Da li imate preko 18 godina?

MADA arhitektonski studio

Popričali smo o novostima za rubriku Arhitektura sa Andonov Nikolom, Stojanović Stefanom, Ristović Aleksandrom i Bogdanović Aleksandrom u njihovom studiju MADA.

Kako je uopšte nastalo ime MADA, šta znači?

Rista: U nekom kafiću, sećam se.

Stefan: Ne, bre, kod tebe, sto posto. Između svih imena, i pre i posle, i po više puta, mada i ma da.

IMG_8163

Ko sve čini studio MADA i kada i kako ste ga oformili?

It’s complicated (smeh). Počeli smo kao septet, odmah se pregrupisali u kvintet, pa polako u kvartet. I na kraju u trio, ali smo trenutno kvartet i po.

Šta vas interesuje u arhitekturi i koliko ima prilika za bavljenje baš time što vas interesuje?

Odnosi na svim nivoima i razmerama. Nekada nam je samo bitno da gradimo međuljudsko, a ne prostorno razumevanje. Nakon toga, dolaze prilike, odnosno, onoliko koliko se mi izborimo i koliko nam je stalo. Sigurni smo da prilike ne dolaze, nego ih mi pravimo. Prilika za detalj, prilika za sliku, prilika za posao, uopšte.

Da li možete da opišete par projekata na kojima ste kao ekipa do sad radili?

I u poslu i van njega, i u projektima i u studiju – radimo stvari drugačije od onih stvari koje nikad nismo radili. Trudimo se da se pravila struke i procesa nađu u sredini, tako da počnemo i predamo projekat sa našim stavom i malim bezobrazlukom.

Nikola: Otprilike kao Đorđević i Danilović ’95. Neko igra odbranu za obojicu, neko daje poene za obojicu. Dešavalo nam se i dalje nam se dešava – jedan izfantazira neke nemoguće i lepe stvari, a drugi onda izmišlja i vadi sve na terenu. Nekad dobijemo utakmicu, a nekad je samo važno učestvovati.

Koji je omiljen od tih projekata i zašto?

Nikola: Meni Kuvajt.

Rista: Realno Kuvajt.

U prvoj godini rada studija, dobili smo poziv za jedan međunarodni konkurs memorijalnog platoa u Kuvajtu. Bili smo brzi i predali smo nekoliko radova, od kojih su dva ušla u finale sa još par projekata sa nekoliko kontinenata. Pobedili smo.

Nakon toga, krenuo je period od nekoliko meseci razrade gde smo čak išli i kod Arupa na konsultacije, ali se vremenom nešto izjalovilo i izgubili smo kontakt sa Kuvajtom. Pre par meseci smo krenuli da doterujemo naš sajt, pa smo se malo bacili u potragu za našim projektima po netu i šok – naš pobednički projekat na Instagramu, izveden je na istom mestu i sa istom idejom. I jednostavno nam se dopada.

Da li radite konkurse i koliko vam je to inspirativno u odnosu na realne projekte?

Imamo jako dobar prosek, ali na veoma malo konkursa. Možemo da se pohvalimo da skoro redovno podižemo podloge i stimulišemo strane platforme koje ih objavljuju.

Na čemu trenutno radite?

Trenutno ulazimo u novu dimenziju posla. U Crnoj Gori radimo rekonstrukciju i izgradnju čitave zone kamenih kuća starih po nekoliko stotina godina. I u svemu tome nismo samo projektanti, što nas jako raduje. Pored toga, radimo na jednoj ludoj sojenici na Savi u laganom ritmu. Uporedo radimo i na nekoliko projekata koji nas prevazilaze, ali se ne damo.

Kakva je organizacija u studiju, da li je rad nekako posebno podeljen ili svi rade sve?

Ko će da odgovori na ovo pitanje?

Koju muziku slušate tokom rada?

Već duže vreme uživamo u neizvesnosti online radija. Posebno nas iznenađuje David Byrne Radio.

IMG_8179

Kako vidite sebe za 10 godina u profesionalnom smislu?

Već sada želimo da ojačamo poziciju arhitekata u svakoj situaciji. Nas konkretno za 10 godina vidimo kao ljude koji se pitaju i koji isto tako mnogo daju.

Šta biste poručili mladim arhitektama sa tek stečenom diplomom?

Aleksandra: Šta god da rade- da se arhitekturom bave. Ovo kažem jer nakon završenih studija ne rade svi ono što bi želeli, ili bar ne na način na koji bi želeli, ako to potraje lako se upada u osećanje beznadežnosti, ogorčenosti, a mladi čovek može sve, pod pretpostavkom da hoće.

Da vole, da se bore. Samo hrabro do pobede!

Nešto za kraj?

Stefan: Kakav kraj?

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: