Priče sa buvljaka

Kada bi vam neko predložio da otvorite tržni centar u Pančevu koji će raditi isključivo nedeljom od 4 ujutru do podne, verovatno biste odbacili ideju kao potpuno sumanutu i ne preterano intelignetnu. Međutim, svake nedelje u jutarnjim časovima hiljade prodavaca i posetilaca se okuplja na Bavaništanskom putu u tradiconalnoj trgovinskoj predstavi koja se naziva Stari buvljak.

Novije generacije u potrazi za revitalizovanom retro modom udahnule su svež vazduh u pluća buvljaka i unele lepa lica među izborane posetioce i trgovce kojima je, sa druge strane, više nego jasno da nijedna moda ne može da poremeti spori ali sigurni puls njihove pijace koja ne odoleva vremenu. Naziv „buvlja pijaca“ nema jasnu etimologiju, ali se pretpostavlja da je prvi put iskorišćen na francuskom jeziku “marché aux puces”, u bukvalnom prevodu “pijaca buva” na kojoj se prodaju stvari za koje se sumnja da su nastanjene ovim krvožednim insektima. Kako se dublje zalazi u raznovrsni Stari pančevački buvljak, strah od krvožednih buva zamenjuju stvari, lica, priče i sudbine ljudi koji su na čaršavima pored puta na prodaju ponudili ono što im nije više neophodno za život.

Profil

Zoran: Neću da me slikate! Dolazim na buvljak već dve godine, najviše prodajem garderobu, nabavljam je iz Austrije. Najviša cena mi je po hiljadu dinara za cipele. Tokom jednog dana zaradim do 5 hiljada, to ti je plafon. Kada nisam ovde radim na građevini, ali ovde moraš ranije da dođeš jer od 4 sata počinje pijaca, tada su ovde preprodavci. Znam da je ovaj buvljak postojao kada sam ja bio mali, dolazio sam ovde, ali je tada bio dole u onoj rupi, tamo gde ti je travnjak.
– Jel možemo ipak da vas slikamo, barem iz profila?
Zoran: Pa ‘ajde, može…

Mešanci

Nenad: Ovi su po 700 dinara, a ovaj retriver je 1000. Dobio sam ih od čoveka, on ima dva para, onaj… ima jedan par retrivera i jedan par labradora pa ih je ukrstio. Ovaj mali skuplji je čist retriver. Inače sam ovde samo nedeljom, radim u firmi, ali dobro je, ide prodaja… ‘Oćete da kupujete kerove ili samo pitate?

Hitlerove ploče

Dejan: Ove male su ti 200 dinara, velike 300, ali ima popust ako uzmeš nekoliko komada. Samo da znaš, nisu to one domaće, ove su strane… Hitlerove, ha ha ha. Imam šta hoćeš, evo ti daljinski, svaki po 50 dinara, uz neke dobiješ i baterije.

Kolekcionar

– Dođi, dođi, da vidiš šta je kolekcija, evo… Bing prodaje stripove na starom buvljaku. Imam domaću Nacionalnu geografiju, ima i malo hrvatskih, Alan Ford u hrvatskom prevodu 120 dinara. Imam kolekciju od oko 5 – 6 hiljada stripova, to je ako računam Politikine zabavnike kojih ukupno ima 2 hiljade i nešto… 2.800 mislim. Ja sam kolekcionar koji prodaje svoje duplikate. Kada kupim bolji primerak prodajem ove stare, i tako… Skupljam sve, kada vidim neku novu kolekciju moram celu seriju da skupim, lepo napišu tamo “Skupi ih sve”. Ja ih skupim.

Rakija sa Strelišta

– Može jedna rakija?
– Neego, evo stiže samo čašu da uzmem. To nabavljam od čoveka, tu sa Strelišta prodaje, domaćica. Čarape su ti zlatiborski patent, ali u stvari iz Vrnjačke Banje, 300 dinara.

Izgubljeno

– Pošto su igračke?
– 300 dinara zajedno, lutka je 200, imala je i kapu ali sam je negde izgubila…

“Kada nisam očajan, ja ne valjam ništa”

Ivan: Slike su po 500 dinara, evo ovaj mali je umetnik. Šalim se, nije on, ovo su sa tavana, ne znam ko je pravio ove goblene, možda baba. Ja sam ti ovde jedini koji prodaje samo lepu umetnost, ha ha ha ha… Ma kakvi, nema para, a možda je tako i bolje. Evo baš mi pre koji dan ovaj mali na internetu pokazao jedan video. Neki tip uzeo 2.500 dolara, sad sam lupio, ali neku veliku kintu i dao prosjaku na ulici. E, al’ onda počeo da ga prati da vidi šta će ovaj da uradi sa svom tom lovom. Ode prosjak u prodavnicu, a ovaj već priča, evo sad će da kupi alkohol za sve pare i da se napije. Ali prosjak izađe sa punim kesama hrane. Ovaj sa kamerom nastavi da ga prati do parka gde se skupljaju ostali beskućnici i vidi da prosjak iz onih kesa počne da im deli hleb i ostalu hranu. I to ti je to, kada nemaš onda naučiš da deliš, tako i mi ovde.

Kompjuteri i ptičice

Marko: Kompovi su ti 90 evra dual kor, 120 evra kor 2 duo. Običan radio 30, 35 ti je mp3 i ovi kasetaši po 20. Petnaesta godina več ovde na buvljaku, do ovde mi je, veruj mi… Uglavnom ovu tehniku prodajem, radim i na oglasima, pančevački oglasi i Kupujem prodajem. Jebiga, mora da se snađeš, kad nemaš stalni posao onda moraš ovako da trpiš sve i svašta. Dok mi je ćale bio zdraviji, pošto se on bavio pticama i zečevima, znaš, pa smo zajedno tako išli po vašarima. Sada nekako nemam volje više. Na vašarima ti je, pa jedno bar pet puta više ljudi nego ovde sad. Recimo vašar u Debeljači. To ti je kad pređeš ovu Štirkaru i Skrobaru, ideš tim putem za Crepaju, znači pređeš i Crepaju i na samom izlazu, ‘ajde nekih 5km ima skretanje za levo. To ti je slepo crevo i tu je vašar. Pa tu se prodaje i stoka i sve živo. Ja sam sa ćaletom išao da prodajemo zečeve. Imao je on te kuniće i tako to… ptičice. On se time bavio, ali znaš kad čovek ima moždani udar, desna strana oduzeta… Ma šta… da se zaposlim, radim negde za 10 – 15 hiljada, to je neki minimalac, bolje ovako, barem sam napolju.

Bosanac

– Neću da ti kažem kako se zovem, evo zapiši samo Bosanac. Pa ovde nema šta nema, mislim, to ti je vašar pa vašar, kao i u Kačarevu. Dolazim ovde tek par meseci.
– Koliko ste najviše zaradili za jedan dan?
Pa nema, ništa, oko hiljadu dinara uglavnom… Sve zavisi šta imaš da prodaš. Ako prodaš nešto vredno možeš da uzmeš i dobar dinar, sada prodajem svoje stvari, ovo sve krš… uglavnom krš. Stvari koje ne trebaju po kući i onda skupiš i dođeš. Tu sam od 4, 5 ujutru pa do 11, 12.

Borko

– Odakle ti ovoliko noževa?
Borko: Sa aerodroma. Bilo je hiljadu komada. To se prodaje na kilogram, licitira se, ali to samo „preko“, kod nas uzmu carinici. Svu tu robu u velikim količinama donose isto ovde na buvljak, ali ranije tokom dana, a ja onda preprodajem na malo. Inače proizvodim noževe, time se ja bavim, i onda je ovo meni “u struci”. Nemam baš firmu, zanatlija sam, a sve prodajem preko sajta, noževi.rs, tamo i najviše zaradim. Ovde sam jednom zaradio 200 evra. Desi se, to je čista sreća, pa da. Kupiš nešto džabe, mislim, prodaš robu skuplje… Ja najbolje što sam prolazio, što drugi ljudi ne znaju, to je foto oprema. Ovde nije mesto za prodaju toga, ljudi kada donesu ovde rasvetu halogenu, Arifleks i nešto tako iznesu, a nemaju pojma koliko košta. Recimo Pelikanovi koferi, to sam uzimao džaba i to je najlepša lova. Ja ovde kupim pa prodajem na internetu, a ovo bezveze nešto iznesem, da se družimo više… pa da.

Milan građevinac

Milan: Ovde sam od jutros u 6. Dolazim ovde sigurno već godinu dana, svake nedelje, radim i na Novom Beogradu na buvljaku. Ali nemaju ljudi pare, šta za jedan dan ako zaradim 1.500 dinara najviše. Neke stvari su lične, nešto kupujemo isto ovde pa preprodajem, tako, snalazimo se… Ove slike, to je iz kuće, a alat, to što sam ja nekad radio. Bio sam građevinac 20 godina dok je bilo posla, sve preko preporuke, ali kad nemaš posla… skoro sav alat sam prodao, šta mi je ostalo, nešto sitno kod kuće…. troje dece imam, mora da se živi.
– Koliko ti je ova bušilica?
Milan: Sedam ’iljada.

Kao na odmoru

– Koliko dugo dolazite ovde?
Dragan: Kad kako fale pare.
Slavica: Znate šta, kad imam robe, ja imam, a kad nema, onda nema. Danas smo zaradili 500, 600 dinara. Ima i kada ništa ne uzmemo.
Dragan: Ništa, odeš kući prazni’ ruku. Pored ovoga ništa ne radimo, svi smo na birou. Ja sečem drva.
Slavica: On seče drva, to mi je dever. Ja još ni u jednu kancelariju nisam ušla da mogu da radim. A kada bih radila u kancelariji, to bi bilo 5 dana, onda bi tražila odmor da sedim kući, da se odmorim malo, ha ha ha ha. Ja kad dođem ovde, ja k’o da sam na odmoru.