Da li imate preko 18 godina?

Lumina: Komercijalna fotografija ima vrednost

Razgovorali smo sa Aleksejem Vasićem i Jelenom Ikonić, ekipom koja vodi studio Lumina.

Kod Pančevačkog mosta u nekadašnjoj klanici BIM Slavija nalazi se studio Lumina. U svetlom, prostranom, prozračnom i monumentalnom prostoru radi ekipa od dvanaestoro ljudi koja je uz Golda na Tajlandu fotografiju i posao shvatila na potpuno novi način. Uhvatili su trenutak u kojem se tržište nalazi, prave dobre fotografije i žive od svog posla. Oni sami sebi zadaju zadatke, oraganizuju posao i postavljaju rokove, proizvodeći fotografije sa kojima participiraju na globalnoj fotografskoj sceni. Njihovi klijenti su dizajneri, agencije, brendovi i kompanije iz celog sveta. 

2016-BA-Lumina-NK-17

Kako je nastala Lumina?

Aleksej: Osnivači smo Gold, Kiki i ja. Bilo je tu dosta ljudi, i profilisalo se u hodu, a nastala je na četu (smeh). Gold je imao ideju da napravimo stock sajt, gde bi se fotografi udružili i zajedno prodavali stock fotke, naravno one bi i dalje bile njihove, a sajt bi bio u vlasništvu fotografa. Vrlo brzo se to pokazalo kao nepraktično, jer takvi sajtovi već postoje i mi ne bismo mogli, što zbog klijenata, što zbog cele infrastrukture, da im pariramo.

Hteli smo da se udružimo, jer svako od nas je imao svoju opremu, svoje modele, gomila fotografija se distribuirala na gomilu malih naloga… a niko sam ne bi mogao, sve ovo što danas imamo, sam da iznese – studio, stalne zaposlene i celu produkciju koja ide uz to.

Ovo su neka racionalna opravdanja koja smo nametnuli sebi čisto da bismo (sami sebi) stvorili utisak da je cela ideja prizemna i realna – a u stvari Lumina je sve ono suprotno – magija (smeh).

Ko je Lumina?

Jelena: Mi smo ideja, koju realizujemo i u koju verujemo. Naravno fotografija je primarna, ali nismo opterećeni samo jednom stvari kojom ćemo se baviti, već puštamo da se iz nekih naših potreba rode nove stvari. Tako se rodila Ganesha i ideja o vegetarijanskom restoranu koju ćemo realizovati. Stvari nastaju iz našeg unutrašnjeg bitka, vodi nas intuicija.

Aleksej: Važna stvar oko koje smo se na samom početku složili jeste da želimo da napravimo firmu u kojoj ćemo mi sami želeti da radimo. Dogovor kojeg se zaista držimo je da radimo samo ono što želimo da radimo i to na takav način da svako pojedinačno može da ode u poziciju onog drugog i da se oseća lagodno što se tiče plate i obaveza. Želeli smo da napravimo firmu koja zapravo dosta odstupa od poznatog načina funkcionisanja biznisa, recimo da ne postoji hijerarhija, radno vreme i nametnuti zadaci već svako bira svoj doprinos i koliko želi da učestvuje.

2016-BA-Lumina-NK-16

Koji su to onda principi poslovanja?

Jelena: Najbitniji princip nam je bio, a i sada je, humana osnova.

Aleksej: Ko god je došao ovde, uglavnom se nije zadržao na onome zbog čega je došao. Trudimo se da napravimo takvo okruženje u kome ljudi otkrivaju sebe i svoje talente kojih nisu ni bili svesni, gde imaju priliku da grade sebe iz početka kako god oni to žele, bez ikakvog pritiska.

Jelena: Deluje kao utopija, ali nije (smeh).

Aleksej: Neki ljudi su primljeni bez ikakvog potrebnog tehničkog znanja, već zbog toga kakvi su kao osobe i zato što smo takvu osobu želeli kod nas. Neke ljude smo od nule obučavali.

Jelena: Zanimljivo je da meni Gold kada sam došla na razgovor, nije tražio CV, on je želeo da razgovaramo, želeo je da me upozna. I mi i dalje dosta stvari radimo po osećaju, po prepoznavanju i vibracijama, po zajedničkom rezonovanju.

Aleksej: To što se držimo tog principa da ne radiš ništa što ti se ne radi, nije nimalo naivno. Kada se obavežeš na tako nešto, kada to tražimo jedni od drugih, ti si u obavezi da rasteš i razvijaš se. Ne možeš samo da napustiš posao koji ti se ne radi i ne radiš ništa, od tebe se očekuje da sve što misliš da ne valja ili ne želiš- promeniš, to je tvoja moralna obaveza. Zato ne postoji hijerarhija, jer kada ljudima daš toliku slobodu oni to nikada neće zloupotrebiti, već se naprotiv dešavaju fantastične stvari, neverovatne promene. Gledati nečiju transformaciju na delu je neverovatno, a gledati sopstvenu transformaciju u takvom okruženju je neopisivo!

Pričajte malo o istoriji stocka, kako je sve to krenulo?

Jelena: Meni su sinonim za stock bile treš fotke. Radila sam u časopisu Elle i znala sam samo za Shutter (smeh). Ljudi često zaziru od stoka, umetnici zaziru i vezuju stock za treš fotografiju. Postoji vrsta predrasude da je komercijalna fotografija loša fotografija, fotografija koja nema vrednost. Ja mislim suprotno, ako je nešto primenjeno i ako ljudi osete da to mogu da primene, za mene to ima vrednost.

Aleksej: Stok je tržište na kom ti nudiš nešto što neko hoće da kupi, ali mi se ne vodimo tržistem, već se vodimo onim šta naši ljudi žele da fotkaju. Novac nam nikada nije bio reper. Koliko god para da je u igri mi radimo ono što nam se radi. Na neki način i nismo klasična stock firma, jer ima dosta eksperimentisanja. Fotke za koje je bilo pitanje da li će ih iko ikada kupiti, ispadnu veliki hitovi. Važno nam je da naši fotografi kažu ne, kada ne žele nešto da rade.

Ali kako se to odražava na posao?

Aleksej: Imali smo jako teške periode u finansijskom smislu.

Jelena: Bili smo zaista pred zaključavanjem.

Aleksej: I pre bismo zatvorili firmu nego da radimo nešto što se ne uklapa u ideju od koje smo krenuli. Ali imamo pozitivne reakcije i od klijenata i od agencija i to nas podstiče da jos više idemo ka netradicionalnim okvirima.

2016-BA-Lumina-NK-6

Radite sa klijentima širom sveta, koje često ni ne vidite, kakav je to osećaj?

Aleksej: Iz iskustva sa domaćim klijentima, zapravo jako lep (smeh). Mi ne gubimo vreme na sastanke, volimo da uživamo u sopstvenom vremenu i ne vidimo razlog da sastančimo bez potrebe. U Srbiji se za bilo koji posao pravi pet do deset sastanaka, uludo potrošenih sati. Mi sebi ne dozvoljavama da tako provodimo vreme.

Kakva je saradnja sa domaćim klijentima?

Aleksej: Klijenti ovde ne percipiraju stvari baš najbolje (smeh). Oni bi da se pravi deset prezentacija za svako viđanje, deset ponuda koje se neće realizovati… Ima mnogo stvari koje postavljamo kao uslov kada ulazimo u posao i mnogima to nije ni blisko, niti žele da menjaju svoj način rada, što je ok. Mnogo je bolje da imaš klijenta sa kojim ne radiš, koji jednog dana možda i dođe i prihvati tvoje uslove, nego klijenta sa kojim radiš u paklu.

Jelena: Zbog svega toga imamo malo klijenata odavde.

Aleksej: Ali oni sa kojima radimo su stalni.

Da li dok radite zamišljate ko je i kakav je klijent?

Jelena: Kada se proda neka velika serija mene zanima ko je kupio te fotke (smeh). Jedan australijski lanac teretana je kupio veliku licencu i mi smo sasvim slučajno u Bangkoku naleteli na fotke, to je bilo interesantno jer ne vidimo često kako je neko primenio fotku.

A kada je vidite u kontekstu koji niste mogli ni da zamislite?

Aleksej: Uglavnom se prijatno iznenadimo. Glavna bojazan u stock fotografiji je da će nešto biti pogrešno upotrebljeno. Pošto nemamo direktan kontakt sa onim ko kupuje fotografuju već to radi agencija, mi nemamo kontrolu nad tim ko će to da kupi i šta će sa tim da radi. Ali način na koji radimo, teme koje obrađujemo, ljude koje prikazujemo (uglavnom u srećnim situacijama) nikada do sada nisu doveli do toga da neko zloupotrebi fotku, tj. da je stavi u kontekst koji mi sami ne bismo voleli da vidimo. Desi se da je neko iskoristi na potpuno neplanirani način, ali je do sada sve bilo pozitivno.

Jelena: I kada vidimo fotografiju u kontekstu koji mi nismo zamislili to nas i vuče da pravimo nove stvari.

Kako ste raskrstili sa tim da vaš rad u koji ste se fizički i kreativno uneli puštate niz vodu i nemate kontrolu šta će se sa tim desiti?

Aleksej: Mi uživamo u procesu, proces je sve, on definiše sve stvari koje radimo. Uostalom, ako ćeš nesto da radiš samo zbog krajnjeg rezultata onda to nije vredno rada.

Jelena: Puštanje rada je deo procesa.

Aleksej: Mene toliko stvari tokom procesa obogati da ne osećam kako nešto gubim, naprotiv idem dalje, idem napred. Kao dete kada se odvaja od kuće i postaje samostalno- ti si do tada uradio sve što si mogao, dalje ono ide samo, ima svoj život.

2016-BA-Lumina-NK-9

Koji vam je omiljeni set do sada?

Aleksej: Ja nemam ni omiljenu fotku ni omiljeni set. Kada bih pravio portfolio umeo bih da napravim selekciju najboljih radova, ali nemam nikakvu emotivnu vezanost. Svaki proces me raduje.

Jelena: Stvar je u tome da pronađes sebe u nečemu novom. Npr. neko sebe vidi u fashionu, mi onda planiramo neke fashion fotke, neko vidi sebe u ekstremnim sportovima i mi se okrećemo tome. Zapravo, najsvežija snimanja su mi najomiljenija.

Pratite trendove, aktivni ste u poslu…

Aleksej: Nama se dešavlo da i tri meseca nemamo produktivna snimnja. Kada naiđu takvi periodi mi ih pustimo da prođu, jer u suprotnom se stvara velika količina stresa, iako to ima svoje finansijske posledice, ali eliminisanje stresa utiče na zadovoljstvo, koje nam je najbitnije. Ljudi ovde dolaze iz različitih pozicija, neki sa poslova koji su daleko bolje plaćeni, ali dolaze ovde jer im je važnije kako se osećaju nego kakvu platu imaju.

Jelena: Mi takođe vrlo dobro znamo šta se prodaje i šta treba da ponudimo. Nismo mi hipi komuna kako su nas ljudi često karakterisali. Stvar je balansirati tako da ti novac ne bude cilj. Postoji ideja o tome da možes da budeš zadovoljan.

Kakav biste set voleli da snimite, a niste?

Voleli bismo da sarađujemo na nekom projektu podizanja ekološke svesti, imamo već nesto u planu al’ videćemo kad će za to biti pravi trenutak.

Šta je pored samodiscipline potrebno da biste sami sebi organizovali posao?

Aleksej: Horizontalnom organizacijom mi pokušavamo da eliminišemo silose i poslova i moći i uloga. Svi u svakom trenutku moraju znati šta ostali rade, i koliko ko radi. Mislim da je svima jasno zašto je neko više plaćen, zašto neko više radi- reč je o transparentnosti.

Jelena: Organizacija je takva, da svako u bilo kom trenutku može da preuzme posao nekog drugog.

Aleksej: Mi nemamo klasične opise radnih mesta. Ljudi su došli sa različitih strana, imamo devojku koja radi kao retušer, a završila je medicinu, Jelena je arhitekta…

Jelena: Zanimljivo je da su sve žene završile fakultete, a muškarci nisu (smeh).

Kako ste našli ovaj neverovatan prostor?

Aleksej: Ovaj prostor uopšte nije bio neverovatan (smeh). Slučajno smo ga našli. Kiki ga je video, on je iz Pančeva i često prelazi most (smeh). Prostor je bio rupa, katastrofa, i bili smo na ivici da ga ne uzmemo. Ali! Kikijev brat je uradio render prostora, samo ga je obojio u belo, i mi smo bili sigurni da je to to, suludo, ali tako je (smeh).

Jelena: Suludo je to što je ovaj prostor nekada bio klanica i pušnica, dakle energetski težak, uz to je Gold na Tajlandu, na spiritualnom ostrvu, učitelj je joge, a mi biramo klanicu (smeh). Ali upravo je u tome stvar, u energiji koju doneseš i koju sam stvaraš. To je zapravo naša misija, da transformišemo.

Da li znate još neke organizacije slične vama?

Svaka organizacija je specifična i unikatna, ali misim da postoji puno onih koji svoje vreme cene više od novca koji mogu da menjaju za radni sat i sa tim ljudima vidimo najviše sličnosti.

2016-BA-Lumina-NK-26

Facebook

Instagram

Lajkuj:

Komentari:

  1. Bastac Jovan says:

    Ako koristite modele, a predpostavljam da da kako ih nalazite?

    1. Aleksej says:

      Na sve moguce nacine, od agencija, do fb-a i poznanstava. Svakako je najlakse na facebook preko nase stranice ili na mail contact@luminaimg.com :)

    2. makita says:

      uglavnom uzimamo ljude sa interneta koji nas kontaktiraju, bitno nam je samo da osoba izgleda potpuno obicno zato sto takve fotografije i prodajemo.

  2. Zabrinuti gradjanin says:

    jel ovo nije onaj isti prostor, ista ex_klanica gde je drugstor.

    1. draganaclubber says:

      Nije, to je prostor pored – manji. Ne brigaj. :)

  3. jojicjelena says:

    bravo Lumina, stvarno jeste super

  4. mareblok1 says:

    Jedna je Lumina img! :)

Ostavite komentar:

Slični članci: