Makadam

Popričali smo jednog jutra sa Milenom Radenković o njenom projektu Makadam. Ona putuje po Srbiji u potrazi za autentičnim rukotvorinama sakrivenim po zanatskim radionicama na zaboravljenim lokacijama i donosi ih u svoju prodavnicu/bistro u srcu Kosančićevog venca.

Kako je došlo do osnivanja Makadama?

Ideja o Makadamu je nastala kao spoj moje želje da započnem svoj posao i inspiracije koju sam dobila na putovanjima. Završila sam studije ekonomije i radeći u porodičnoj firmi sam mnogo naučila o organizaciji i vođenju posla, ali nisam imala dovoljno prostora za kreativnost. Proces istraživanja sam započela pre godinu i po dana, znala sam da moj budući posao mora da bude kreativan, al i da ispuni moju potrebu da to što radim bude na neki način društveno korisno. Putujući sam uvidela da u svetu raste trend lokalne proizvodnje i kupovine, a svaka zemlja se trudi da predstavi svoje proizvode na najbolji način, kako bi i stranci a i domaći kupovali lokalno. Zanati se neguju i oni su osnova za proizvodnju luksuznih proizvoda, a primenjeni dizajn je postao ozbiljna grana privrede. Ideja o Makadamu je dobila oblik u septembru prošle godine, u Francuskoj, u Provansi, gde su na predivan način predstavljeni zanatski radovi, savršeno dizajnirani i upakovani. Po povratku u Beograd sam započela potragu za ručno izrađenim proizvodima.

Koliko je teško u Srbiji biti mladi preduzetnik?

Kod nas još uvek postoji stav da je jedino posao u velikoj firmi (po mogućnosti državnoj!) i prijava na neodređeno jedino ono pravo. Mislim da u Srbiji mladi ljudi nisu dovoljno ozbiljno shvaćeni i da često stariji i iskusniji sa nekom vrstom podsmeha gledaju na mlade, ne cene dovoljno njihovo mišljenje, i nisu spremni da podele svoje iskustvo, naravno nije uvek tako. Imala sam sreću da radim pet godina u firmi koja se bavi proizvodnjom i time naučila o kompletnom procesu proizvodnje i vođenju posla kako organizaciono, tako i administrativno. Zbog toga smatram da sam imala veliku prednost u odnosu na mlade ljude koji započinju poslove bez predzanja. Biti preduzetnik u Srbiji znači biti avanturista i biti spreman na veliki rizik, nije ni malo lako, ali satisfakcija je ogromna.

Da li imaš neku pomoć ili sve sama radiš?

Sve radim sama, i to mi je trenutno najteže. Savetovala bih svakoga ko želi da započne svoj posao da to radi partnerski. Posao je mnogo lakši kad se raspodeli, kad imate sa kim da delite mišljenja i ideje i da kontrolišete dokle ste stigli i šta još treba da bude urađeno.

Kako dolaziš do proizvoda koje prodaješ?

Do dizajnera je lakše doći, svi imaju website-ove i prisutni su u Beogradu, oni su svi odmah bili raspoloženi za saradnju. Što se tiče domaće radinosti, započela sam potragu u potpunom mraku, istražila sam šta još uvek postoji od zanata, kontaktirala lokalne etnografske muzeje kako bih dosla do pravih informacija i sela u auto i krenula na putovanje.

U sklopu Makadama nalazi se i bistro. Da li se i u njemu mogu naći posebni domaći proizvodi i koji?

Makadam je osmišljen kao prostor u kom se predstavlja Srbija, podržavamo male poljoprivrednike koji stvaraju proizvode vrhunskog kvaliteta. U bistrou se služe pažljivo odabrana autentična, autohtona vina, piva i rakije, ali i drugi domaći delikatesi.

Da li su popularniji autentični proizvodi koje donosiš iz raznih krajeva Srbije ili rukotvorine mladih dizajnera koji interpretiraju tu autentičnost?

Pouplarno je i jedno i drugo. Enterijer je tako osmišljen da svaki predmet dođe do izražaja i da se tradicionalni komadi uklope uz savremene predmete. Zbog toga, i oni koji nisu imali predstavu kako bi zanatski tradicionalan proizvod izgledao u njihovoj kući, mogu to da vide u Makadamu i često se odlučuju da iskombibuju tradiciju i dizajn.

Odakle su najčešće posetioci Makadama i da li pored stranaca ima i naših ljudi koji kod vas pronalaze nesvakidašnje srpske proizvode?

Kupuju i naši ljudi a i stranci, nema pravila. Jako sam srećna kad čujem reakciju naših ljudi, “Zar je sve ovo proizvedeno u Srbiji?!”. Nismo ni svesni kakvo bogatstvo krije naša zemlja.

Da li i sama proizvodiš neke od proizvoda i koji su to?

Učestvujem u proizvodnji nekih predmeta zajedno sa zanatljijama. Svaki zanat u Srbiji može da se osavremeni, tako zajednički stvaramo, ja ih usmerim na određeni dizajn i formu, a oni vešto proizvode to što najbolje znaju. Sa zanatljiom i Zrenjanina sam pravila clutch torbe od rogoza, sad pripremamo korpe i tepihe od istog materijala, pravila sam mirisne sveće sa posebnom ambalažom, a sledeći projekat su jastučnice i torbe od ćilima iz raznih krajeva Srbije.

Puno putuješ u potrazi za “jedinstvenim i prefinjenim predmetima sakrivenim po srpskim selima i gradovima”. Na kom području si pronašla najviše kreativnosti i da li imaš da podeliš neku anegdotu sa putovanja?

Svaki kraj ima nešto svoje, tradicije su drugačije, a i ljudi. Upoznala sam zanimljive ljude, i pronašla neverovatne predmete u selima kojih nema na mapi. Posebno bih izdvojila put u Zaječar, gde sam imala čast da upoznam našeg najpoznatijeg grnčara, Velju Đorđevića, koji je pravi zanatlija a i naivni umetnik. Pričao mi je o njegovom putu od šegrta do majstorskog ispita i kako je u Jugoslaviji nekad zanatstvo bila ozbiljna struka, a majstorsko zvanje ni malo lako steći. Imam razna iskustva, nažalost, mnoge zanatlije su jako nepoverljive i nisu raspoloženi za saradnju, vlada veliko nepoverenje i nije ih bilo lako ubediti da učestvuju u mom projektu.

Predpostavljam da lokacija Makadama nije slučajno Kosančićev Venac. Koliko mesto na kome se nalazite doprinosi celom vajbu?

Kosančićev venac je čaroban spomenik starog Beograda. Po kaldrmi je i Makadam dobio ime, kao vrsta kamenog puta. Atmosfera ulice doprinosi celom utisku. Šetajući starom beogradskom kaldrmom uđete u Makadam, ne mogu da zamislim bolju lokaciju.

Da li možeš da izdvojiš nekoliko, prema tvom mišljenju, najposebnijih predmeta koji se mogu naći u Makadamu i da nas ukratko upoznaš sa njima?

Teško mi je da izdvojim neki predmet, jer je svaki za mene poseban i pored onog vidljivog, krije u sebi priču, strast i energiju osobe koja ga je napravila. Grnčarija Velje Đorđevića je umetnost, Pavlovi predmeti od rogoza su savršeno izrađeni, Sirogojno džemperi kriju priču gospođe Dobrile Smiljanić koja je tu proizvodnju podigla na svetski nivo, nakit Jelene Žarković želi svaka žena čim ga vidi, Đorđe daje drvetu, koje pronalazi kod nas, nov život u formi raznih predmeta za kuću, lampe MM koje proizvode otac i sin su prepoznali svetski renomirani design portali, mladi keramičari galerije 1250 stvaraju dizajnirane predmete sa ličnim pečatom….i još mnogo toga…

Nešto za kraj?

Radite ono što volite!

Makadam se nalazi na Kosančićevom vencu broj 20.
Budite u toku sa Makadam ponudom ovde.