Da li imate preko 18 godina?

Otvaranje januarskih izložbi u Kulturnom centru Beograda

Autor:

U četvrtak, 25. januara, u 19 časova, u galerijama Kulturnog centra Beograda otvaraju se tri izložbe – Kritičari su izabrali 2024, Banalnosti svakodnevice i Arheologija otpora: korektiv za budućnost.

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda od 25. januara do 24. februara biće održana izložba Kritičari su izabrali, 2024, a autorke i autori koncepta izložbe su Efemerne Konfesije (Marija Balubdžić, Vladimir Bjeličić, Zoja Borovčanin, Zoe Gudović, Ilija Milošević i Andrej Ostroški) & Simona Ognjanović.

Dreg kolektiv Efemerne Konfesije „nastupa“ u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda u okviru svoje prve samostalne „dreg izložbe“ pod nazivom Četvrtak. Koncept i struktura izložbe nastali su kao rezultat jednogodišnjeg zajedničkog rada u kojem su učestvovali članice i članovi kolektiva Marija Balubdžić, Vladimir Bjeličić, Zoja Borovčanin, Zoe Gudović, Ilija Milošević i Andrej Ostroški, kao i kustoskinja Simona Ognjanović. Shodno dogovoru koji je uspostavljen odmah na početku procesa, neprestano je dolazilo do „inverzija“ svih uloga i pozicija, što je omogućilo da ova izložba u velikoj meri bude „autokurirana“.

Kako bi predstavili izuzetno specifičnu formu izvođačke prakse koju razvijaju od 2015. godine, članice i članovi kolektiva ciljano su se upustili u sistemsko promišljanje svog dosadašnjeg rada, istovremeno tražeći načine da performativno iskustvo muzičko-scenskog dreg izvođenja prevedu u izložbeni format. To je naravno podrazumevalo upuštanje u proces aktivnog stvaranja, odnosno izumevanja drugačijeg (dreg) jezika, što je najzad uključivalo i svojevrsni umetnički eksperiment. Tim tragom, materijalni tragovi performansa poput fotografskih, zvučnih i video zapisa ili različitih rekvizita i artefakata potpuno su refunkcionalizovani i ugrađeni u nove umetničke forme (video, kolaž, prostorno-zvučna instalacija).

Pored prostornog okvira scenografskog tipa, dramaturgiju cele postavke i kretanje posetioca u velikoj meri organizuje namenski osmišljen scenario koji je za potrebe ove izložbe i „izveden“. U odnosu na prethodne scenarije, ovaj je utoliko specifičan jer sintetizuje sve probleme oko kojih je kolektiv u dosadašnjoj praksi gravitirao, pri čemu ih aktuelizuje u kontekstu trenutka i mesta u kojem nastaje. Tim tragom, kroz jedan mogući četvrtak (u narodu poznatijem kao mali petak) i istoimenu izložbu, provešće vas sugestivni glasovi i duhovita i pronicljiva kazivanja fantomskih dreg karaktera Markize de Sada, Dekadence, Johane Helmut Kol, Darlina Branda, Frica Klajna, Zed Zeldića Zeda, Sestre Mlaćenice kao i ceremonijalnog majstora illillillillill. Na taj način, ova izložba proizvodi jedno moguće iskustvo drega-drugim-sredstvima, pružajući uvid u poetički i kritički aparat Efemernih Konfesija kojim od početka svog rada tumače, kako kažu, „društveno-političko kiselo testo” u kojem se, kao i svi, podosta „guše”, ali u kome, iako efemerno, aktivno i transformativno deluju.

Izlagačice i izlagači: Efemerne Konfesije, arhitektura izložbe: Jelena Kesić i grafičko oblikovanje: Bojana Aleksijević.

Izložba je posvećena šarmantnom i talentovanom Darlinu Brandu bez koga kolektiv Efemerne Konfesije nikada neće biti isti. Izložba je posvećena šarmantnom i talentovanom Darlinu Brandu bez koga kolektiv Efemerne Konfesije nikada neće biti isti.

Prateći program izložbe:

Subota, 27. januar, u 12 sati
Vođenje kroz izložbu

Četvrtak, 8. februar, u 19 sati
Performans

Subota, 24. februar, u 13 sati
Vođenje kroz izložbu


Na prvoj izložbi Galerije Artget u 2024. godini, koja se održava od 25. januara do 24. februara, u vidu dijaloga na izložbi Banalnosti svakodnevice predstavljaju se radovi Senke Trivunac i Sare Pantović. Obe umetnice interesuju se za vizuelne reprezentacije svog neposrednog okruženja, kao i za značaj izgleda u svetu kojim dominiraju vizuelni mediji. Njihove fotografije na suptilan način prikazuju banalnost svakodnevnog iskustva u eri poznog kapitalizma, sa osvrtom na fenomene kao što su materijalizam i konzumerizam, visoka očekivanja i transakcioni odnosi.

Na izložbi su zastupljene naizgled intuitivno slikane instant fotografije na kojima je prikazano svakodnevno iskustvo koje je posledica složenih procesa koji čine ono što nazivamo cajtgajst. Čini se da svaki vremenski period i svaka generacija, imaju specifična i jedinstvena iskustva kulturnih kodova, svojstvene društvene formule i skup vrednosti. Prve dve decenije 21. veka bile su, pre svega, obeležene obiljem svega – poplavom informacija, slika, i proizvoda. Senka Trivunac tako stalno razmatra načine na koje slika nastanjuje prostor, i koji je odnos između slike i prostora u javnoj sferi. Prilikom svog razmatranja spoljnog sveta, ona fotografiše strukture ili situacije koje deluju izuzetno uobičajeno i poznato. Njene fotografije prikazuju izveštačenost sveta u kome slike stvari deluju stvarnije od samih stvari koje prikazuju. Sara Pantović sa druge strane pravi fotografije koje su daleko trezvenije i manje ulepšane. One kao da predstavljaju povratak stvarnosti, jer namerno prikazuju nevidljivu stranu stilizovanog sveta pojavnosti: reklama, javnih izjava i dekoracije koji su proizvodi trenutnih kulturnih normi. Njene fotografije prikazuju mnogo strana istog novčića, sveta koji je često složen, apsurdan i banalan. Na različite načine obe umetnice bave se kakofonijom prizora kojoj je čovek izložen u svakodnevnim situacijama.

Senka Trivunac (1984) je umetnica i fotografkinja koja koristi različite tehnike, ali je trenutno njen osnovni medij fotografija. Diplomirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Atini, kao i vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U njenom radu naročito je zanima beleženje mesta i situacija kojima je izložena, kao i istraživanje vizuelnog predstavljanja savremenog sveta. Živi i radi u Beogradu.

Sara Pantović (1998) je fotografkinja koja se bavi različitim žanrovima, od dokumentarne do konceptualne fotografije. Diplomirala je fotografiju i vizuelne komunikacije na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani. U fokusu njenog rada nalaze se dokumentarne instant fotografije njenog neposrednog okruženja, kao i konceptualni fotografski projekti. Živi i radi u Beogradu.


Galerija Podroom će od 25. januara do 24. februara biti domaćin izložbe Arheologija otpora: korektiv za budućnost Umetnice: Andreja Dugandžić, Alisija Grulon, Hristina Ivanoska, Katia Kameli, Monika de Miranda, SIDE kolektiv
Kustoskinja: Iva Kovač.

Arheologija otpora: korektiv za budućnost je izložbeni projekat inspirisan mnogostrukim doprinosima u domenu mapiranja i dokumentovanja različitih oblika feminističke borbe, sa posebnim fokusom na važnosti arhiva za društvene pokrete. Imajući u vidu da se feministička umetnost bavi feminističkom politikom, a veliki deo arhivskog rada (u širem smislu – kao doprinos istorizaciji, a ne isključivo kao dodavanje materijala postojećim ili kreiranje novih arhiva) podrazumeva istraživačke i dokumentarne prakse savremene umetnosti, ovaj projekat predstavlja selekciju radova koji reaguju kako na istorijska, tako i savremena ispoljavanja ženskog* otpora.

Izložba koju je kurirala Iva Kovač prvobitno je predstavljena u okviru programa 29. izdanja festivala Grad žena održanog u oktobru 2023. godine u Ljubljani. Prerađena verzija ove izložbe, koja će biti predstavljena beogradskoj publici, uključuje radove čije su autorke Andreja Dugandžić, Katia Kameli, Monika de Miranda i Hristina Ivanoska, u kojima se istorijske ličnosti i pokreti ispituju i predstavljaju javnosti, kao i radove Alisije Grulon i Kolektiva SIDE (Allicia Grullon, SIDE collective) gde se osmišljavaju strategije intervenisanja u savremenu stvarnost. U svojoj knjizi Arhivski zaokret u feminizmu teoretičarka Kejt Ajhorn tvrdi da je „savremeni feminizam koliko podrška nasleđu mlađih generacija i odavanje pošte starijima, toliko i zamišljanje mogućih svetova današnjice i sutrašnjice i rad na njihovoj izgradnji“. Upravo na tom tragu nastaje i projekat Arheologija otpora: korektiv za budućnost koja svoje uporište nalazi u retrospekciji, ali i agendi okrenutoj ka budućnosti.

*Pod terminima žensko i žena podrazumevamo cisrodne, transrodne i interseks žene.

Monica De Miranda, Path to the Stars, HD Video