Da li imate preko 18 godina?

Kvadratni metar Nikole Zavišića

Pisma, flomasteri, rende, burma, zvono i Miki Mećava.

0
0

Nikola je pozorišni reditelj. Važno je zvati se Ernest, (po tekstu Oskara Vajlda), Zamak (Franca Kafke), Izbiračica (Koste Trifkovića), Kiki i Bozo (Andree Valean), samo su neke od predstava koje je Nikola režirao u poslednjih par godina. Pored beogradskih pozorišta radi i u Kikindi, Subotici i Novom Sadu. 

IMG_2371

Pored pozorišta, Nikola voli da se bavi se svetlom, posebno u analognim kontekstima. Interesuju ga obični izvori svetla koji se lako nalaze, baterijske lampe (“što bolje to bolje”) i laseri raznih snaga.

Imam neformalnu grupu koja se zove Radio.Nica i zajedno eksperimentišemo. Bavimo se time potpuno za sebe. Time se zanimam u poslednje vreme, to je zapravo neka vrsta čudne animacije svetla koja zahteva igranje, a grafoskop je u celom procesu glavna stvar.

IMG_2355

“Pored toga, u poslednje vreme ponovo otkrivam grčku tragediju i znači mi u životu prilično. Radim u Osjeku, sa Lidijom, svojom ženom 8 tekstova Medeje, od Euripida preko Seneke do Hajnera Milera i Ivane Sajko. Dakle od 5 veka p.n.e do 21. Gledam šta se sve promelilo u percepciji te anti-heroine za svo to vreme, i vrlo je zanimljivo.”, kaže Nikola.

Za februar u pozorištu Boško Buha sprema jedan mali horor-triler, a u Vršcu radi predstavu o Steriji. U predstavi Sterija se vraća među žive – 40 dana od svoje smrti pojavljuje se u nekoj amaterskoj grupi koja je zalutala u oluju. “Spremam još gomilu stvari. U principu program mi je ispunjen do 2016. Juče sam zaključio 2016. i sad započinjem 2017.”

2 predmeti1

1. Magarac. Magarca sam počeo da obožavam pre nekoliko godina potpuno slučajno. Kupovao sam poklon za drugaričinog sina i toliko mi je bio gotivan da nisam hteo da ga dam. Onda sam počeo da ih skupljam, a onda i da posećujem prave magarce. Tad sam skapirao da obožavam tu životinju. Užasno inteligentna životinja koja zapravo nije uopšte tvrdoglava već neće da ide tamo gde ne misli da je sigurno. Pored toga je i odličan prijatelj i čuvar. U Americi magarci služe za čuvanje stoke više nego psi, imaju jake zube a i mogu da te munu ozbiljno. I posvećeni su, baš ono čuvaju te ovce.

2. Flomasteri. Pa flomasteri čine bitan deo mog likovnog momenta koji se nalazi u ovoj narandžastoj svesci.

3. Podmetač. Turistički podmetač iz Lisabona koji na sebi ima lik Fernanda Pesoe koji mi je veoma blizak i značajan autor.

4. Kafka. Lampa (koju koristim manje više svaki dan) osvetljava portret Kafke koji sam kupio u Subotici, jedva. Posle 3 godine uspeo sam da nagovorim knjižara/antikvara da ga proda, pošto nije hteo. Pritom nije kao da ima neku vrednost. Ali od tada mi stoji iznad svakog kreveta, čuva san.

5. Nađena pesma. Zove se 4 čarobne reči, a našao sam je na ulici. Sećam se u Resavskoj su se radile tramvajske šine, a ja sam išao u III gmnaziju. Našao sam je izgaženu i ukvašenu. Čini mi se da ju je neko dete pisalo po kazni, ali super je tekst. 4 čarobne reči su hvala molim izvini izvoli i kad bi ih svi koristili svaki dan bilo bi sve bolje.

6. Kristal. Kineski kristal od 200 kinti. I on mi znači za radionicu, njime prelamam laser i pravim razna svetla.

7. Miki Mećava. Dobio sam ga u Užicu poklon od drugara Nikole. Miki Mećava je preživeo sve selidbe i nekako sve vreme ide sa mnom. Jing jang Miki.

8. Pismo. Ovo je važno pismo u mom životu. Od Tona Telehena, holandskog pisca za decu, čije sam priče 2006. radio u pozorištu Duško Radović. Predstava se zove “Skoro svako može da padne osim čaplji”. Jednina je koja je i dan danas živa, igra se skoro 10 godina.

9. Knjiga “Modro oko”. Apolinerova knjiga koja mi dolazi i odlazi. Ima u njoj jedna dobra priča koju ću kad tad da napravim kao operu, zove se “Nestanak Honores Ubraka”. To je genijalna priča o tipu koji kad je potpuno go može da se stopi sa svakim zidom, ali pošto ga neko juri da ga ubije, čitav život ide samo u bade matilu i papučama da bi mogao što pre da se skine. Završi se tako što ga ortak uroka u zidu, nikada više nije izašao iz istog.

10. Burma. Najmanji predmet, a verovatno najvažniji. Lidija i ja smo je dobili besplatno (a inače košta 5e). Poklonio nam je moj drugar Žare iz Kotora. Nešto pre venčanja bili smo u Kotoru i nekako skapirali da su mi prsti predebeli za bilo kakvu burmu. Onda je Žare, koji inače drži par antikvarnica, rekao da će naći nešto, i to je bilo to. Burma me podseća da nisam sam (što je gotivno jer mi žena trenutno nije tu).

11. Kutijica. Damir je moj bivši cimer koji je nedavno preminuo. Ovo je neka njegova kutijica koju čuvam. U njoj je, čini mi se, držao skank, uvek kvalitetan.

12. Kamen. Morski, sa Veriga. Cela Boka mi je jako važna u životu.

13. Crveni filter. Koristim ga za svoju radionicu. Više manje svaki dan se zezam s njim, fotkam preko ili probacujem svetlo kroz njega. Lampe i laseri koje koristim dobijaju drugačiju refleksiju.

14. ? Ovo je nešto iz detinjstva što ne znam šta je. Ali jedna od prvih uspomena koje imam je upravo na taj predmet. Da li je to neki svećnjak nekad bio ili šta je, ne znam šta je.

15. Rende. Rende za muškatni oraščić koji jako dobro renda hašiš.17. Imam do sada jedno desetak punih svezaka.

16. Zvono. Zvono je od Žareta, opet. Fenomenalno zvoni. Barem 3-4 puta mesečno ga pokrenem da mi razbuca ustaljene vibracije. Super rezak i zvonak zvuk ima.

17. Sveska. Mnoge su mi nestale u Pragu kada su bile poplave. Ovu imam od 2011, znači već četvrta godina kako u nju pišem. Mada mislim da je uskoro gotova, dajem joj još mesec-dva.

18. Još jedno pismo. Ovo sam dobio na kućnu adresu, ručno pisano od Mads Mikkelsen-a. Jedna od dražih uspomena, sve zahvaljujući mom prijatelju Raši Bukviću koji je sa njim snimao nešto u Kopenhagenu pa je poslao meni i još dvojici drugara pismo jer smo se jako ložili na Pusher-a i Tonija lika koga Mads igra.

19. To do lista iz 1996. godine, iz Praga. Ne znam kako je ovo doživelo današnjicu.

IMG_2347

IMG_2354

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: