda, pa sam razmišljala šta sa njom i smislila te raviole sa sirom, prilično nežno, a malo drugačije. Ne kažem da sam to izmislila, sigurno je neko to već napravio, ali na kraju krajeva nije ni važno.

IMG_9676

Ako se desi da nečeg nestane, kažemo nemamo, jer nemamo toliki promet da imamo ogromne zalihe, a želimo da sve bude kvalitetno. I važno je da ne bude preskupo.

Jelena: Važno je da se ljudi ne osete prevareni, ni u kom smislu. U Beogradu ima masa mesta na koje odeš, pojedeš i pomisliš “Bože, šta je ovo”. Mislim da je to zato što im je profit na prvom mestu, nama nije.

A koja mesta vam se dopadaju? Gde jedete kad ne kuvate?

Jelena: U nedelju smo bili u Holesterolu, nije bilo loše. Ja sam Sremica, volim meso i insistiram na dobrom mesu.

Maja: Skoro sam kupila neku dobru slaninu i pokazala joj, a ona me pogleda i kaže “A gde je belo?”.

Jelena: Ranije sam često jela u Od usta do usta.

IMG_9689

Šta se ovde dešava noću?

Pa, mi radimo do 12. U principu nemamo problem sa komšijama. Bilo je par žurki i bilo je ok. I bend Triko je imao promociju albuma. Ali, gazda nam je car, sve mu je ok, samo da niko ne živi ovde. Došao je i rekao da smo baš lepo sredile.

Jel imate još nešto da kažete?

Nemamo :-)

Sve su rekle klopom i ambijentom :) Restoran Tri se nalazi u Kralja Milutina 4, radi svakim danom od ponedeljka do subote, od 12pm-12am. Telefon za rezervacije 0631320803. Više informacija potražite na njihovoj fejsbuk stranici.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Andja says:

    divno mesto i veoma prijatna atmosfera

  2. Јована says:

    Мораћу да пробам, изгледа пријатно.

  3. Dragan says:

    Ne verujem da cu uzivati u mirisu hrane jer ce se osetiti smrad nikotina. Do kad ce ovakvi pokusaji dobre hrane ostati u senci smrada?

Ostavite komentar:

Slični članci: