Mesto po meri roditelja i dece: Igraonica Kliker

Na dnu Dobračine ulice, na Dorćolu u okviru art komune Dorćol Platz, otvorena je dečja igraonica Kliker. Prostor koji je bio van upotrebe, projektovan kao garaža sa kanalima za automobile postao je velika dnevna soba u koju se ulazi iz ogromnog dvorišta. Igraonicu su osmislile i vode Jelena Odavić (vajar), Natalija Martinović (scenograf), Ivana Kesić (kostimograf) i Ana Jovanović koja je menadžer Klikera. Ovo igralište je zamišljeno kao mesto na koje će voleti da dolaze i deca i odrasli- sa decom i bez dece! 

Kako ste došli na ideju da otvorite igraonicu tj. zašto ste otvorili igraonicu?

U stvari nismo ni došli na ideju, to nam je bilo ponuđeno (smeh), dakle spontano. Mama naše partnerke Nate je sa svoja dva druga napravila art komunu- Dorćol platz, hteli su da naprave mesto gde se održavaju koncerti i izložbe, pozorište, festivali itd… U sklopu tog drvorišta postoji još jedan objekat i namera osnivača Dorćol Platza bila je da to bude prostor namenjen deci. E, tu u priču ulazimo mi, a s obzirom na to da i same, kao i većina naših prijatelja, imamo decu, nekako je bilo logično da pokrenemo nešto što ima veze sa klincima.

Ko je dao ime?

Dao je moj muž, hteli smo da ima veze sa starim igračkama ili igrama. Kliker je nešto jednostavno, malo, ali dragoceno – baš kao i naša igraonica.

Zašto niste dali ime Lastiš?

Zato što lastiš nema drugo značenje. Samo je lastiš i ništa više. Kliker je istovremo i igračka, ali i ono što se trudimo da deci razvijamo u glavi (smeh).

Koncept enterijera?

Imali smo razne koncepte, koji su se menjali iz dana u dan, iz noći u noć. To su bile velike ideje koje nisu bile tehnički izvodljive (smeh). Krenuli smo od toga da ne želimo da liči na igraonice koje već postoje. Nismo želeli ništa od poda do plafona tapacirano niti plastično, naravno važna nam je bila bezbednost. Isto tako nam je bilo važno da u igraonici postoje igračke, da deca ne moraju samo da jurcaju već i da mogu da se igraju igračkama.

Stare igračke, sentimentalna estetika… želeli ste da vaša deca osete vaše detinjstvo, upoznaju vaše igračke?

Hteli smo da deca upoznaju svet kakav je bio kada smo mi bili mali, da upoznaju igračke kojima smo se mi igrali, a ne samo telefone, kompjutere… Što se tiče samog dizajna enterijera to je u skladu sa estetikom koju mi volimo i istovremeno nije zahtevalo preterana ulaganja. Ali kao i klinci u našoj igraonici, tako i sama igraonica, to jest njen enterijer i sadržaji, rastu, menjau se i razvijaju.

Kako ste dolazili do igračaka i vintage komada?

To je bila avantura, Limundo, Halo oglasi, Kupindo… tu nema kraja, čak i kada bismo pronašli ono što nam treba, mi bismo opet odlazili na te sajtove da vidimo šta još ima (smeh). Bile smo na pijacama, kod ozbiljnih skupljača…

Kako deca raguju na stare igračke?

Prvo što primete i prvo za šta se uhvate kada uđu u igraonicu je zid sa starim igračkama, Mi pokušavam da im objasnimo da je to izložbeni deo, da je to staro, da ima takvu vrednost (smeh). Zapravo je logično što reaguju na takve igračke. Danas uglavnom, mada ima drvenih igračaka, divno diajniranih, preovladava plastika.

A roditelji?

Oni uglavnom kažu, jao ja sam imao ovo, jao vidi ovo, pa ja sam ovo imao… mi smo i hteli da Kliker bude mesto koje će biti i roditeljima prijatno.

Šta sve može da se radi u Klikeru?

Mogu da se piju kafe (smeh). Mogu odrasli da slave rođendan, imali smo već jednu proslavu, ja sam zakazala svoj (smeh).

Kakvi su vam planovi?

Planiramo kreativne radionice crtanja i slikanja, projekat se zove Bugamanija. Kreću i radionice glume, porodična joga i joga za decu. U našem prostranom dvorištu deca, možda više roditelji, dobrodošli su da zajedno sa nama odigraju partiju klikera, fudbala na male goliće ili stonog tenisa.

kliker facebook
Dobračina 59b, 15h do 21h