Da li imate preko 18 godina?

Predmeti iz parfimerije Sava

Uspomene i zanimljivi komadi iz dorćolske prodavnice kozmetičkih i mirisnih sredstava "Sava".

0
3

_34_0201ANa ulasku u radnju u ulici Kralja Petra dočekao nas je Nenad Jovanov, sadašnji vlasnik ove male proizvodnje parfema i kozmetičkih proizvoda. Priča ove parfimerije počinje u vreme nekog drugog Beograda, ali opstaje do danas. Parfimerija se na početku zvala L’amour i nalazila se na Topličinom vencu. Iako je svoje prve godine rada ostvarila u okupiranom Beogradu, klijentele za pomade i kolonske vode uvek je bilo, makar u zamenu za deset jaja ili brašno. Ubrzo posle nacionalizacije, tačnije 20. avgusta 1954 godine, Nenadovi otac i majka, Leposava i Dragoljub Jovanov, otvaraju upravo ovaj lokal. Od tada pa do danas, radnja opstaje. Finansijski, i duhom, što je vredno, zanimljivo, ali i retko.

“Ovde sem ovih nekoliko detalja, kao što su električni sat i kasa, izgleda kao da ste zakoračili u 1954 godinu. Cela postavka i nameštaj su isti kao tada. I ja namerno želim da ostane onako kako je nekada bilo, dokle god postoji. Zanati kao zanati nestaju. Izgubili su bitku sa velikim industrijskim proizvodnjama. Kada industrija nešto ponudi u džinovskim serijama, cene sirovina su drugačije i cela stvar košta daleko manje. Vi kao individualni zanatlija ne možete raditi na svoju štetu. Ova vitrina je bila puna ruževa za usne i lakova za nokte. To ne pravimo više, ne isplati se.”

zanat

zanat2

zanat3

Gospodin Nenad Jovanov je sa nama podelio uspomene iz radnje.

sava-2

1. Pumpa

To je pumpica za pokazivanje mirisa. Ovaj metalni deo se uroni u bočicu i pumpicom se miris raspršava po koži. Inače baš ovaj metalni deo je iz 1930. godine, i mi ga još uvek koristimo. Stalno ga popravljamo, ne zato što smo štedljivi, nego zato što novi ne postoji da se kupi.

2. Mesingane figurice

U onim teškim teškim vremenima 90-ih godina jedna naša rođaka, toliko stara da niko neće da je zaposli, počela je da pravi ove figurice, od teškog mesinga. Prodavala ih je po komšiluku, po pijacama, a nama je darovala. Nije se nikad dovodilo u pitanje da li se te figurice nama dopadaju ili ne, jer one su od naše Ivanke – što jes jes. Od naše Ivanke.

3. L’amour kartonske kutijice za parfeme

Naša proizvodnja, 1950. godina. Tu ambalažu smo jako skromno uradili, u dve boje. Ručno su slikane.

4. Bočica iskopina

Imao sam mušterije arheologe, pa sam se konsultovao vezano za razne artefakte koje sam pronalazio u šutu na Kalemegdanskim iskopinama. Ja niti sam imao dozvolu, niti bih smeo nešto da diram, ali me je jako privlačilo. Amater arheolog. Našao sam puno zanimljivih stvari čak iz rimskog perioda. Ovo nije toliko staro, 19 vek. Ali ova posebna boja, to je takozvana iridacija. Kada biste sada nešto stakleno zakopali, a vaše buduće generacije za sto, dvesta godina to iskopale, isti ovakav sloj prekrio bi i taj vaš predmet. To je prirodan efekat. Sad bi mogli oribati i sljuštiti taj sloj sa ove bočice i posle nekoliko meseci pojavile bi se ponovo ove lepe šare.

5. Bush Bočica

To je mirisna sirovina, ali starinska, bilo mi je žao da je bacim. Miris čuvene kuće BUSH – to je jedna prastara engleska kuća, mada su im sirovine u velikom procentu francuske. Oni su pravili i destilate za aromatiziranje krema i uopšte kozmetičkih proizvoda.

6. Iskopine

Ovo su lule iz osmanlijskog perioda, čiji je kamiš (to je onaj deo, cevčica koja se drži u ustima) mogao biti od trske ili od pilećih kostiju.

7. Kestenje

Kada bi mama od našeg porodičnog stana u Siminoj ulici išla do prodavnice, išla je najbližom dijagonalom tj. pored Vukovog i Dositejevog muzeja. Tamo se nalazi onaj ogromni kesten, divlji kesten. Mama ga je jako volela i skupljala je kestenje. Meni kestenje lično nikada nije bilo previše interesantno, ali to je moja mama volela i kako onda to da ne poštujem.

8. Stakleni Ajfelov toranj

Stric i strina odlaze 1954 godine da žive i rade u Pariz. Moj otac odlazi posle pola godine da ih poseti, i naravno da iz Pariza donosi suvenir Ajfelovu kulu, u koju još može da se stavi parfem.

9. Fotoaparati

Fotoaparati su moja dečačka ljubav. Iako se u porodici niko nije bavio time. Doduše, uvek je u kući bio fotoaparat. Kako je film bio skup, jedan film je trajao po godinu dana, četiri godišnja doba. Svejedno kad ste ga ušnirali, na njemu imate i proleće i letnji raspust i rođendan i slavu i Novu godinu. I ja sam potpuno neobjašnjivo zavoleo fotografiju, a ovi aparati ovde su uspomene. Neki od njih umalo nisu bačeni, ali nisam dao. Kakve veze ima što je recimo pokvaren – predmet je moje ljubavi.

10. Teglice za pomade

Dr. Leman, tada smo radili po recepturi ovog doktora. Kada biste pravili po nečijij recepturi tako bi se artikal i nazivao.

11. Bočica

Bočica u kojoj danas prodajemo parfeme.Vi možete doći sa vašom bočicom, bilo toaletne vode ili parfema. A ako nemate, onda vam ponudimo mi.

12. Fotografija mame i tate

Maj 1954. godine, ovo je jedina fotografija na kojoj se moji roditelji drže za ruke. Čuli ste već da sam fotograf amater od malena, e pa ova je jedna od mojih. Roditelji su se uzajamno zvali Dule, sve dok se ne posvađaju, e onda su se zvali punim imenom.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Pingback: essayforme
  2. Pingback: writeessay

Ostavite komentar:

Slični članci: