Da li imate preko 18 godina?

Ne podilazimo ni ljudima ni tržištu

Vlastimir Puhalo, vlasnik restorana Homa i Homa Bistro o počecima i putu od kog ne odstupa.

Šta je sve moralo da se desi da bi nastala Homa jedan od najpoznatijih beogradskih restorana. O počecima, trudu koji ulaže i tome kako izgleda voditi restoran govori Vlasta.

2016-ba-vlasta-homa-1280px-nk-29
Kako je krenulo tvoje interesovanje za ugostiteljstvo?

U ovo sam ušao slučajno. Mlad sam se osamostalio jer sam morao da platim studije i stan i najlakše mi je bilo da se zaposlim u kafani, radim tri, četiri dana nedeljno i zaradim dovoljno za život. Tako sam upoznao Filipa koji se školovao za ugostetelja, u restoranu „Na ćošku“. Vlasnik je čuveni Bata Franš koji je imao neobičan odnos prema meni, nisam mu ličio na druge ugostitelje, i ponudio je Filipu i meni da se bavimo tim mestom. Tada sam imao 24 godine i dinar više mi je značio da platim školarinu, a onda sam brzo zavoleo posao…

2016-ba-vlasta-homa-1280px-nk-1

Kako ste pokrenuli Homu? Šta vam je bila ideja?

„Na ćošku“ smo imali nekoga za koga smo radili i počeli smo da maštamo o tome da izađemo iz tih okvira, odnosno  kako da napravimo nešto što ne postoji u ovom gradu i pokažemo da to može da radi, a da ne moraš da imaš isti jelovnik, da budeš na prestižnoj lokaciji, da ne moraš da ponudiš i zabavu i hranu. To nam je bila i ostala zvezda vodilja.

Šta zapravo znači voditi restoran?

To je posao koji traje 24/7 i za ovih šest godina nijednom nisam isključo telefon tokom odmora. Ovaj posao živiš, gde god da se mrdneš nosiš ga sa sobom. To je nekada naporno, ali s druge strane, uvek radije gledam dobre strane posla. Ovaj posao je konstantno uzimanje i dobijanje energije. E sad, i to dobijanje energije vrlo lako može da te odvede stranputicom, zato uvek moraš da se preispituješ. Moraš da radiš sam sa sobom, ja stalno sebe preispitujem. Iako možda tako ne deluje, zapravo sam običan dečko iz grada koji godinama napodno radi i trudi se.

Šta znači bavljenje restoranom u praktičnom smislu?

To je konstantna komunikacija sa zaposlenima, sa klijentima koji dolaze ovde i za naše uslove troše ozbiljan novac… i imaju neverovatna očekivanja. Ljudi te čekaju da se sapleteš. Mi se za šest godina nismo sapleli, a to je užasno teško. Velika je tenzija i stres da se stvari održe i to je najnaporniji deo ovog posla. Nema opuštanja.

2016-ba-vlasta-homa-1280px-nk-3

Kakva je logistika sa privatne strane potrebna?

Teško je da u ovom poslu odvojiš privatno od posla i neophodno je da imaš razumevanje okoline. Provodim vreme sa ljudima koji su ambiciozni i razumemo se. To je pitanje i karaktera, ponekad mislim da ovo što ja radim nije dobro, previše sam uključen, ali je i to faza učenja… Čak razmišljam o selidbi van grada. Sanjam o tome (smeh).

2016-ba-vlasta-homa-1280px-nk-70

Kako biraš ljude sa kojima radiš?

Meni je važno kakav je neko čovek, mnogo više nego koliko iskustva ima. Nekoga ko nema iskustva, lako možeš da naučiš, ako je dobar čovek. Imamo pravilo da zapošljavamo konobarice bez iskustva, da ih potpuno od početka uvodimo u sistem. To nije lako, ali je ispravno. Sa kuvarima je lakše, naročito sada, jer ljudi ovde žele da rade, da nauče nešto novo, da napreduju.

Koliko su se stvari u ugostiteljstvu promenile za ovih 10 godina koliko si u poslu?

Mislim da su nažalost promene minimalne. I dalje su stvari koje su bile mainstream pre 10 godina i danas mainstream. Homa je možda jedan od dokaza da ima pomeranja, jer pre deset godina nije bilo ovakvog mesta u gradu, možda je bilo pokušaja , ali ljudi nisu bili spremni. Sada postoji kritična masa koja je otvorena za ovakve stvari. Naravno mi nikome ne želimo da kažemo da je ovo što mi radimo istina, već da je to naša istina, mi verujemo da tako treba.

2016-ba-vlasta-homa-1280px-nk-48

Koliko si se ti promenio za ovih 10 godina?

Postao sam fleksibilniji… Ja sam takođe odrastao sa ovim mestom, jer nije meni mama pravila gambore i šafran za užinu…Ali probaš, vidiš… Greške su sastavni deo posla. Pravili smo neka jela za koja smo shvatili da to nije to, koja smo skidali posle 2,3 dana sa jelovnika. Ideja je da dođeš do nečega što valja. Na pimer odustali smo od koncepta da zadržavamo najprodavanije jelo na meniju. Do sada smo 11 puta menjali najprodavanije jelo. To su rizici i ogroman stres, kao da otvaraš novu kafanu, ali pokušavamo da pomeramo granice…

2016-ba-vlasta-homa-1280px-nk-8

Kako bi definisao iskusnog ugostitelja?

Ono što želim da mi dođe sa iskustvom je da naučim da sa manje stresa rešavam problematične situacije. Recimo pomenuti Bata Franš, barem spolja tako deluje, ima određenu vrstu balansa koju bih voleo da imam.

2016-ba-vlasta-homa-1280px-nk-7

Homa Facebook

Homa Instagram

Lajkuj:

Komentari:

  1. isavcic says:

    bravo matori, svaka čast na postignutom

Ostavite komentar:

Slični članci: