Restoran Tri

Posle polučasovnog bauljanja po hodnicima i zadnjim dvorištima kompleksa zgrada u Kralja Milana 4, pregladneli preusmeravamo se ka Kralja Milutina 4, gde se restoran Tri zapravo nalazi. Već u hodniku konstatujemo da “Ovo miriše na dobro.” Ulazimo u predivan, svetli salonac i smeštamo se za jedan od šarmantno restauriranih stolova.

Od klope biramo od svega po malo – domaće raviole sa lavandom, juneću rozbratnu u medu, bruskete, semifredo, čokoladni tart. Meni je sveden, maštovit i povoljan. Hrana nepretenciozna i ukusna. Siti i srećni, naručujemo vrhunski domaći Roze i pričamo sa Majom i Jelenom o klopi koju smo ponjupali i mestu iz kog nam se ne odlazi.

Ko je Tri?

Jelena: Nas troje – Maja Josifović, ja (Jelena Borak) i Nikola Tomašević. Umetnica, menadžerka i advokat. Maja kuva.

A otkud to?

Maja: Godinama sam izlagala, i onda sam digla ruke – dosadilo mi je da mi dolaze prijatelji i rodbina na izložbe. Izlagala sam svuda gde sam htela, a inostranstvo mi je bilo maltretman. Možda sam u tom smislu razmažena, ali lakše mi je da pravim pet jela u isto vreme nego da naplaćujem frilenserski dizajn.

Da, želela sam da to bude ovde. Živela sam dve godine u Pragu, nije mi to to. Mislim, ne bih živela ni u Berlinu, a ni u Parizu. Jasno mi je šta neću. A oduvek mi je bio san da imam svoju kafanicu. Sad kad me zovu da radim neki dizajn, ja ih zovem na kolače.

Otkud u ovom prostoru?

Jelena: Tražili smo dugo nešto što bi nama odgovaralo, dok nismo našli ovaj stan. Gledali smo i lokale, ne samo stanove.

Maja: Nije čak ni neka razlika u ceni. Zavisi. U suštini neki lokali koje smo gledali se jednostavno vide sa ulice – i onda uđe bilo ko. Ovako moraju da te nađu. To nam je delovalo zanimljivije, da bude zatvorenijeg tipa.

Jelena: Ovaj stan nam je bio savršen jer je kuhinja odvojena, u drugom delu stana je i baš se neoseća da se konstantno nešto kuva. U stanu takođe postoji prostor za showroom što nam odgovara. Moja sestra i njena drugarica tu izlažu stvari.

Otovrili ste Tri pre tri meseca. Kako ljudi reaguju?

Jelena: Dolaze da rade, piju, jedu. Zanimljivo mi je što ljudi kad odlaze imaju potrebu da kažu “E, bila je super hrana”. Osećaju se opušteno, a to smo i hteli.

Maja: Nismo hteli da bude restoran, nego osećaj da si došao kod nekog na klopu.

Kako ste ušli u ceo proces, kako je to teklo?

Maja: Pa, dugo smo hteli da uradimo ovo. Inače već neko vreme živimo zajedno. I uvek je dolazilo društvo, a ja sam kuvala. U nekom trenutku nam je pala na pamet ideja da nešto otvorimo, ali da bude baš u tom fazonu. Polako smo krenuli da tražimo nameštaj koji sam ja onda sređivala na terasi. To je godinama trajalo.

Jelena: Gajba je bila prekrcana nameštajem koji je sada ovde.

Jel ste osećali neki strah? Nije isto kad služiš prijateljima i neznancima.

Maja: Nije, naravno. Ali, ja sam od onih koji pod pritiskom mnogo bolje rade.

Jelena: Klopu smo ubacili posle nedelju dana. I sećam se prvi put, do tad nikad nisam nosila tanjire, radila sam samo u kafiću. Pa, sad – spusti ovo, gde ide escajg? jel ovo dobro?

A meni?

Maja: Pa, gledali smo da budu jela koja nemaju nigde drugde, da bi ljudi došli baš ovde. Takođe, namirnice su iste kao one koje koristim kod svoje kuće. Meso kupujemo u Zemunu kod mesara kog znam godinama, piletinu kod jedne Slovakinje, sastojci su dobri i provereni.

I da, meni je sezonski. Sad nema salata, jer neću salatu iz staklenika. I eksperimentišem dosta. Ušla sam u zdravu hranu i videla da im je stigla sveža lavanda, pa sam razmišljala šta sa njom i smislila te raviole sa sirom, prilično nežno, a malo drugačije. Ne kažem da sam to izmislila, sigurno je neko to već napravio, ali na kraju krajeva nije ni važno.

Ako se desi da nečeg nestane, kažemo nemamo, jer nemamo toliki promet da imamo ogromne zalihe, a želimo da sve bude kvalitetno. I važno je da ne bude preskupo.

Jelena: Važno je da se ljudi ne osete prevareni, ni u kom smislu. U Beogradu ima masa mesta na koje odeš, pojedeš i pomisliš “Bože, šta je ovo”. Mislim da je to zato što im je profit na prvom mestu, nama nije.

A koja mesta vam se dopadaju? Gde jedete kad ne kuvate?

Jelena: U nedelju smo bili u Holesterolu, nije bilo loše. Ja sam Sremica, volim meso i insistiram na dobrom mesu.

Maja: Skoro sam kupila neku dobru slaninu i pokazala joj, a ona me pogleda i kaže “A gde je belo?”.

Jelena: Ranije sam često jela u Od usta do usta.

Šta se ovde dešava noću?

Pa, mi radimo do 12. U principu nemamo problem sa komšijama. Bilo je par žurki i bilo je ok. I bend Triko je imao promociju albuma. Ali, gazda nam je car, sve mu je ok, samo da niko ne živi ovde. Došao je i rekao da smo baš lepo sredile.

Jel imate još nešto da kažete?

Nemamo :-)

Sve su rekle klopom i ambijentom :) Restoran Tri se nalazi u Kralja Milutina 4, radi svakim danom od ponedeljka do subote, od 12pm-12am. Telefon za rezervacije 0631320803. Više informacija potražite na njihovoj fejsbuk stranici.